Kompleksna pozicija Australije u savremenoj međunarodnoj politici

Piše: Srđan Smiljanić, Kanbera

Od vremena kada su Evropljani počeli da je kolonizuju pa do danas, Australija je uvek i nedvosmisleno, na ovaj ili onaj način, predstavljala deo Zapada. Izuzimajući autohtono stanovništvo, prvi su do nje početkom 17. veka stigli Holanđani. Ipak, Britanska Imperija je ta koja je u drugoj polovini 18. veka počela sa kolonizacijom australijskog kontinenta. U prvo vreme, Australija je predstavljala divljinu na kraju sveta, destinaciju na koju su gotovo isključivo pristizali robijaši i pustolovi. Sledeći talas naseljavanja, uglavnom se odnosio na preduzetnički nastrojene pojedince koji su na najizolovanijem kontinentu tražili nove poslovne mogućnosti. U dvadesetom veku, a posebno nakon Drugog svetskog rata, iz Evrope ka Australiji, u potrazi za boljim i sigurnijim životom, dolaze nove mase ljudi. Konačno, sedamdesetih godina 20. veka – nakon zvaničnog odbacivanja politike ,,Bele Australije“ – kreću emigrantski talasi iz Azije i sa Bliskog istoka, a onda i iz svih ostalih delova sveta.

Danas je Australija jedna od najmultikulturalnijih država na planeti, ali u političkom smislu i dalje pripada anglosaksonskom svetu. Suverenitet zemlje je i dalje, barem formalno vezan za Britansku Krunu. Istina, zvanične i na pravu zasnovane veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom su tokom 20. veka u značajnoj meri oslabile. Ipak, nema nikakve sumnje da Australija i dalje svoje glavne saveznike nalazi u Londonu i Vašingtonu, što je posebno uočljivo kako na spoljnopolitičkom, tako i na polju nacionalne bezbednosti. Istovremeno, to su jedine dve oblasti političkog života u kojima gotovo da i nema trvenja između dve najveće stranke u zemlji, liberala i laburista. U tom smislu, reakcije glavnih australijskih političkih snaga povodom izbijanja sveobuhvatne krize u odnosima između Vašingtona i Moskve, suštinski se nisu ni malo razlikovale. Sa druge strane, koja god politička partija bila na vlasti u Kanberi, najvažniji aspekti međunarodne bezbednosne saradnje se uvek zadržavaju u okviru korpusa zapadnih zemalja i njihovih saveznika. Da je tako, nedvosmisleno je potvrđeno i u skorašnjoj najavi pomoćnika američkog ministra odbrane Dejvida [ira. Sredinom maja, on je pred Komitetom za međunarodne odnose američkog senata izjavio da će SAD u Australiji rasporedtiti strateške bombardere tipa B1, sposobne da nose nuklearno naoružanje. Predočena izjava je uzburkala strasti u Pekingu, ali je u međuvremenu opovrgnuta od strane Pentagona, kao i od strane premijera Tonija Abota. Međutim, ona predstavlja nedvosmisleni politički signal i teško je poverovati kako je izrečena slučajno. Pored navedenog, australijske trupe su, zajedno sa vojnim jedinicama SAD i Filipina, u aprilu učestvovale u vojnoj vežbi organizovanoj u Južnom kineskom moru – inače najnovijoj zoni tenzija, u perspektivi čak i potencijalnog vojnog konflikta, između Kine i SAD. Kanbera je u poslednje vreme takođe unapredila i bezbednosne veze sa Tokiom. Planira se velika kupovinu japanskih podmornica, dok se istovremeno pregovara o potpisivanju sporazuma kojim bi se omogućilo da dve zemlje u budućnosti mogu organizovati zajedničke vojne manevre.

Na osnovu navedenog, moglo bi se zaključiti da u svetlu narastajućih tenzija između Vašingtona i Pekinga, Kanbera nema nikakvih dvoumljenja. Ipak, stvari su daleko kompleksnije. Tokom poslednjih 20 godina, trgovinski odnosi između Australije i Kine su doživeli renesansu. Upravo je eksponencijalno povećavanje trgovinske saradnje sa Pekingom najzaslužnije za australijski kontinuirani ekonomski progres tokom poslednje 24 godine. U drugačijim okolnostima, Australija nikako ne bi uspela da se nađe među retkim zemljama koje su uspele da izbegnu svetsku ekonomsku krizu, koja je 2008. godine potresla svet. Da bi se shvatilo do koje mere je Kina važna za Australiju, dovoljno je baciti pogled na ekonomske statistike. Između 2000. i 2014. godine, kineski udeo u ukupnom australijskom izvozu je od nekih 4%, porastao na preko 30%. U istom periodu, udeo SAD u ukupnom australijskom izvozu je opao je sa 11% 2000. godine, na nešto ispod 5% 2014. godine. Tako, može se zaključiti kako je Kina danas ubedljivo najznačajniji trgovisnki partner za Kanberu. Sa druge strane, na listi najvećih trgovinskih partnera Australije, SAD danas zauzimaju tek 5. mesto. Ispred njih se osim Kine, nalazi i Japan sa udelom od oko 15%, zatim i zemlje EU i Južna Koreja sa udelima od oko 7%. Uzete zajedno, zemlje Jugoistočne Azije okupljene u blok ASEAN, takođe nadilaze SAD na listi najznačajnijih trgovinskih partnera Australije. Gotovo je izvesno i to da će ekonomska saradnja sa Indijom, za nekoliko godina nadmašiti saradnju sa SAD.

Opisani raskorak između tradicionalnog pripadništva Australije anglosaksonskom svetu sa jedne i ekonomske realnosti zemlje sa druge strane, do sada je mogao biti tolerisan zbog toga što doskora, niko nije ni pomišljao na bilo kakva ozbiljnija zaoštravanja na relaciji Kina – SAD. Međutim, obzirom da je u poslednjih godinu dana Kina – u cilju osamostaljivanja u odnosu na međunarodni ekonomski uticaj SAD – pokrenula izgradnju velikog broja međunarodnih finansijskih i trgovinskih institucija, kao i da se njeno rukovodstvo nedvosmisleno svrstalo na stranu Rusije u novoj fazi hladnog rata, više nije baš sasvim izvesno da će Kanbera u bliskoj budućnosti, biti u stanju da nastavi sa svojom dosadašnjom politikom na dva koloseka.

Takav scenario, tj. mogućnost da u bliskoj budućnosti zemlja bude prisiljena da se opredeli za Kinu ili SAD, predstavlja noćnu moru za Australiju. Njene društvene elite su i dalje u ogromnom procentu sačinjene od potomaka belih naseljenika, najčešće anglosaksonskog porekla. Zbog toga, mogućnost odbacivanja SAD kao osnovnog strateškog partnera – što bi dovelo i do zahlađenja i odnosima Australije sa ostalim zemaljama anglosaksonskog bloka – zarad zadržavanja blagonaklonosti Kine, i dalje je nezamisliva. Međutim, odbacivanje Kine pod pritiskom SAD zbog eventualnog (i sasvim mogućeg, čak verovatnog) daljeg pogoršanja odnosa na relaciji Vašington – Peking, automatski bi dovelo do bankrota Australije. Ukratko, ni jedna od dve pomenute opcije nije prihvatljiva za vlast u Kanberi, koja god politička stranka je držala.

U poslednjih godinu dana, napori aktuelne vlade da se zbliži sa Indijom, postali su jedna od glavnih odrednica njene spoljne politike. Razlog za ovakav pristup, više je nego očigledan – liberalni politički establišment sa kanberskog kapitol hila, krenuo je u akciju ublažavanja zavisnosti zemlje od kineskog novca. Indija, koja bi već 2016. godine trebalo da preuzme status najbrže rastuće svetske ekonomije od Kine, predstavlja idealnog partnera u ostvarivanju pomenutog cilja. Treba primetiti i to da reakcija zvanične Kanbere na izvršenje smrtne kazne u odnosu na dvojicu australijskih državljana koji su pre 10 godina uhapšeni u Indoneziji zbog švercovanja heroina u ovu zemlju, nakon mnogo buke, nije donela nikakve konkretnije posledice. Razlog je isti kao i u slučaju novih odnosa sa Indijom – zemlje bloka ASEAN će u bliskoj budućnosti postati lokomotiva globalnog razvoja, Indonezija je nezvanični predvodnik ovog bloka i australijski politički establišment ne sme dozvolitit da se odnosi sa Xakartom pokvare iz razloga koji su ipak relatvino marginalni. Međutim, to i dalje ne znači da Australija namerava da odbaci Kinu. Naime, čak i ako plan aktuelne vlade – da se fokus ekonomske saradnje vremenom prebaci na Indiju i zemlje Jugoistočne Azije – u potpunosti uspe, u pitanju je dugoročni proces, a Kina će čak i u toj varijanti ostati nezamenjivo tržište za australijski izvoz. Pored toga, sve je više glasova među koje spada i glas bivšeg premijera Kevina Rada, koji pozivaju na učvršćivanje i dalje poboljšanje odnosa sa Kinom. Kratko rečeno, na stratešku preorijentaciju zemlje prema Kini.

Ostaje da se vidi šta nosi budućnost. Međutim, jedno je sigurno. Iako Australija jeste velika i bogata zemlja, iako se njena ekonomija nalazi na zavidnom 12. mestu na listi najvećih svetskih ekonomija… U slučaju daljeg zaoštravanja između dve trenutno najmoćnije zemlje sveta, ne postoji način na koji bi Australija mogla da izbegne sudbinu kolateralne žrtve takvog razvoja.