Dragoljub Ješić se streljaštvom bavi 38 godina. Ima titulu mastera i nalazi se među 10 najboljih strelaca iz pištolja u Australiji. Svoje nagrade nije uspeo ni prebrojati. Samo neke je sortirao u vitrine da bi ih unuci sa znatiželjom razgledali. Razgovarali smo sa Dragoljubom na njegovom imanju u Edmondson Parku.
Recite nam nešto o vašem dolasku u Australiju.
Moj deda Vojin Ješić došao je iz Egipta 1948. godine u Australiju. Otac mi je napravio pasoš i došao sam 16. januara 1964. sa 16 i po godina. Imam dva sina i četvoro unučadi. Inače rodom sam iz Prijepolja. Radio sam na građevini. Zavoleo sam streljaštvo i pucam 38 godina. Živim u Australiji 56 godina.
Kako ste se opredelili za streljaštvo? Šta vas je motivisalo?
Voleo sam oduvek da pucam. Išao sam i u lov sa ocem i ovde nastavio. Uvek sam imao dobre pogotke i znao sam da mogu ostvariti u tom sportu najbolje rezultate.
Kad ste došli u Australiju nastavili ste sa ovim sportom.
Ovde sam se učlanio u streljački klub ‘Liverpul’ i sve mi je išlo za rukom. Svi članovi pucaju iz 5 disciplina dva dana, jednom godišnje i ko je najbolji piše se njegovo ime na tabeli. Ja sam 19 godina osvajao prvo mesto i tamo piše moje ime.
To su impresivni rezultati. Na kojoj udaljenosti od mete gađate?
Pucam iz pištolja na 50 metara ali pucam i u tri discipline na 25 metara od čega je jedna sa jačim kalibrom. Takođe pucam i na 10 metara iz vazdušnog pištolja.
Gde ste sve bili na takmičenjima?
Išao sam po celoj Australiji na takmičenja i obišao sam sve veće gradove Australije i bio na glavnim takmičenjima. Upoznao sam ovu veliku zemlju i sreo sam se sa mnogim ljudima koji se strastveno bave ovim sportom.
Da li vam je poznato koliko Australija ima strelaca i gde je vaše mesto?
Koliko ja znam Australija ima oko 38.000 strelaca. Ja sam među 10 najboljih i master sam u pucanju.
Osvojili ste na stotine nagrada. Koja vam je najdraža?
Sve nagrade su dobre, a ja sam uvek osvajao najbolje. Sve one imaju svoju vrednost i podsećaju me na lepe dane takmičenja i putovanja. Bio sam srećan jer sam uvek donosio nagrade kući, ponekad 2 do 3 a ponekad i 5.
Šta smatrate vašim najboljim rezultatom?
Znao sam po četiri metka pucati u jednu rupu na 25 metara.
Kako znate kad su glavna takmičenja?
Dobijem kalendar i uvek znam gde je takmičenje i prijavim se za glavna takmičenja.
Uprkos godinama vi se aktivno bavite sportom.
Sa 74 godine bavim se sportom, trčanjem i vežbanjem i dobro se osećam i to me čini mladim. Najvažnije je imati volju. Ja nosim nagrade i imam volju i uz Božiju pomoć ide dobro.
Koja vam je velika želja povezana sa ovim sportom?
Ako unučad budu želela da nauče sve što deda zna biće dobro. Za to imaju mogućnosti i najbolje uslove, dobrog učitelja, savremeno opremljenu streljanu na našem imanju, oružje i sve ostalo. Ja se iskreno nadam da će neko od unučadi to zavoleti i krenuti dedinim stopama.
Poznato nam je da ste davali donacije ne samo u našoj zajednici nego i u vašem rodnog gradu. Recite nam na kraju nešto o tome.
U crkvi Sv. Đorđa sam zadužbinar, dao sam donaciju za Kalenić u Kamberi. Crkvi u Ruti Hilu sam podario fresku Sv. Arhanđela Mihaila. U Prijepolju sam kupio dva zvona za dve crkve i putir a dao sam donacije tamo i drugim crkvama. U Prijepolju sam dobio orden Svetog Save.
Nikola Jović
