Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
[dropcap color=“#“ bgcolor=“#“ sradius=“0″]V[/dropcap]eseli dani koje proslavljamo, za mnoge Srbe, niti su u potpunosti veseli, niti najbogatija trpeza može da utoli žal i nostalgiju za onim vremenima kad su bili u svojim rodnim kućama, okruženi pažnjom i ljubavlju najmilijih. Veruje se da Božić, taj po tradiciji, najbogatije obeležavani praznik, ove godine daleko od rodnog kraja, slavi gotovo onoliko Srba koliko ih je u srpskim zemljama.
Hristos se rodi, pozdrav kojim vekovima Srbi slave rođenje Bogočoveka, veliki broj proteranih i raseljenih zemljaka dočekaće ranjenog srca i prazne duše, daleko od najmilijih krajeva i ljudi. Zato i ovaj Božić, za mnoge od nas, znači agoniju čežnje i suočavanje s istinom, da nikada više veliki hrišćanski praznik nećemo proslaviti tamo daleko, gde smo suvim badnjakom prvi put naložili peć i zakitili kuću u kojoj smo rođeni.
Kako nada umire poslednja, posebno stariji među nama očekivali su da će u Hrvatskoj doći do promena, da će Tuđmanov zločinački režim posle toliko godina, a pod pritiskom mećunarodne zajednice, konačno biti demontiran i da će se prošlost nove Hrvatske nezavisne države, raspasti kako se raspao prethodni, Pavelićev režim.
Verovao sam priznajem, da klerofašistički kandidat za predsednika Hrvatske, Milan Kujundžić neće proći, jer bi njegova pobeda značila definitivnu pobedu i povratak najcrnijeg fašističkog režima u istoriji Evrope, ustaškog. Pogodio sam, ali sam se ipak grdno prevario. Mislio sam da Kolinda Grabar Kitarović, isto tako podržavana od strane katoličke crkve, članica ozloglašene, zločinačke organizacije HDZ-a, stranke koja je pobila i proterala Srbe u najvećem genocidu i etnocidu dvadesetog veka, posle Drugog svetskog rata, neće proći u drugi krug, a ona je prošla, a ja sam naivno verovao da je mladi kandidat Ivan Sinčić najbolje rešenje za preostale Srbe u Hrvatskoj, ali i za eventualni povratak onih staraca koji žele poslednje godine života provesti u rodnom kraju. Mislio sam da je Sinčić, kao mlad čovek rođen posle rata, neopterećen mržnjom kao njegovi stariji zemljaci i da nije klerofašista, kao preostala dva kandidata koji su se borili protiv aktuelnog predsednika Josipovića.
Mislio sam i grdno se prevario. Naučio sam lekciju i nikada više neću javno napisati ili reći da u Hrvatskoj postoji političar koji ne mrzi Srbe ili koji u najmanju ruku o Srbima ne misli kao otac domovine, Ante Starčević ili pravaški monstrum, inače Jevrej ustaške provinijencije, ideolog svih ustaških klanja, Josip Frank, da su oni tj. Srbi rak na otvorenom telu Hrvatske, nakot za klanje i remetilački faktor.
U to sam se uverio gledajući ko sve čestita Sinčiću na 16% dobijenih glasova, posebno kad sam video da mu srdačno pruža ruku s osmehom na licu, čovek koji se ponosi slikama u ustaškoj i nacističkoj uniformi i koji na svom FB profilu stavlja fotografije Hitlera, Pavelića, Bobana, Artukovića i ostalih krvnika. Sinčić se nije ogradio od tog umobolnika, kao ni njegova stranka čiji je glasnogovornik Srbin, Dušan Cvetanović. Istine radi, možda grešim, jer poznajem Srbe koji su ostali u ovoj NDH i postali su veći Hrvati od Tuđmana i veći katolici od pape. Nikad ih nisam optuživao, jer možda su na to prisiljeni, podsećam se da je bilo dosta Jevreja visokorangiranih oficira Hitlerovih vojnih i političkih snaga. Borba za život, mnogo puta, osim gole borbe svim sredstvima, jednostavno nema alternative. Zanimljivo mi je, međutim, da je Sinčić glavni problem video u bankama, a taj isti problem na isti je način zapazio i Adolf Hitler. Ima i drugih sličnosti s nacistima, i nacisti su, na tekovinama populizma, od Francuske do Oktobarske revolucije u Rusiji, došli na vlast kao ujedinjena opozicija i doneli krv, bol i patnju.
Usuđujem se napisati, Hrvatska je tako u liku Ivana Sinčića, predsedničkog kandidata, dobila posle 69 godina, svoga Hitlera. Adolfa Hitlera iz malog sokaka. Ako na nedeljnim izborima pobedi Kolinda Grabar Kitarović, Hrvatska će opet imati i Antu Pavelića. Podrška u tom pravcu dolazi joj sa svih ustaških strana, pa članica HDZ-a iz Rijeke poručuje, „pobedom Kitarovićke, neće više Srbi vladati Hrvatskom???“.
Glas razuma ipak, postoji i u Hrvatskoj, a baš u vreme Božića, odjeknula je izjava hrvatskog premijera Zorana Milanovića koji je rekao: „Hrvatski su biskupi militantni i najnazadniji u Evropi. Zanima ih samo imovina.“ Evropa na ovu izjavu nije reagovala, ali možda hoće, ako se oglasi Šešelj.
Opet se postavlja pitanje, koliko će još trajati Evropska Unija? Optimisti kažu desetak godina, a pesimisti, do 2017. Jer bez Engleza, naravno da to nije ista organizacija. A i čudno zvuči, Vučić i Srbija u EU, a Kameron i Velika Britanija iz EU.
Pa neka se snađe ko može. Mala Velika Britanija ili Velika Mala Srbija?
