Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
[dropcap color=“#“ bgcolor=“#“ sradius=“0″]В[/dropcap]есели дани које прослављамо, за многе Србе, нити су у потпуности весели, нити најбогатија трпеза може да утоли жал и носталгију за оним временима кад су били у својим родним кућама, окружени пажњом и љубављу најмилијих. Верује се да Божић, тај по традицији, најбогатије обележавани празник, ове године далеко од родног краја, слави готово онолико Срба колико их је у српским земљама.
Христос се роди, поздрав којим вековима Срби славе рођење Богочовека, велики број протераних и расељених земљака дочекаће рањеног срца и празне душе, далеко од најмилијих крајева и људи. Зато и овај Божић, за многе од нас, значи агонију чежње и суочавање с истином, да никада више велики хришћански празник нећемо прославити тамо далеко, где смо сувим бадњаком први пут наложили пећ и закитили кућу у којој смо рођени.
Како нада умире последња, посебно старији међу нама очекивали су да ће у Хрватској доћи до промена, да ће Туђманов злочиначки режим после толико година, а под притиском мећународне заједнице, коначно бити демонтиран и да ће се прошлост нове Хрватске независне државе, распасти како се распао претходни, Павелићев режим.
Веровао сам признајем, да клерофашистички кандидат за председника Хрватске, Милан Кујунџић неће проћи, јер би његова победа значила дефинитивну победу и повратак најцрнијег фашистичког режима у историји Европе, усташког. Погодио сам, али сам се ипак грдно преварио. Мислио сам да Колинда Грабар Китаровић, исто тако подржавана од стране католичке цркве, чланица озлоглашене, злочиначке организације ХДЗ-а, странке која је побила и протерала Србе у највећем геноциду и етноциду двадесетог века, после Другог светског рата, неће проћи у други круг, а она је прошла, а ја сам наивно веровао да је млади кандидат Иван Синчић најбоље решење за преостале Србе у Хрватској, али и за евентуални повратак оних стараца који желе последње године живота провести у родном крају. Мислио сам да је Синчић, као млад човек рођен после рата, неоптерећен мржњом као његови старији земљаци и да није клерофашиста, као преостала два кандидата који су се борили против актуелног председника Јосиповића.
Мислио сам и грдно се преварио. Научио сам лекцију и никада више нећу јавно написати или рећи да у Хрватској постоји политичар који не мрзи Србе или који у најмању руку о Србима не мисли као отац домовине, Анте Старчевић или правашки монструм, иначе Јевреј усташке провинијенције, идеолог свих усташких клања, Јосип Франк, да су они тј. Срби рак на отвореном телу Хрватске, накот за клање и реметилачки фактор.
У то сам се уверио гледајући ко све честита Синчићу на 16% добијених гласова, посебно кад сам видео да му срдачно пружа руку с осмехом на лицу, човек који се поноси сликама у усташкој и нацистичкој униформи и који на свом ФБ профилу ставља фотографије Хитлера, Павелића, Бобана, Артуковића и осталих крвника. Синчић се није оградио од тог умоболника, као ни његова странка чији је гласноговорник Србин, Душан Цветановић. Истине ради, можда грешим, јер познајем Србе који су остали у овој НДХ и постали су већи Хрвати од Туђмана и већи католици од папе. Никад их нисам оптуживао, јер можда су на то присиљени, подсећам се да је било доста Јевреја високорангираних официра Хитлерових војних и политичких снага. Борба за живот, много пута, осим голе борбе свим средствима, једноставно нема алтернативе. Занимљиво ми је, међутим, да је Синчић главни проблем видео у банкама, а тај исти проблем на исти је начин запазио и Адолф Хитлер. Има и других сличности с нацистима, и нацисти су, на тековинама популизма, од Француске до Октобарске револуције у Русији, дошли на власт као уједињена опозиција и донели крв, бол и патњу.
Усуђујем се написати, Хрватска је тако у лику Ивана Синчића, председничког кандидата, добила после 69 година, свога Хитлера. Адолфа Хитлера из малог сокака. Ако на недељним изборима победи Колинда Грабар Китаровић, Хрватска ће опет имати и Анту Павелића. Подршка у том правцу долази јој са свих усташких страна, па чланица ХДЗ-а из Ријеке поручује, „победом Китаровићке, неће више Срби владати Хрватском???“.
Глас разума ипак, постоји и у Хрватској, а баш у време Божића, одјекнула је изјава хрватског премијера Зорана Милановића који је рекао: „Хрватски су бискупи милитантни и најназаднији у Европи. Занима их само имовина.“ Европа на ову изјаву није реаговала, али можда хоће, ако се огласи Шешељ.
Опет се поставља питање, колико ће још трајати Европска Унија? Оптимисти кажу десетак година, а песимисти, до 2017. Јер без Енглеза, наравно да то није иста организација. А и чудно звучи, Вучић и Србија у ЕУ, а Камерон и Велика Британија из ЕУ.
Па нека се снађе ко може. Мала Велика Британија или Велика Мала Србија?
