Još dok je radila kao medicinska sestra na dečjem onkološkom odeljenju, gde je delila svaki težak trenutak sa mališanima obolelim od raka, Julijana Trifunović iz Sidneja je znala da će joj to na neki način odrediti život i promeniti njene poglede na svet. Od tada, ova 48 – godišnja žena velikog srca ostala je u svetu humanosti i dalje pomaže drugima u nevolji. Zaposlena je kao menaxer za kampanju za Australijsko – novozelansku onkološku grupu, organizator je brojnih humanitarnih akcija a pored toga, imala je vremena da iskaže i svoju kreativnost i smisao za lepe stvari u životu. Julijana je i kreativni direktor u Julijana Joseph Designer Hand Fans, firmi koju je sama osmislila i gde sama pravi ručne ventilatore (lepeze). U svemu ima podršku svog supruga Pola, a veliku snagu joj daje i petogodišnji sin Zepelin.
Julijana je, inače, rođena u Australiji, otac joj bio srpskog porekla, dok je majka Poljakinja sa ruskim korenima.
O tome kako je biti uspešan u svom poslu i načinu na koji sada posmatra svet, Julijana je ovako ispričala za “Srpski Glas”

– Kako je izgledala Vaša karijera ?
– Radim dva posla. Imam privatnu firmu Julijana Joseph Designer Hand Fans koja se bavi proizvodnjom ručnih ventilatora, a uporedo sam i menaxer u neprofitnoj organizaciji Australijsko novozelandsko onkološka grupa, koja je nalazi u poznatom centru za tretman obolelih od raka – Chris O’Brien Lifehouse u Kamperdaunu u Nju Saut Velsu.
Pre toga radila sam kao medicinska sestra na dečjem onkološkom odeljenju, što je bilo prilično teško, brinuti se o deci, koja su teško bolesna ili imaju rak. Ipak, neverovatan je to posao , jer me je naučio životu.
Nakon toga, nastavila sam da radim u neprofitnim organizacijama gde sam profesionalno bila zadužena za prikupljanje novčane pomoći za organizacije za osobe sa invaliditetom, organizovala sam kampanju Red Nose Day, kao i kampanju Jeans for Genes na nacionalnom nivou.
Napravila sam kratku pauzu, kada sam rodila sina, a potom sam nastavila karijeru kao direktor fondacije MLC School’s Foundation. Nakon toga sam radila marketing i sponzorstvo za filmski festival socijalne pravde pod nazivom The Big Picture Campaign.
Sada vodim svoj privatni posao, ali i pomažem na podizanju svesti i prikupljanju novčane pomoći za žene obolele od raka za organizaciju GO for Gynae.

– U čemu leži Vaša strast?
– Gledajući na moju karijeru, vrlo lako se može zaključiti da moja strast leži u ljudima i pomaganju. Imam divan život, imala sam tu sreću da lepo živim i zato mi je bitno da pomognem i drugima gde mogu. Ja sam pobornik važnosti zajednice i socijlane pravde. Ali, i pored toga, moje strasti su umetnost, moda i dizajn.

– Ko Vam je inspiracija u životu?
– Mnogi ljudi me inspirišu. Moja majka, moj šef, prijatelji, aktivisti za bitnja svetska pitanja, umetnici i mnogi dizajneri, lokalni i internacionalni. Volim ishode koji mogu da donesu promene – dobre promene. Ponekad sam takmičarskog duha i zainteresovana za puno stvari. Kada organizujem neki događaj, na primer, srećna sam kada ljudi odlaze govoreći da je to bio njabolji događaj kome su ikada prisustvovali. Volim da udovoljim drugima.

[box bg=“#ff99cc“ color=““ border=“#“ radius=“0″]

Život čine male stvari

– Koja je Vaša izreka?
– Uživajte u malim stvarima. Jednoga dana kada pogledate unazad, shvatićete da su to bile velike stvari. Ponekad uložite previše u nešto, ali se na kraju ne isplati, samo potrošite novac i vreme. Dovoljno je samo i jedna zajednička večera sa familijom i prijateljima u kući i da imate najlepše veče u životu. Ili samo otići na plivanje u okeanu sa svojim detetom. To su sitna zadovoljstva, koji nas čine ispunjenim i daju nam unutrašnji mir. Svet je postao takmičarski i svi bi voleli samo krupne stvari, ali na kraju su sitne stvari ono što zaista volimo. Život je suviše užurban i komplikovan. Sećam se odlaska u rodno mesto mog oca, y Riđane , i koliko mi se svidelo tamo. Život je tamo jednostavan, miran i nije komplikovan.[/box]

– Šta bi najbliži prijatelji rekli o Vama?
– Ljudi bi rekli da uvek imam dobre ideje, da mislim drugačije od drugih i da umem da ih nasmejem. Ništa ne shvatam previše ozbiljno

– Kako usklađujete privatni i profesionalni život?
– Kad smo zajedno jedemo Tim tam i smejemo se! Imati smisao za humor je mislim veoma važno. Dok sam kao medicinska sestra dane provodila sa decom koja imaju rak,shvatila sam kako život može biti kratak i za neke ljude veoma traumatičan. Trebate biti zahvalni za male stvari. Mnogo je ljudi koji teško žive, ja sam imala sreću da imam dobar život. Moja porodica je dobra i nikada ne shavtamo sve previše ozbiljno. Mojo otac je uvek imao neku smešnu priču da ispriča ili neki dobar vic. Voleo je da zasmejava ljude i ja sam danas takva. Bitno je da znamo da se zabavimo, život je da se živi! Budite pozitivni i radite najbolje što možete sa onim što imate. Imam puno prijatelja i ljubavi oko sebe, živim sa ljudima koji znaju da brinu za ostale. Tako se osećate kao deo tima i svi se podržavaju.

– Koji je Vaš najbolji savet za ispunjen život?
– Budite darežljivi. Poklonite svoje vreme i novac onima sa manje sreće. Potrebni ste ovom svetu. Ja uživam što radim u oblasti gde mogu da pomažem drugima. To mi na kraju pruža veliko zadovoljstvo, baš kao i moj privatni posao koji radim. Srećna sam zbog toga. Znam da mnogi ljudi oklevaju kada treba da podele svoje vreme i novac, ali ukoliko znate šta tačno pomažete, možete doneti značajne promene na bolje. Možete doneti nove stvari, učiniti decu srećnima, pronaći lek, spasiti životinje. Koliko je sve to uzbudljivo! To je ono kako bi trebalo živeti! Sve je to dobro za našu dušu. Svi smo mi jedna velika porodica

– Koja su Vaša tri najveća dostignuća do sada ?
– Moja tri najveća dostignuća bi bila. To što imam mog sina, što sam se udala za mog supruga, što imam svoj privatni posao i što očekujem 48. godinu života bez botoksa.

– Koliko je teško biti uspešna žena u Australiji?
– Ne mislim da je nešto posebno teško. Inznenađujuće, ali ono što sam ja shvatila je da tešjko raditi sa drugim ženama. Nisu sve žene zainteresovane da podrže jedna drugu, što je veoma razočaravajuće.. Svi muškarci sa kojima sam sarađivala su bili mnogo bolji prema meni i uvek mi pružali podršku.

– Šta ste naučili od Vaših roditelja ?
– Život je kratak, troši malo a malo i uštedi. Ne shvataj život suviše ozbiljno. Budite zahvalni za male stvari

– Šta bi ste voleli da dobijete od Srpske ženske mreže Australije?
– Iako nisam baš najbolje povezana sa srpskom zajednicom, ipak, ono što me drži uz nju je moje poreklo. Volim srpsku muziku, hranu, kulturu, ljude, jezik, istoriju i mesto gde je moj otac rođen, Nadam se da ću imati još bolju sliku kroz ovu mrežu i da ću moći da komuniciram sa ženama sličnih mišljenja.

– Imate li bilo kakav kontakt sa Srbijom, privatni ili profesionalni?
– Nisam skoro bila u kontaktu sa bilo kim iz Srbije, ali još uvek imam rođake tamo I volela bih da ih posetim još koji put u budućnosti.

– Koliko ste uključeni u rad srpske zajednice u Australiji?
– Od kako je moj otac preminuo u 2001. godini, u kontaktu sam sa nekim članovima porodice i povremeno odlazim u crkvu za neke prilike ili sam aktivna u prikupljanju novčane pomoći u Bonirigu, Daptu ili u Mona Vejlu. Svakako bi volela da sam više uključena.

Sanja Mirić – Šakić