Још док је радила као медицинска сестра на дечјем онколошком одељењу, где је делила сваки тежак тренутак са малишанима оболелим од рака, Јулијана Трифуновић из Сиднеја је знала да ће јој то на неки начин одредити живот и променити њене погледе на свет. Од тада, ова 48 – годишња жена великог срца остала је у свету хуманости и даље помаже другима у невољи. Запослена је као менаxер за кампању за Аустралијско – новозеланску онколошку групу, организатор је бројних хуманитарних акција а поред тога, имала је времена да искаже и своју креативност и смисао за лепе ствари у животу. Јулијана је и креативни директор у Јулијана Јосепх Десигнер Ханд Фанс, фирми коју је сама осмислила и где сама прави ручне вентилаторе (лепезе). У свему има подршку свог супруга Пола, а велику снагу јој даје и петогодишњи син Зепелин.
Јулијана је, иначе, рођена у Аустралији, отац јој био српског порекла, док је мајка Пољакиња са руским коренима.
О томе како је бити успешан у свом послу и начину на који сада посматра свет, Јулијана је овако испричала за “Српски Глас”

– Како је изгледала Ваша каријера ?
– Радим два посла. Имам приватну фирму Julijana Joseph Designer Hand Fans која се бави производњом ручних вентилатора, а упоредо сам и менаxер у непрофитној организацији Аустралијско новозеландско онколошка група, која је налази у познатом центру за третман оболелих од рака – Chris O’Brien Lifehouse у Кампердауну у Њу Саут Велсу.
Пре тога радила сам као медицинска сестра на дечјем онколошком одељењу, што је било прилично тешко, бринути се о деци, која су тешко болесна или имају рак. Ипак, невероватан је то посао , јер ме је научио животу.
Након тога, наставила сам да радим у непрофитним организацијама где сам професионално била задужена за прикупљање новчане помоћи за организације за особе са инвалидитетом, организовала сам кампању Red Nose Day, као и кампању Jeans for Genes на националном нивоу.
Направила сам кратку паузу, када сам родила сина, а потом сам наставила каријеру као директор фондације MLC School’s Foundation. Након тога сам радила маркетинг и спонзорство за филмски фестивал социјалне правде под називом The Big Picture Campaign.
Сада водим свој приватни посао, али и помажем на подизању свести и прикупљању новчане помоћи за жене оболеле од рака за организацију GO for Gynae.

– У чему лежи Ваша страст?
– Гледајући на моју каријеру, врло лако се може закључити да моја страст лежи у људима и помагању. Имам диван живот, имала сам ту срећу да лепо живим и зато ми је битно да помогнем и другима где могу. Ја сам поборник важности заједнице и социјлане правде. Али, и поред тога, моје страсти су уметност, мода и дизајн.

– Ко Вам је инспирација у животу?
– Многи људи ме инспиришу. Моја мајка, мој шеф, пријатељи, активисти за битња светска питања, уметници и многи дизајнери, локални и интернационални. Волим исходе који могу да донесу промене – добре промене. Понекад сам такмичарског духа и заинтересована за пуно ствари. Када организујем неки догађај, на пример, срећна сам када људи одлазе говорећи да је то био њабољи догађај коме су икада присуствовали. Волим да удовољим другима.

[box bg=“#ff99cc“ color=““ border=“#“ radius=“0″]

Живот чине мале ствари

– Која је Ваша изрека?
– Уживајте у малим стварима. Једнога дана када погледате уназад, схватићете да су то биле велике ствари. Понекад уложите превише у нешто, али се на крају не исплати, само потрошите новац и време. Довољно је само и једна заједничка вечера са фамилијом и пријатељима у кући и да имате најлепше вече у животу. Или само отићи на пливање у океану са својим дететом. То су ситна задовољства, који нас чине испуњеним и дају нам унутрашњи мир. Свет је постао такмичарски и сви би волели само крупне ствари, али на крају су ситне ствари оно што заиста волимо. Живот је сувише ужурбан и компликован. Сећам се одласка у родно место мог оца, y Риђане , и колико ми се свидело тамо. Живот је тамо једноставан, миран и није компликован.[/box]

– Шта би најближи пријатељи рекли о Вама?
– Људи би рекли да увек имам добре идеје, да мислим другачије од других и да умем да их насмејем. Ништа не схватам превише озбиљно

– Како усклађујете приватни и професионални живот?
– Кад смо заједно једемо Тим там и смејемо се! Имати смисао за хумор је мислим веома важно. Док сам као медицинска сестра дане проводила са децом која имају рак,схватила сам како живот може бити кратак и за неке људе веома трауматичан. Требате бити захвални за мале ствари. Много је људи који тешко живе, ја сам имала срећу да имам добар живот. Моја породица је добра и никада не схавтамо све превише озбиљно. Мојо отац је увек имао неку смешну причу да исприча или неки добар виц. Волео је да засмејава људе и ја сам данас таква. Битно је да знамо да се забавимо, живот је да се живи! Будите позитивни и радите најбоље што можете са оним што имате. Имам пуно пријатеља и љубави око себе, живим са људима који знају да брину за остале. Тако се осећате као део тима и сви се подржавају.

– Који је Ваш најбољи савет за испуњен живот?
– Будите дарежљиви. Поклоните своје време и новац онима са мање среће. Потребни сте овом свету. Ја уживам што радим у области где могу да помажем другима. То ми на крају пружа велико задовољство, баш као и мој приватни посао који радим. Срећна сам због тога. Знам да многи људи оклевају када треба да поделе своје време и новац, али уколико знате шта тачно помажете, можете донети значајне промене на боље. Можете донети нове ствари, учинити децу срећнима, пронаћи лек, спасити животиње. Колико је све то узбудљиво! То је оно како би требало живети! Све је то добро за нашу душу. Сви смо ми једна велика породица

– Која су Ваша три највећа достигнућа до сада ?
– Моја три највећа достигнућа би била. То што имам мог сина, што сам се удала за мог супруга, што имам свој приватни посао и што очекујем 48. годину живота без ботокса.

– Колико је тешко бити успешна жена у Аустралији?
– Не мислим да је нешто посебно тешко. Инзненађујуће, али оно што сам ја схватила је да тешјко радити са другим женама. Нису све жене заинтересоване да подрже једна другу, што је веома разочаравајуће.. Сви мушкарци са којима сам сарађивала су били много бољи према мени и увек ми пружали подршку.

– Шта сте научили од Ваших родитеља ?
– Живот је кратак, троши мало а мало и уштеди. Не схватај живот сувише озбиљно. Будите захвални за мале ствари

– Шта би сте волели да добијете од Српске женске мреже Аустралије?
– Иако нисам баш најбоље повезана са српском заједницом, ипак, оно што ме држи уз њу је моје порекло. Волим српску музику, храну, културу, људе, језик, историју и место где је мој отац рођен, Надам се да ћу имати још бољу слику кроз ову мрежу и да ћу моћи да комуницирам са женама сличних мишљења.

– Имате ли било какав контакт са Србијом, приватни или професионални?
– Нисам скоро била у контакту са било ким из Србије, али још увек имам рођаке тамо И волела бих да их посетим још који пут у будућности.

– Колико сте укључени у рад српске заједнице у Аустралији?
– Од како је мој отац преминуо у 2001. години, у контакту сам са неким члановима породице и повремено одлазим у цркву за неке прилике или сам активна у прикупљању новчане помоћи у Бониригу, Дапту или у Мона Вејлу. Свакако би волела да сам више укључена.

Сања Мирић – Шакић