Piše: Rajko Nedić
Lice premijera Aleksandra Vučića po povratku iz SAD zaista je dovoljno govorilo. Imaće Srbija teško leto. Nastavak bolnih i nepopularnih reformi, teški pregovori sa Prištinom, pritisci da uvedemo sankcije Rusiji. I Srebrenica. Novi zahtevi i ucene, usmereni isključivo na srpsku stranu ne slute na dobro. I opet priče o izvinjenju i pomirenju.
Dvadeset godina posle Srebrenice, „Oluje“, „Bljeska“, zločina, masovnih ubistava, ali i Dejtonskog sporazuma, neke nove generacije na brdovitom Balkanu odrastaju uz još veću mržnju i netrpeljivost. Priče o pomirenju i suočavanju s prošlošću zaglavljene su baš u toj mračnoj prošlosti.
Svesni da su i njihove ruke okrvavljene u bivšoj SFRJ, belosvetski moćnici, isti oni koji su svojevremeno opljačkali i zbrisali čitave narode i udarili temelje genocidu, sete se Srebrenice baš na svaku godišnjicu. Dobro nam je poznato da je to uvođenje „demokratskih“ vrednosti putem sile, ucena, pritisaka, sankcija, pretnji, štapa i šargarepe, i po dnevnopolitičkoj potrebi, potpaljivanje bureta baruta. Nedavno je to bure potpaljeno u Makedoniji, u Kumanovu. Blizu Srbije. Kao pokazna vežba. Svima u regionu.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić se izvinjavao. Aleksandar Vučić hoće u Srebrenicu, Predsednik Tomislav Nikolić u Sarajevo. Nije dovoljno. Baš u cilju pomirenja i suočavanja s prošlošću, ali ne mogu da idu jer je Naser Orić uhapšen zbog zločina nad Srbima. Zato sve ove rezolucije, izvinjenja i pomirenja ne vrede ništa kad je 20 godina kasnije za jedne on i dalje zločinac, a za druge heroj. I kad je proterivanje čitavog jednog naroda za jedne genocid, a za druge državni praznik.
Dešavali su se genocidi i masovna ubistva i ranije, ali samo je Srbija pod velikim pritiskom. Kambodža, tokom režima crvenih Kmera ubijeno 1,7 miliona, istrebljenje kozaka, od 1919. do 1920. godine, ubijeno od 300.000 do 500.000 ljudi, grčki genocid, pod Otomanskim carstvom od 1915. do 1923. ubijeno od 300.000 do milion Grka, asirski genocid, od 1915. do 1918. ubijeno od 275.000 do 750.000 Asiraca, genocid Turaka nad Jeremenima ubijeno milion ljudi, genocid nacista nad Jevrejima, genocid 1994. u Ruandi, milion žrtava..
A narodu treba samo jedno. Ne ponovilo se. Potočari. Bratunac.
