Piše: Saša Janković
Posledice rata u Ukrajini se polako ali sigurno sve dramatičnije osećaju i u Australiji. Inflacija i poskupljenja osnovnih životnih namirnica dovode se konstantno u vezu sa rusko-ukrajinskim konfliktom, iako je svima jasno da tu nema neke konkretne niti logične veze. Pre svega zbog činjenice da Australija ne uvozi osnovne namirnice iz Ukrajine i Rusije (kao na primer Nemačka), ali je i pored toga ipak došlo do privremenih nestašica nekih proizvoda. Nakon logičnog skoka cena energenata, pre svega benzina i nafte u maloprodaji, došlo je i do porasta cena električne energije za domaćinstva. Iznenadno zahlađenje i drastičan pad temperature, posebno u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu, doneli su po prvi put realnu opasnost od takozvanog ispadanja električnog sistema. To bi dovelo do toga da milioni građana ostanu u mraku i bez mogućnosti da zagreju svoje kuće i stanove na temperaturama manjim od deset stepeni. Federalni ministar energetike Kris Bouven je rekao da on ne veruje da će doći do kolapsa snabdevanja strujom, ali je priznao da će ova zima biti više nego problematična zbog nedostatka energije. On je pozvao velike kompanije da odmah pređu na sistem štednje i smanjenja potrošnje energije, kako bi se nacija lakše izborila sa ovim gorućim problemom. Bouven je objasnio da je došlo do ispadanja pojedinih sistema zbog toga što su pojedini rudnici uglja koji se koriste za proizvodnju energije potopljeni. Ovo je samo još jedan dokaz da Australija nema realnog kapaciteta da ide u pravcu obnovljive energije, jer je u ovom trenutku teško zavisna od uglja. Čak 76 odsto proizvodnje električne energije dolazi od fosilnih goriva, od kojih 54 procenata čini ugalj i 20 odsto gas. Do 2050. godine australijske vlasti planiraju da potrošnju ne-obnovljivih izvora energije, što podrazumeva pre svega ugalj, smanje za čak 85 odsto. Malo je verovatno da se ovo može desiti osim ako se ne uvedu značajne restrikcije na potrošnju ili takozvani „klimatski lokdauni“. To bi u isto vreme značilo i enormno poskupljenje onih resursa koji budu raspoloživi za korišćenje. Razume se da će dobar deo velikih kompanija i na ovome moći da profitira u velikoj meri. Mnoge australijske energetske kompanije su već najavile da će struja još više poskupeti ove zime, i da je taj trend rasta cena jednostavno nezaustavljiv u narednim godinama. Koliko su Australijanci spremni za ovaj izazov teško je predvideti. Pred građanima je osim sigurnog rasta cena energenata, što zavisi pre svega od kretanja na svetskom tržištu, izgleda zagarantovana i inflacija na dnevnom nivou i rast kamata zaduživanja. Nema sumnje da je reč o ozbiljnim ekonomskim potresima koji se događaju jednom u nekoliko decenija. Kriza kredita i zaduživanja je poslednji put viđena u Australiji tokom osamdesetih godina prošlog veka. Ipak olakšavajuća okolnost za Australijance u to vreme je bila činjenica da tadašnje krize nije bilo u paketu sa cenom energenata, kao što je to slučaj danas. Poseban potres izazvaće posledice ekstremnog zaduživanja za vreme pandemije korona virusa, koje ćemo tek osetiti. Nedavni izveštaj jednog domaćeg instituta je pokazao da čak 91 odsto naših naftnih rezervi dolazi iz uvoza. Ovaj podatak govori da je Australija kao država izuzetno ranjiva, jer u vrlo kratkom roku lako može ostati bez goriva, što bi izazvalo nesagledive ekonomske posledice po zemlju. Rezerve nafte koje Australija u ovom trenutku poseduje su na najnižem nivou u njenoj istoriji, dovoljne za funkcionisanje zemlje samo 32 dana. Naftne rezerve Australije se konstantno smanjuju u proteklih nekoliko godina. Tako smo na primer na kraju 2018. godine imali više od 4 miliona barela naftnih rezervi, da bi na kraju 2020 te rezerve bile skoro prepolovljene. U ovom trenutku zemlja ima samo oko 1,8 miliona barela rezervi nafte što bi u kombinaciji sa nedostatkom električne energije moglo biti ravno pravoj nacionalnoj katastrofi. Australiji je potreban urgentni program borbe protiv nestašica energenata, čiji bi problem ukoliko ne bude bio rešen, mogao da uvuče zemlju u ozbiljnu recesiju i nezaustavljivu ekonomsku hiperinflaciju.
