[dropcap font=“0″]P[/dropcap]rota Borislav Petrović, paroh CO „Sveti Đorđe“ iz predgrađa St Albans u Melburnu, imao je veliku čast da bude pozvan i prisustvuje velikoj proslavi pravoslavlja u Rusiji.

Koji je bio povod vaše posete Rusiji?
-Povod je bio proslava 700 godina od rođenja Prepodobnoga Sergeja Radonješkog. Prepodobni Sergej je za Ruse nešto što je kao za nas Sveti Sava. On je mirio zavađenu braću Ruse jer je tada Rusija bila podeljena na kneževine, koje su u njegovo vreme ustale jedna protiv druge, boreći se za ovozemaljsku vlast. On je sa svojim autoritetom istupio ispred njih i pozvao ih na jedno mislije, da čuvaju veru pravoslavnu koja objedinjuje, živeći u ljubavi. Oni su ga poslušali i ostavili su oružje. Zaboravili su onu mržnju i lične interese i tu su udareni temelji ruske države, jedinstvo tih kneževina. Prepodobni Sergej je jedna vrla ličnost.
Gde je održana proslava?
-Taj svečani čin obeležavao je se u Trojice-Sergijeve lavre, gde je se on podvizavao kao mladi monah. Ta lavra je po njemu dobila ime i danas je najznačajniji manastir u životu ruskoga bića. Tu se nalazi i Duhovna akademija moskovska i Bogoslovija. Pošto sam ja student te akademije, onda su me iz Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve prepoznali kao jednog od mnogih u tome i dobio sam poziv, na svoje veliko zadovoljstvo i radost. To je velika čast za mene lično i mislim da je čast i za našu eparhiju, za naš narod odavde. Jer time smo dobili mnogo i lepo je bilo čuti od Njegove Svetosti Patrijarha Kirila, u tome momentu kada mi je dodeljivao nagradu, jedan divan krst, kao učesniku toga požestva, gde je rekao „u ocu Bori je zastupljena punoća pravoslavlja ove planete, jer je jedini iz Australije“. Bilo je predstavnika svih drugih kontinenata i eto ja sam na neki način predstavljao pravoslavlje sa ovoga kontinenta. Ja sam se našao u tročlanoj delegaciji SPC koju je predvodio njegovo Preosveštenstvo Gospodin Nikanor, Episkop Banatski.

Kakav je bio osećaj učestvovati na ovakvo velikom i značajnom događaju?
– Zaista bila je velika radost i zadovoljstvo biti učesnik i naći se u tom krugu neruskoga pravoslavnoga sveta, gde je bilo oko 40-ak predstavnika iz 15 crkava i država. Bogoslužbeni čin koji je izvršen u Trojstvenoj lavri je počeo Svetom liturgijom, molebanom i prigodnom akademijom, na kojoj je pored Njegove Svetosti Patrijarha Kirila učestvovalo preko 200 episkopa, preko 700 sveštenika, i 300.000 ljudi, koji su u taj krug mogli ući samo sa propusnicom. U sam grad Sergijev Posad, za tih nekoliko dana, prošlo je oko milion ljudi, koji su došli da se poklone svetim moštima Sergeja, što svedoči o njegovoj veličini i o veličini ruske pravoslavne duše, koja prepoznaje i u ovim slutim vremenima vrednosti koje imaju svojstva večnosti. Bilo je lepo čuti i predsednika ruske federacije Vladimira Putina, kada je u pozdravu obraćajući se nama strancima izgovorio divne reči – „čuvajte pravoslavlje, propovedajte ga, jer ono jedino može da spase ovaj svet od zla koje vlada u ovome vremenu“. Lepo je bilo videti kako predsednik Rusije prilazi Patrijarhu celivajući mu ruku i tražeći blagoslov i gde se vidi to jedinstvo crkve i države u svim segmentima. Na proslavi je bila cela Vlada, svi su govori protekli u tonu lepote, gde se pozivaju svi ljudi da žive u slozi i ljubavi i gde žale za svetsku situaciju koja je trenutno na sceni. Rusija je uvek bila sveta zemlja i zaista je ostala do današnjega dana i to svedoči delom.

Šta ste još posetili u Moskvi i kako vam se sviđa grad?
– Događaj je zvanično trajao dva dana. Bio sam u Moskvi na prijemu zajedno sa ostalim predstavnicima pravoslavnih crkava, obišli smo mnoge manastire i crkve. Bili smo u Srpskom Podvorju, koje isto sada izgleda veoma lepo. Zaista je Episkop Antonije dostojan predstavnik srpske crkve. On je jedan divan duhovnik i religiozni i nacionalni ambasador, i vidim da je mnogo omiljen i veoma sposoban čovek, koji radi posao na jednom vrlo visokom nivou, tako da nam je bilo zadovoljstvo i sa njim bogoslužiti i družiti se.
Treba pomenuti da je Moskva posle Drugog svetskog rata imala 40 crkava, a sada ima 1000 crkava, od kojih je većina izgrađena u poslednjih 20-30 godina. Broj crkava još uvek nije na nivou od pre komunističke revolucije, kada je Moskva imala 1600 crkava.
Kako Rusi vide Srbe?
– Ruski narod je veoma zabrinut. Pored svojih briga i svega onoga što se dešava tamo, oni su zabrinuti i za nas Srbe. Oni nas zaista vole i sastradavaju sa nama u našim nevoljama. I kao što i nama samima nije jasno i oni se često pitaju „a šta srpski narod želi? Kakav je njegov cilj? Kako pomoći Srbima?“ Ja sam pokušavao reći ali teško je to odgovoriti kad ni mi sami ne bi znali to izabrati – šta hoćemo, gde ćemo, kako ćemo!? U svakom slučaju mnogo sam zahvalan Rusima i svima onima koji su na neki način uticali da tamo budem.
Nešto za kraj?
– Hteo bih da kažem da sam imao čast i zadovoljstvo da budem sa visokim ličnostima, duhovnicima i političarima i sreo sam dosta svojih kolega koji zauzimaju visoke položaje u crkvi. To su mitropoliti, episkopi… Moj najbolji prijatelj sa studija je starešina hrama Hrista Spasitelja – sve su to ljudi vredni pažnje i mesta gde se oni nalaze.
Zahvalan sam prvenstveno Bogu i Prepodobnome Sergeju i svima onima koji me nisu zaboravili, a koji su me se setili i dodelili tu ulogu. Ja sam bio počastvovan sa tim izazovom. Trudio sam se da opravdam svoj odlazak, koliko sam ja to mogao sa svojim skromnim sposobnostima, a mislim da će biti zadovoljni i oni i naša Srpska crkva.
Razgovor vodio: Sreten Mitrović

[images cols=“three“ lightbox=“true“]
[image link=“2712″ image=“2712″]
[image link=“2711″ image=“2711″]
[image link=“2710″ image=“2710″]
[image link=“2707″ image=“2707″]
[image link=“2706″ image=“2706″]
[image link=“2705″ image=“2705″]
[image link=“2704″ image=“2704″]
[image link=“2703″ image=“2703″]
[image link=“2709″ image=“2709″]

[/images]