[dropcap font=“0″]П[/dropcap]рота Борислав Петровић, парох ЦО „Свети Ђорђе“ из предграђа Ст Албанс у Мелбурну, имао је велику част да буде позван и присуствује великој прослави православља у Русији.

Који је био повод ваше посете Русији?
-Повод је био прослава 700 година од рођења Преподобнога Сергејa Радоњешког. Преподобни Сергеј је за Русе нешто што је као за нас Свети Сава. Он је мирио завађену браћу Русе јер је тада Русија била подељена на кнежевине, које су у његово време устале једна против друге, борећи се за овоземаљску власт. Он је са својим ауторитетом иступио испред њих и позвао их на једно мислије, да чувају веру православну која обједињује, живећи у љубави. Они су га послушали и оставили су оружје. Заборавили су ону мржњу и личне интересе и ту су ударени темељи руске државе, јединство тих кнежевина. Преподобни Сергеј је једна врла личност.
Где је одржана прослава?
-Тај свечани чин обележавао је се у Тројице-Сергијеве лавре, где је се он подвизавао као млади монах. Та лавра је по њему добила име и данас је најзначајнији манастир у животу рускога бића. Ту се налази и Духовна академија московска и Богословија. Пошто сам ја студент те академије, онда су ме из Синода Српске Православне Цркве препознали као једног од многих у томе и добио сам позив, на своје велико задовољство и радост. То је велика част за мене лично и мислим да је част и за нашу епархију, за наш народ одавде. Јер тиме смо добили много и лепо је било чути од Његове Светости Патријарха Кирила, у томе моменту када ми је додељивао награду, један диван крст, као учеснику тога пожества, где је рекао „у оцу Бори је заступљена пуноћа православља ове планете, јер је једини из Аустралије“. Било је представника свих других континената и ето ја сам на неки начин представљао православље са овога континента. Ја сам се нашао у трочланој делегацији СПЦ коју је предводио његово Преосвештенство Господин Никанор, Епископ Банатски.

Какав је био осећај учествовати на овакво великом и значајном догађају?
– Заиста била је велика радост и задовољство бити учесник и наћи се у том кругу нерускога православнога света, где је било око 40-ак представника из 15 цркава и држава. Богослужбени чин који је извршен у Тројственој лаври је почео Светом литургијом, молебаном и пригодном академијом, на којој је поред Његове Светости Патријарха Кирила учествовало преко 200 епископа, преко 700 свештеника, и 300.000 људи, који су у тај круг могли ући само са пропусницом. У сам град Сергијев Посад, за тих неколико дана, прошло је око милион људи, који су дошли да се поклоне светим моштима Сергеја, што сведочи о његовој величини и о величини руске православне душе, која препознаје и у овим слутим временима вредности које имају својства вечности. Било је лепо чути и председника руске федерације Владимира Путина, када је у поздраву обраћајући се нама странцима изговорио дивне речи – „чувајте православље, проповедајте га, јер оно једино може да спасе овај свет од зла које влада у овоме времену“. Лепо је било видети како председник Русије прилази Патријарху целивајући му руку и тражећи благослов и где се види то јединство цркве и државе у свим сегментима. На прослави је била цела Влада, сви су говори протекли у тону лепоте, где се позивају сви људи да живе у слози и љубави и где жале за светску ситуацију која је тренутно на сцени. Русија је увек била света земља и заиста је остала до данашњега дана и то сведочи делом.

Шта сте још посетили у Москви и како вам се свиђа град?
– Догађај је званично трајао два дана. Био сам у Москви на пријему заједно са осталим представницима православних цркава, обишли смо многе манастире и цркве. Били смо у Српском Подворју, које исто сада изгледа веома лепо. Заиста је Епископ Антоније достојан представник српске цркве. Он је један диван духовник и религиозни и национални амбасадор, и видим да је много омиљен и веома способан човек, који ради посао на једном врло високом нивоу, тако да нам је било задовољство и са њим богослужити и дружити се.
Треба поменути да је Москва после Другог светског рата имала 40 цркава, а сада има 1000 цркава, од којих је већина изграђена у последњих 20-30 година. Број цркава још увек није на нивоу од пре комунистичке револуције, када је Москва имала 1600 цркава.
Како Руси виде Србе?
– Руски народ је веома забринут. Поред својих брига и свега онога што се дешава тамо, они су забринути и за нас Србе. Они нас заиста воле и састрадавају са нама у нашим невољама. И као што и нама самима није јасно и они се често питају „а шта српски народ жели? Какав је његов циљ? Како помоћи Србима?“ Ја сам покушавао рећи али тешко је то одговорити кад ни ми сами не би знали то изабрати – шта хоћемо, где ћемо, како ћемо!? У сваком случају много сам захвалан Русима и свима онима који су на неки начин утицали да тамо будем.
Нешто за крај?
– Хтео бих да кажем да сам имао част и задовољство да будем са високим личностима, духовницима и политичарима и срео сам доста својих колега који заузимају високе положаје у цркви. То су митрополити, епископи… Мој најбољи пријатељ са студија је старешина храма Христа Спаситеља – све су то људи вредни пажње и места где се они налазе.
Захвалан сам првенствено Богу и Преподобноме Сергеју и свима онима који ме нису заборавили, а који су ме се сетили и доделили ту улогу. Ја сам био почаствован са тим изазовом. Трудио сам се да оправдам свој одлазак, колико сам ја то могао са својим скромним способностима, а мислим да ће бити задовољни и они и наша Српска црква.
Разговор водио: Сретен Митровић

[images cols=“three“ lightbox=“true“]
[image link=“2712″ image=“2712″]
[image link=“2711″ image=“2711″]
[image link=“2710″ image=“2710″]
[image link=“2707″ image=“2707″]
[image link=“2706″ image=“2706″]
[image link=“2705″ image=“2705″]
[image link=“2704″ image=“2704″]
[image link=“2703″ image=“2703″]
[image link=“2709″ image=“2709″]

[/images]