[dropcap font=“0″]P[/dropcap]ošto su mi skrenuli pažnju da su moje kolumne isuviše tužne, ovog puta ću pisati o lepim stvarima. Na primer, uskoro će se održati gej parada u Beogradu. Konačno ćemo postati deo Evrope. Grad će sigurno ponovo biti potpuno uništen, izlozi će biti izlupani, ali nas Srbe materijalne stvari nikada nisu ni interesovale. Gej paradom ćemo pokazati da smo konačno deo jedne divne evropske porodice, koja ako bolje sagledamo, biološki nije u mogućnosti da se reprodukuje. Ali to nije bitno, bitan je ponos, odnosno Parada ponosa.
Pa zar nismo oduvek govorili da su Srbi ponosan narod, dostojanstven i hrabar. Idealna prilika da dostojanstveno prošetamo centrom Beograda u okviru Parade ponosa i tako pokažemo svoju hrabrost da se zalažemo za prava gej zajednice koju uopšte nisu ugrožena, osim što ih 95 posto građana Srbije uopšte ne razume. Ali, šta je 95 posto? Nije ništa, uostalom, mnogi veliki mislioci su govorili da mase nemaju pojma i da za njima nikada ne treba ići. Međutim, zbog tih nekoliko ispravnih i pravih građana, koji podržavaju gej populaciju, država će izdvojiti nekoliko miliona eura, kako bi obezbedila skup visokog rizika, s obzirom na pretnje nacionalističkih organizacija. Dakle, 95 posto građana Srbije koji su protiv parade, od poreza, platiće policiju da čuva nekoliko učesnike te divne manifestacije koja će nas uvesti na prag Evrope, u kojoj se nalazimo samo geografski. Ako koji slučajem parada bude otkazana, strane ambasade će jedva dočekati da upute kritike, a mi danas strance više poštujemo nego Srbe. Još jedan dokaz koliko smo gostoprimljiv narod.
Da ne bi neko stekao utisak kako prezirem gejeve, što ovde nailazi na osudu sa svih strana, moram unapred da kažem da oni meni uopšte ne smetaju, jer moja hetero duša nema ništa protiv njihove orjentacije. Čak, šta više, manja je konkurencija kod žena. Voleo bih da ih je više, bar dok sam još mlad. Zbog toga i ne razumem one koji izlaze da ih tuku, čekaju, prete i slično… Zašto se plaše gejeva kada im čine uslugu?
Međutim, da se malo uozbiljimo. Koja je svrha te parade? Šta će da se promeni u njihovim životima ako na ulicu izađu i prošetaju? I kako čovek može da se ponosi sobom?
Mislim, u redu je, rođeni su sa ljubavlju prema istom polu, ali šta tu ima da se ponose ili ne ponose? Ne vidim tu vrstu ugroženosti osim što im narod zabranjuje da prošetaju, blokiraju centar grada i slično. njima su ranije ponuđene mnoge druge lokacije, međutim, ponosna gospoda hoće da šeta isključivo centrom grada. Nisu oni seljaci da šetaju njivama.
Kada su malinari, vredni ljudi, seljaci, pošteni želeli da štrajkuju jer im nije isplaćeno ono što su zaradili, država je efikasno zabranila skup u centru grada. Ne sećam se da je tada neki strani ambasador rekao da su malinari ugroženi u Srbiji, ali gejevi… Eh, to je onda problem, globalni.
Pre dve godine, iste organizacije su napravile izložbu u okviru koje je Isus prikazan u štiklama, sveci u neprikladnoj odeći i pozama, a istu izložbu obezbeđivali su organi reda i mira. Tada niko nije vodio računa o verskim osećanjima, nego o navodnoj slobodi umetnika, koji su svojim umetničkim izrazom pokazali da su potpuni idioti.
Pitam se, da li bi nama, koji se zalažemo za poligamiju, (nadam se da neko neće čitati ovaj tekst) država dozvolila da napravimo svoju paradu. Može da bude i ponosa, zašto da ne? Napravićemo i NVO, kako bi nam uplatili novac, uzećemo fotke iz Plejboja, i prošetati sa nekoliko žena. Zar to nije za ponos? Zašto da nas osuđuju ako mi nikog ne diramo?
No, u kolumnama sam ranije pisao da Ministarstvo kulture nije podržalo Nušićijadu, Nišvil i mnoge druge kulturne projekte. Bio sam ljut na Tasovca od koga sam očekivao više. Ipak, on se izgleda probudio. Zamislite, ministarstvo je podržalo je projekat u okviru Nedelje ponosa. Čak 300 000 dinara je isplaćeno za gej organiziciji za realizaciju salona vizuelne umetnosti. Bravo za Tasovca! Ura! Koga briga za Branislava Nušića? Nebitno je obeležavanje stogodišnjice Velikog rata? Muzej? Zar je Xez festival neka kultura? Sve te stereotipe treba hitno ugasiti i posvetiti se vizuelnoj umetnosti, prepustiti ti se LGBT organizacijama kako bismo povratili ponos. Naravno, uz to treba obratiti pažnju i na Filharmoniju, koja je ipak životno delo našeg probuđenog ministra, kog sam ranije mnogo kritikovao, ali nakon podrške Nedelji ponosa zaista nemam više šta da kažem o njemu, osim jedno veliko BRAVO! Konačno je počeo da pokazuje da država vodi računa o kulturi, pa usled krize pravi najbolji izbor.
Izvinjavam se što sam ranije bio čovek suženih shvatanja i mislio da je tamo neki Branislav Nušić vredan pažnje ili možda Turgenjev, koji je rekao „Prekomerni ponos oznaka je sitne duše.“