[dropcap font=“0″]U[/dropcap] Zemlji čuda se krade svašta. Ali da mi je neko pričao da su mu ukrali posađenu ružu ja ne bih verovao. Dok se to nije meni desilo. Ispred dvorišta, zidane ograde, imam zasađenih desetak ruža, stabljašica. To su one koje rastu od stabla metra visine i tu se razvijaju u krošnju. U Australiji se zovu „standard roses.“

„Nemoj molim te da pravimo zapisnik, smejaće nam se ceo Beograd.“

Tako sam jedno jutro ustao i primetio da jedne nema. Lepo su je iščupali iz korena, odneli i kolac kako bi mogli da je presade u svom dvorištu ili da je prodaju. Odem ja na policiju:
Dobar dan, dobar dan. Namršten policajac sedi preko puta pulta i gleda me. Objasnim ko sam, koja mi je adresa i kažem:
„Došao sam da prijavim da su mi ukrali ružu.“
Čovek me gleda zabezeknuto, a odjednom iz susedne kancelarije istrčaše četvoro, petoro policajaca, i jedan rmpalija poluoštrim tonom zapita:
„Kakvu Ružu, kravu ili ženu.“
„Ma ne“, kažem ja, „ružu, cvet iz korena, sa korenom, ukrali je da je presade.“
Tako pita on mene da li su preskočili u dvorište, i ukrali, ja objasnim da je ispred.
„A pa mi nemamo ni zapisnik, ni izveštaj o tome. Kako da reagujemo“.
„Pa ja sam zato i došao da se napravi zapisnik“.
Opet zabezeknuto on sa čudom pita, da li ja stvarno hoću da se napravi zapisnik.
„Nemoj molim te“, nastavi on, „da pravimo zapisnik, smejaće nam se ceo Beograd.“
I tako on meni ponudi da ne pravimo zapisnik, a oni će za uzvrat da pojačaju patrolu, pa će patrola da pazi na moje ruže.
Takođe su mi objasnili da po zakonu policija ne izlazi na uviđaj ako su krađe ispod 10.000 dinara ($130). A moja ruža je samo koštala 800 dinara ($10.25).
To me je podstaklo da napišem, šta se sve krade u Zemlji čuda. Pisao sam ranije o tome da se kidnapuje kuče bogatijih ljudi i za otkup traži 4.000 dinara ($51).
U Beogradu se za vreme leta obije oko 1.700 stanova i kuća. Stanovi i kuće se obijaju u celom svetu, ali ono što je prilično neobično za Srbiju su ostale krađe. Lopovi naravno, takođe znaju da policija ne izlazi na uviđaje ispod 10.000 dinara, pa shodno tome tako i kradu, ali to mogu da urade na deset različitih mesta pa to u jednom danu ispadne 100.000 dinara (skoro $1,300).
Pored džeparoša, kojih je pun Beograd, a koji najviše operišu u gradskom saobraćaju, pijacama ili bilo gde, gde ima više ljudi, krade se i na drugim mestima.
U poljoprivredi čuvene krađe su žetve. Preko noći ljudima nestaju hektari žita ili kukuruza. Jednostavno noću unajme kombajn, i oberu kukuruz i žito. To se najviše dešava u Vojvodini.
U baštama se krade paradajz, krastavac. Jednoj babi su u Belom Potoku ukrali tri ovce iz obora. Mnogima su tako nestajale i svinje.
Jednom poznaniku su upali u garažu i ukrali praznu bocu za gas, koja uzgred rečeno nova košta 3.000 ($38), drugom vesla za čamac, koja ništa ne vrede, ali su napravili štetu da dotični sad mora da ih kupi.
Majstori koji vam rade u kući, takođe kradu. Meni je lično nestalo gomila stvari, neki električni aparati, ali da se ukrade čekić, klešta ili šmirgla papir, to mi nikako ne ide u glavu.
Krade se na građevinama. Iako izgleda da je alat majstorima prilično obezbeđen, tamo gde se izvode građevinski radovi je posebna meta lopova.
Jedan moj poznanik je tek posadio dvadesetak jelkica u dvorištu, da bi sutradan video da nema nijedne. Takve jelke se ovde prodaju maksimum 1.000 dinara (oko $13).
Po državnim preduzećima se krade još više. Da ne nabrajamo, ali je nedavno zabeležen slučaj krađe benzina, odnosno dizel goriva. Radnik Elektrodistribucije Srbije, uspeo je za samo pet dana da kupi na račun firme 29.000 litara dizel goriva. To je ukupno 4.582.000 tržišne vrednosti. $58.743 za pet dana.
U prodavnicama, samouslugama i tu se svakodnevno krade. Da ne govorimo o pijacama. Uzimaju se najbizarnije stvari, kao sokovi, alkohol. Trafike koje prodaju novine i cigarete obavijene su gvožđem gore nego Alkatraz, pa ipak svaka od njih je bila nekoliko puta obijana, najviše zbog cigareta. Ukrade se recimo pedesetak cigareta i dve gajbe piva. Inače paklo cigara ovde košta od 180 do 250 dinara ($2.30 – 3.20), a flaša piva oko 80 dinara ($1.02).
Krađa automobila je svetski fenomen, ali na Balkanu to je nešto posebno. Najnoviji metod krađe automobila u Beogradu, jeste da se probuše gume, pa dok menjate gumu, besni i nervozni oni vam kradu iz automobila.
Na putevima često stoji parkiran mercedes u kvaru, i izbuzemljeni šofer koji maše za pomoć. Samo zato da bi vas opljačkao ako se zaustavite da mu pomognete.
Elektrodistribuciji i železnici redovno nestaju bakarski kablovi i šine. Iako je i bilo nekoliko smrtnih slučajeva, kradljivaca koji su se peli na dalekovode da bi skinuli nekoliko kilograma bakranih žica, koje su nameravali da prodaju otpadima, i dalje se ljudi penju i rizikuju.
Skidaju se i kradu prozori i vrata sa kuća, ako je vlasnik malo duže na odmoru. Skoro su u Rumuniji ukrali čoveku celu kuću. Pa je na tom zemljištu neko posadio kukuruz. Imao čovek tridesetak ari placa, i kuću. Van grada, i tamo išao jednom godišnje preko leta. Ovog leta imao je šta i da vidi. Od kuće nije ostala nijedna cigla, a u celom dvorištu rastao je kukuruz. Vlasnik posađenog kukuruza se branio time da ništa nije ukrao, već je video prazno zemljište, pa pomislio da može da ga iskoristi.
Bugarski turistički biro savetuje goste koji obilaze njihovu zemlju automobilom, da ne staju svakom policajcu na autoputevima, jer su većina prerušeni lopovi. Zaustave vas, uzmu pasoš i dokumenta na pregled, i onda vam traže pare da vam vrate. A ne retko uzmu i automobil i ostave vas na autoputu.
Bugarska i Rumunija su članice Evropske Unije. A mi se ovde nadamo da će život biti bolji kad se učlanimo. Da će se zakoni i život promeniti.
Da kontaktirate autora
pošaljite email na:
carapicv@hotmail.com