INTERVJU:

1. Gospođo Đurđević Stamenkovski, veoma mi je drago što Vas mogu predstaviti australijskim Srbima. Recite mi, šta za vas lično znaci reč „dijaspora“?

• Dijaspora je skriveno blago naših ljudskih potencijala i to je, bez imalo patetike, jedan od glavnih izazova sa kojima ćemo se suočavati i u narednom periodu. Volela bih da veza naše dijaspore i Srbije bude po uzoru na organizovanije narode poput Jermena, Grka ili Izraelaca, da ta veza bude dvosmerna, ali za to je potrebno vreme i izgradnja poverenja.

2. Vi ste 24. septembra otvorili godišnju Skupštinu Fonda za Dijasporu, gde ste govorili o važnosti srpske dijaspore u rasejanju za nasu matičnu državu. Recite nam, iz perspektive Predsednice Odbora za Dijasporu, kakvi su novi potezi ovog saveza Skupštine Republike Srbije u tom domenu, i da li se možemo nadati konkretnim promenama u odnosu Srbije i dijaspore, i kojima?

Ima li nade da će ikada predstavnik iz dijaspore naći svoj glas kroz učešće u radu Skupštine Republike Srbije, kao sto je to slučaj, na primer, u Italiji gde su dva izabrana člana parlamenta iz Australije?

• Kada je reč o promenama, one zavise od toga koliko ćemo uspeti da naše stavove o važnosti uključivanja dijaspore dovedemo u funkciju operativnih politika i strategija. Smatramo da je nama potrebna nova nacionalna strategija, u kojoj ćemo, između ostalog, pokušati da dođemo do evidencije šta je šta u našoj dijaspori i da pronađemo mehanizme da se matica i dijaspora povežu u svakom smislu, od ekonomskog, kulturnog i svakog drugog. Mi smo već predložili da dijaspora ima posebno ministarstvo, što nije prihvaćeno, ali mi ćemo na toj ideji insistirati. Što se tiče učešća dijaspore u parlamentu, ako se Zavetnici budu pitali, i tu će se stvari menjati u pravcu u kome sam navela.

3. Vasa politička partija i aktivnost je dosta nepoznata na Petom kontinentu. Da li biste mogli predstaviti osnovna načela Vaše partije, i kako je biti manjinska partija u ovom sazivu skupštine? Kakvi izazovi Vas očekuju u narednom periodu, i da li imate saradnju sa kolegama iz inostranstva sličnih političkih načela?

• Naša partija “Zavetnici” ima redovne kontakte sa mnogim organizacijama iz inostranstva, pogotovo u Evropi. Imamo mrežu kontakata, neretko dajemo intervjue za strane medije, imamo učešća u konferencijama različitog tipa, a i sami smo organizovali međunarodne skupove u Srbiji, gde smo pozivali organizacije sa kojima delimo određene vrednosti. Tako da u tom kontekstu nikako nismo samozatvorena organizacija. Kada je reč o načelima naše partije, ona su temelj naše politike, a odlikujemo se doslednošću i principom odgovornosti. Rezultat koji smo postigli je da budemo jedina partija koja je samostalno, bez koalicija, ušla u parlament. Naše ambicije su i veće, da jednog dana budemo vlast ili deo vlasti, gde bismo presudno implementirali naša politička načela obnove nacionalne ideje, principa suvereniteta i samostalne politike. Mi smo za podsticaje domaće proizvodnje, za očuvanje konzervativnih vrednosti našeg naroda i za očuvanje pune teritorijalne celovitosti Srbije, koja je ugrožena, pre svega, na potezu Kosova i Metohije. Takođe, smatramo da je ozbiljnost našeg naroda na ispitu baš na tom pitanju ključna. Narod u velikoj meri podržava našu politiku, iako se borimo protiv medijskog zatamnjivanja u pojedinim medijima.

4. Dijaspora i matica ne gledaju na isti način na veliki broj stvari o uređenosti države. Mnogo decenija matica je gledala na dijasporu samo kao izvor finansija a ne i kao dobitak u smislu deljenja znanja i sposobnosti iz praktičnog iskustva sa Zapada i Istoka. Međutim, novi prilivi mozgova u Srbiju i Republiku Srpsku iz dijaspore su se poslednjih godina počeli da prepoznaju na individualnom nivou. Koliko je realno da dijaspora očekuje, posmatrajući iz daljine, da se njen glas čuje u radu organa Republike Srbije? Na koji način dijaspora može dobiti veći glas i učešće direktno ili posredno da bi Srbija bila bolje organizovana, čistija i principijelnija?

• Postavili ste dobro akcenat na pitanju realnosti učešća dijaspore u političkom životu. Mnogo toga je urađeno bar u proteklih nekoliko decenija onako kako nije trebalo i znam da je teško zadobiti poverenje ljudi u dijaspori koji su imali mnogo prilika da vide prazne priče mnogih iz Beograda. Ipak, razlika između nas i njih postoji, ne samo u pogledu dobre namere, već i znanja kako se dijaspora može uključiti u sve tokove. Prvi korak jeste komunikacija i budite sigurni da ću nastojati da posetim i Srbe u Australiji na primer, i to mnogo pre Olimpijade zakazane za leto 2024., kada mnogi srpski političari planiraju da dođu u Brizbejn. Međutim, šalu na stranu, osim komunikacije tamo i ovde, kako se kaže, druga stvar ili drugi korak je još važniji. To je evidencija Srba u dijaspori, olakšavanje prava glasa ljudima, jer je nedopustivo da na primer iz Čikaga samo stotinak ljudi glasa na izborima, a znamo da ih ima višestruko više. U vremenu digitalizacije mnogo je lakše da se Srbi u svetu u celini povežu i ja sam lično i za direktnu i za posrednu vezu dijaspore i matice i na ovome ćemo raditi kako u javnom prostoru, tako i u parlamentarnim odborima sa konkretnim predlozima.

5. Više stotina porodica iz Australije se seli svake godine u Srbiju. Oni često žive u sopstvenom svetu bez organizovane grupacije. Ukoliko bi se napravile asocijacije Srba iz Australije, Amerike, Nemačke na području Republike Srbije, na koji način bi takva sinergija mogla da potpomogne boljoj budućnosti Srbije? Da li bi Odbor za Dijasporu bio voljan da kroz kanale javne parlamentarne diplomatije i meke moći sarađuje sa inostranstvom i preko takvih potencijalnih asocijacija?

• Da, ideja o tome se više puta čula i mislim da ima smisla. Puno Srba iz Australije i drugih zemalja kao povratnici u našu zemlju donose jedan novi kvalitet i baš u našoj organizaciji i imamo takve ljude. Uvek smo voljni da uspostavljamo kanale javne diplomatije ili još preciznije rečeno narodne diplomatije.

6. Da li biste imali nešto da poručite sunarodnicima na Petom Kontinentu, bilo iz Vašeg ličnog političkog iskustva ili rada sa dijasporom?

• Poručujem im da dolaze nove generacije u srpskoj politici, koje imaju jasno profilisane stavove i da mi možemo i moramo da gradimo porušene mostove i pokidane niti između dijaspore i matice, i to ne na nekom verbalnom nivou, nego konkretnim delima, zakonskim predlozima i inicijativama. Svoju energiju ću usmeriti u dobroj meri u tom pravcu. Srbi iz Australije su možda i najaktivniji u komunikaciji sa Zavetnicima, to moram da primetim.

7. Početkom kalendarske godine se tradicionalno održava veliki Srpski festival u srcu Sidneja. On nastoji da prikaze lepote i posebnost srpske kulture široj australijskoj zajednici, kao i promociju univerzalnih vrednosti poput ljubavi, prijateljstva i tolerancije među ljudima i različitih etničkih, verskih i drugih zajednica. Posebno je važno prikazivanje kulturne baštine, poput srpskog folklora, filma, narodnih nošnji, muzike i tradicionalnih jela. Koliko je tradicija važna danas među građanima Srbije, i da li Odbor za Dijasporu Skupštine Republike Srbije ima volju i snagu da lično izađe u susret dijaspori željnoj bolje saradnje i prepoznatljivosti? Kakve su aktivnosti planirane na tom planu?

• Svaka vrsta podrške s moje strane postoji. Tradicija se može očuvati na različite načine, ali je bolje ukoliko postoji jasna vizija šta želimo da uradimo. Zato su nam vaše inicijative i predlozi dragoceni, a što se tiče odbora za dijasporu u meri u kojoj se bude radilo složno, bez stranačke obojenosti, toliko će biti i rezultata. Primetili ste da sam se trudila tokom intervjua da ne budem partijski obojena, a tako radimo i u odboru, bar za sada, radićemo i ubuduće na tome da uspostavljamo mehanizme komunikacije sa ljudima iz rasejanja i to mora biti višedimenzionalna saradnja, gde svoje mesto ima i srpski folklor, muzika, srpska kuhinja itd. Očekujemo i tražimo dvosmerni kanal komunikacije sa Srbima u dijaspori, tako ćemo vremenom izgraditi poverenje.

Nina Marković Kaze