ИНТЕРВЈУ:
- Госпођо Ђурђевић Стаменковски, веома ми је драго што Вас могу представити аустралијским Србима. Реците ми, шта за вас лично знаци реч „дијаспора“?
- Дијаспора је скривено благо наших људских потенцијала и то је, без имало патетике, један од главних изазова са којима ћемо се суочавати и у наредном периоду. Волела бих да веза наше дијаспоре и Србије буде по узору на организованије народе попут Јермена, Грка или Израелаца, да та веза буде двосмерна, али за то је потребно време и изградња поверења.
- Ви сте 24. септембра отворили годишњу Скупштину Фонда за Дијаспору, где сте говорили о важности српске дијаспоре у расејању за насу матичну државу. Реците нам, из перспективе Председнице Одбора за Дијаспору, какви су нови потези овог савеза Скупштине Републике Србије у том домену, и да ли се можемо надати конкретним променама у односу Србије и дијаспоре, и којима?
Има ли наде да ће икада представник из дијаспоре наћи свој глас кроз учешће у раду Скупштине Републике Србије, као сто је то случај, на пример, у Италији где су два изабрана члана парламента из Аустралије?
- Kада је реч о променама, оне зависе од тога колико ћемо успети да наше ставове о важности укључивања дијаспоре доведемо у функцију оперативних политика и стратегија. Сматрамо да је нама потребна нова национална стратегија, у којој ћемо, између осталог, покушати да дођемо до евиденције шта је шта у нашој дијаспори и да пронађемо механизме да се матица и дијаспора повежу у сваком смислу, од економског, културног и сваког другог. Ми смо већ предложили да дијаспора има посебно министарство, што није прихваћено, али ми ћемо на тој идеји инсистирати. Што се тиче учешћа дијаспоре у парламенту, ако се Заветници буду питали, и ту ће се ствари мењати у правцу у коме сам навела.
- Васа политичка партија и активност је доста непозната на Петом континенту. Да ли бисте могли представити основна начела Ваше партије, и како је бити мањинска партија у овом сазиву скупштине? Kакви изазови Вас очекују у наредном периоду, и да ли имате сарадњу са колегама из иностранства сличних политичких начела?
- Наша партија “Заветници” има редовне контакте са многим организацијама из иностранства, поготово у Европи. Имамо мрежу контаката, неретко дајемо интервјуе за стране медије, имамо учешћа у конференцијама различитог типа, а и сами смо организовали међународне скупове у Србији, где смо позивали организације са којима делимо одређене вредности. Тако да у том контексту никако нисмо самозатворена организација. Kада је реч о начелима наше партије, она су темељ наше политике, а одликујемо се доследношћу и принципом одговорности. Резултат који смо постигли је да будемо једина партија која је самостално, без коалиција, ушла у парламент. Наше амбиције су и веће, да једног дана будемо власт или део власти, где бисмо пресудно имплементирали наша политичка начела обнове националне идеје, принципа суверенитета и самосталне политике. Ми смо за подстицаје домаће производње, за очување конзервативних вредности нашег народа и за очување пуне територијалне целовитости Србије, која је угрожена, пре свега, на потезу Kосова и Метохије. Такође, сматрамо да је озбиљност нашег народа на испиту баш на том питању кључна. Народ у великој мери подржава нашу политику, иако се боримо против медијског затамњивања у појединим медијима.
- Дијаспора и матица не гледају на исти начин на велики број ствари о уређености државе. Много деценија матица је гледала на дијаспору само као извор финансија а не и као добитак у смислу дељења знања и способности из практичног искуства са Запада и Истока. Међутим, нови приливи мозгова у Србију и Републику Српску из дијаспоре су се последњих година почели да препознају на индивидуалном нивоу. Kолико је реално да дијаспора очекује, посматрајући из даљине, да се њен глас чује у раду органа Републике Србије? На који начин дијаспора може добити већи глас и учешће директно или посредно да би Србија била боље организована, чистија и принципијелнија?
- Поставили сте добро акценат на питању реалности учешћа дијаспоре у политичком животу. Много тога је урађено бар у протеклих неколико деценија онако како није требало и знам да је тешко задобити поверење људи у дијаспори који су имали много прилика да виде празне приче многих из Београда. Ипак, разлика између нас и њих постоји, не само у погледу добре намере, већ и знања како се дијаспора може укључити у све токове. Први корак јесте комуникација и будите сигурни да ћу настојати да посетим и Србе у Аустралији на пример, и то много пре Олимпијаде заказане за лето 2024., када многи српски политичари планирају да дођу у Бризбејн. Међутим, шалу на страну, осим комуникације тамо и овде, како се каже, друга ствар или други корак је још важнији. То је евиденција Срба у дијаспори, олакшавање права гласа људима, јер је недопустиво да на пример из Чикага само стотинак људи гласа на изборима, а знамо да их има вишеструко више. У времену дигитализације много је лакше да се Срби у свету у целини повежу и ја сам лично и за директну и за посредну везу дијаспоре и матице и на овоме ћемо радити како у јавном простору, тако и у парламентарним одборима са конкретним предлозима.
- Више стотина породица из Аустралије се сели сваке године у Србију. Они често живе у сопственом свету без организоване групације. Уколико би се направиле асоцијације Срба из Аустралије, Америке, Немачке на подручју Републике Србије, на који начин би таква синергија могла да потпомогне бољој будућности Србије? Да ли би Одбор за Дијаспору био вољан да кроз канале јавне парламентарне дипломатије и меке моћи сарађује са иностранством и преко таквих потенцијалних асоцијација?
- Да, идеја о томе се више пута чула и мислим да има смисла. Пуно Срба из Аустралије и других земаља као повратници у нашу земљу доносе један нови квалитет и баш у нашој организацији и имамо такве људе. Увек смо вољни да успостављамо канале јавне дипломатије или још прецизније речено народне дипломатије.
- Да ли бисте имали нешто да поручите сународницима на Петом Kонтиненту, било из Вашег личног политичког искуства или рада са дијаспором?
- Поручујем им да долазе нове генерације у српској политици, које имају јасно профилисане ставове и да ми можемо и морамо да градимо порушене мостове и покидане нити између дијаспоре и матице, и то не на неком вербалном нивоу, него конкретним делима, законским предлозима и иницијативама. Своју енергију ћу усмерити у доброј мери у том правцу. Срби из Аустралије су можда и најактивнији у комуникацији са Заветницима, то морам да приметим.
- Почетком календарске године се традиционално одржава велики Српски фестивал у срцу Сиднеја. Он настоји да приказе лепоте и посебност српске културе широј аустралијској заједници, као и промоцију универзалних вредности попут љубави, пријатељства и толеранције међу људима и различитих етничких, верских и других заједница. Посебно је важно приказивање културне баштине, попут српског фолклора, филма, народних ношњи, музике и традиционалних јела. Kолико је традиција важна данас међу грађанима Србије, и да ли Одбор за Дијаспору Скупштине Републике Србије има вољу и снагу да лично изађе у сусрет дијаспори жељној боље сарадње и препознатљивости? Kакве су активности планиране на том плану?
- Свака врста подршке с моје стране постоји. Традиција се може очувати на различите начине, али је боље уколико постоји јасна визија шта желимо да урадимо. Зато су нам ваше иницијативе и предлози драгоцени, а што се тиче одбора за дијаспору у мери у којој се буде радило сложно, без страначке обојености, толико ће бити и резултата. Приметили сте да сам се трудила током интервјуа да не будем партијски обојена, а тако радимо и у одбору, бар за сада, радићемо и убудуће на томе да успостављамо механизме комуникације са људима из расејања и то мора бити вишедимензионална сарадња, где своје место има и српски фолклор, музика, српска кухиња итд. Очекујемо и тражимо двосмерни канал комуникације са Србима у дијаспори, тако ћемо временом изградити поверење.
Нина Марковић Казе
