– Najmanja ali možda i daleko najperspektivnija srpska zajednica u Australiji kao da odlučno kreće u borbu sa svim tradicionalnim srpskim neprijateljima od kojih je prvi nesloga
– Članovi Uprave oduševljeno pozdravili ambiciozni plan novoizabranog predsednika Gorana Savića, pri čemu je najvažniji od svih ciljeva, da se Srpski kulturni centar vrati svojim korenima
– Večernje bogosluženje, možda i prvo od osnivanja Centra, služio je prota Petar Damnjanović iz Melburna

Jednoglasnim izborom Gorana Savića za novog predsednika, oduševljenim prihvaćanjem njegovog vrlo ambicioznog, ali nimalo neostvarivog plana razvoja u novostvorenoj atmosferi vere u vlastite mogućnosti, završila je sednica Uprave Srpskog kulturnog centra (SKC) u Kernsu održana u subotu, 15. oktobra ove godine. Kad se tome doda da je posle sednice gost Srba u Kernsu okupljenih oko svog kluba, protojerej-stavrofor Petar Damnjanović, inače sveštenik CO “Sveta Trojica” iz Bransvika u Melburnu služio večernje bogosluženje kakvo ne pamte ni najdugovečniji Srbi koji žive u Kernsu, jasno je zašto se naglo rasplamsalo raspoloženje optimizma i vere u vlastite snage i mogućnosti i zašto se odjednom, gotovo preko noći, ništa do juče nemoguće ne smatra unapred neostvarivim.

Sednicu je otvorio potpredsednik SKC gospodin Džozef Pinder koji je ukratko podsetio na stanje u poslednje dve godine, pri čemu je zanimljivo bilo da se konstatuje kako je finansijski SKC znatno napredovao i pored epidemije korona virusa. Gospodin Pinder takođe je istakao veliku podršku ruskih članova Centra, a iskoristio je i priliku da uputi izraze iskrene zahvalnosti ocu Petru Damnjanoviću na dolasku uz nadu da će od sada posete Kernsu i ovdašnjoj srpskoj zajednici postati redovne.
Napokon, gospodin Pinder je objavio da je nominacija gospodina Gorana Savića za novog predsednika SKC prihvaćena jednoglasno.

“Koristim priliku da se zahvalim gospodi Iliji Uzelcu, Đorđu Nikoliću i ostalim pionirima ovog Centra koji su teško radeći na farmama šećerne trske pokazali ogromnu volju i svest o važnosti očuvanja srpskog imena i nadasve, srpskog zajedništva, osnivajući ovaj Centar”- rekao je na početku svog inauguracionog obraćanja članovima Uprave novoizabrani predsednik Goran Savić dodajući da je obaveza mlađih da neguju kulturu poštovanja i zahvalnosti prema osnivačima koji su mnogo žrtvovali da bi svi danas uživali plodove njihovog rada i vizionarske misije. Izraze zahvalnosti novizabrani predsednik uputio je i svim prethodnim predsednicima, članovima i osoblju koje je uspelo da SKC održava sve ove godine.
Da ne bi sve završilo na svečarskoj atmosferi koja bi mogla da predstavlja i neku vrstu mirenja sa onim što bi moglo značajno da se popravi u budućem delovanju SKC, Goran Savić nije propustio da zaključi kako su posljednjih godina neke okolnosti negativno uticale na privrženost članova Centra ovoj organizaciji, a posebno je bolna činjenica da je primećeno odsustvo srpskih starosedelaca i njihova razočaranost aktivnostima ili, bolje rečeno, nedostatku odgovarajućih aktivnosti u SKC.
“Kako ja shvatam ulogu i odgovornost prvog čoveka Srpskog kulturnog centra, a učiniću sve da i svojim ponašanjem i konkretnim potezima dokažem da to nisu samo puke reči, povratak u aktivno članstvo najstarijih članova Centra i privlačenje onih koji odavno žive u Kernsu a do sada nisu hteli da učestvuju u aktivnostima i programima organizovanim pod ovim krovom, jedan je od najvažnijih ciljeva koje postavljam sebi ali i svim ostalim članovima ove organizacije. Duboko sam uveren da je najkraći put do ostvarenja tog cilja povratak temeljima i idejama zbog kojih je ovaj Centar i nastao, a to je, najkraće i najjednostavnije rečeno, povratak srpstvu!”- istakao je Goran Savić postavljajući pitanje na koje su svi znali odgovor, kakva je to Srpska kuća u kojoj nema gotovo ništa srpsko? Za početak u SKC treba stvoriti uslove da se svako oseća kao da je došao u domaćinsku srpsku kuću, što podrazumeva organizaciju različitih kulturnih sadržaja, predavanja, proslava i zabava, ali i stalnu ponudu originalnih srpskih namirnica, kvalitetnih alkoholnih i bezalkoholnih pića, upravo kao što su osnivači Centra i imali na umu kada su Centar osnivali.

Gospođa Darinka Živkov, kao nezvanični predstavnik srpske populacije u Kernsu doseljeničkim stažom, ali ne neminovno i godinama života, toplo je pozdravila ideju povratka srpstva u SKC istakavši da smatra da je upravo udaljavanje od onoga što predstavlja srpska kultura, umetnost, običaji i vera glavni razlog sve slabije podrške Centru od strane Srba koji u Kernsu žive decenijama.

“Sa zadovoljstvom se pridružujem izrazima zahvalnosti o. Petru Damnjanoviću koji je sa oduševljenjem prihvatio naš poziv da nas poseti, a uveren sam da obećanje koje nam je dao da će učiniti sve što je u njegovim mogućnostima da nas od sada posećuje više puta godišnje neće ostati samo lepa želja. Uveren sam da smo svi svesni koliko nam znaci pomoć i neposredna podrška u oživljavanju pravoslavne vere pod krovom ovog Centra I očuvanja srpskog jezika i kulture.”- rekao je Goran Savić u završnom obraćanju prisutnima uz očigledno odobravanje, može se slobodno reci i oduševljenje.
Posle završetka zvaničnog dela skupa, o. Petar služio je večernje bogosluženje što je samo po sebi predstavljalo istorijski čin jer se ne pamti da li se i kada nešto slično ranije desilo u SKC u Kernsu. Odlično raspoloženi i optimizmom nadahnuti članovi Uprave SKC i prisutni gosti posle službe Božije mogli su da osete šta znaci srpsko domaćinsko druženje, jer ih je čekala topla prasetina sa ražnja uz priloge i raznovrsne slatkiše koje je pripremila gospođa Ana Đukanović uz pomoć supruga Slaviše.

“Svesni smo da smo mala zajednica, da imamo tek nekih 55 finansijskih članova kluba, ali nas to neće i ne sme obeshrabriti da okrenemo list istorije i krenemo drugim putem.” – rekao nam je kasnije u razgovoru za čitaoce “SRPSKOG GLASA” Goran Savić, novoizabrani predsednik Kluba dodajući da Srbi u Kernsu imaju ono sto čak i neuporedivo veće, stotinama puta brojnije zajednice u velikim centrima kakvi su Melburn i Sidnej nemaju – opipljivu i obećavajuću budućnost!
“Dok se drugi suočavaju sa problemima odumirućeg članstva, u Kernsu se sasvim objektivno možemo nadati sve većem doseljavanju Srba koje je počelo u eri epidemije kovida, a po svemu sudeći će se i nastaviti u godinama koje su pred nama. Ne smemo dozvoliti da se novodošli Srbi dosele u ovaj lepi grad na severu Kvinslenda, a da ne im ne pružimo bar minimalnu podršku i pomoć kakva je svakom dobrodošla u novoj sredini.
I još nešto, možda i najvažnije! Imamo plan razvoja Srpskog kulturnog centra u Kernsu, ali plan koji ne podrazumeva samo životarenje od danas do sutra, već onaj na duge staze. Uz Božiju pomoć, radićemo na tome da SKC postane istinski centar srpskog života u Kernsu, pokušaćemo da radimo na više koloseka istovremeno, na promociji srpske kulture, pravoslavne vere, ali istovremeno i na finansijskom napretku koji bi podrazumevao krunu našeg truda za nekoliko godina, a to je stvaranje pretpostavki za podizanje srpskog pravoslavnog hrama u Kernsu.
Kako radili, tako nam Bog pomogao!”- otkrio nam je na kraju razgovora Goran Savić, novoizabrani predsednik SKC u Kernsu.