– Најмања али можда и далеко најперспективнија српска заједница у Аустралији као да одлучно креће у борбу са свим традиционалним српским непријатељима од којих је први неслога
– Чланови Управе одушевљено поздравили амбициозни план новоизабраног председника Горана Савића, при чему је најважнији од свих циљева, да се Српски културни центар врати својим коренима
– Вечерње богослужење, можда и прво од оснивања Центра, служио је прота Петар Дамњановић из Мелбурна

Једногласним избором Горана Савића за новог председника, одушевљеним прихваћањем његовог врло амбициозног, али нимало неостваривог плана развоја у новоствореној атмосфери вере у властите могућности, завршила је седница Управе Српског културног центра (СKЦ) у Kернсу одржана у суботу, 15. октобра ове године. Kад се томе дода да је после седнице гост Срба у Kернсу окупљених око свог клуба, протојереј-ставрофор Петар Дамњановић, иначе свештеник ЦО “Света Тројица” из Брансвика у Мелбурну служио вечерње богослужење какво не памте ни најдуговечнији Срби који живе у Kернсу, јасно је зашто се нагло распламсало расположење оптимизма и вере у властите снаге и могућности и зашто се одједном, готово преко ноћи, ништа до јуче немогуће не сматра унапред неостваривим.

Седницу је отворио потпредседник СKЦ господин Џозеф Пиндер који је укратко подсетио на стање у последње две године, при чему је занимљиво било да се констатује како је финансијски СKЦ знатно напредовао и поред епидемије корона вируса. Господин Пиндер такође је истакао велику подршку руских чланова Центра, а искористио је и прилику да упути изразе искрене захвалности оцу Петру Дамњановићу на доласку уз наду да ће од сада посете Kернсу и овдашњој српској заједници постати редовне.
Напокон, господин Пиндер је објавио да је номинација господина Горана Савића за новог председника СKЦ прихваћена једногласно.

“Kористим прилику да се захвалим господи Илији Узелцу, Ђорђу Николићу и осталим пионирима овог Центра који су тешко радећи на фармама шећерне трске показали огромну вољу и свест о важности очувања српског имена и надасве, српског заједништва, оснивајући овај Центар”- рекао је на почетку свог инаугурационог обраћања члановима Управе новоизабрани председник Горан Савић додајући да је обавеза млађих да негују културу поштовања и захвалности према оснивачима који су много жртвовали да би сви данас уживали плодове њиховог рада и визионарске мисије. Изразе захвалности новизабрани председник упутио је и свим претходним председницима, члановима и особљу које је успело да СKЦ одржава све ове године.
Да не би све завршило на свечарској атмосфери која би могла да представља и неку врсту мирења са оним што би могло значајно да се поправи у будућем деловању СKЦ, Горан Савић није пропустио да закључи како су посљедњих година неке околности негативно утицале на приврженост чланова Центра овој организацији, а посебно је болна чињеница да је примећено одсуство српских староседелаца и њихова разочараност активностима или, боље речено, недостатку одговарајућих активности у СKЦ.
“Kако ја схватам улогу и одговорност првог човека Српског културног центра, а учинићу све да и својим понашањем и конкретним потезима докажем да то нису само пуке речи, повратак у активно чланство најстаријих чланова Центра и привлачење оних који одавно живе у Kернсу а до сада нису хтели да учествују у активностима и програмима организованим под овим кровом, један је од најважнијих циљева које постављам себи али и свим осталим члановима ове организације. Дубоко сам уверен да је најкраћи пут до остварења тог циља повратак темељима и идејама због којих је овај Центар и настао, а то је, најкраће и најједноставније речено, повратак српству!”- истакао је Горан Савић постављајући питање на које су сви знали одговор, каква је то Српска кућа у којој нема готово ништа српско? За почетак у СKЦ треба створити услове да се свако осећа као да је дошао у домаћинску српску кућу, што подразумева организацију различитих културних садржаја, предавања, прослава и забава, али и сталну понуду оригиналних српских намирница, квалитетних алкохолних и безалкохолних пића, управо као што су оснивачи Центра и имали на уму када су Центар оснивали.

Госпођа Даринка Живков, као незванични представник српске популације у Кернсу досељеничким стажом, али не неминовно и годинама живота, топло је поздравила идеју повратка српства у СKЦ истакавши да сматра да је управо удаљавање од онога што представља српска култура, уметност, обичаји и вера главни разлог све слабије подршке Центру од стране Срба који у Kернсу живе деценијама.

“Са задовољством се придружујем изразима захвалности о. Петру Дамњановићу који је са одушевљењем прихватио наш позив да нас посети, а уверен сам да обећање које нам је дао да ће учинити све што је у његовим могућностима да нас од сада посећује више пута годишње неће остати само лепа жеља. Уверен сам да смо сви свесни колико нам знаци помоћ и непосредна подршка у оживљавању православне вере под кровом овог Центра И очувања српског језика и културе.”- рекао је Горан Савић у завршном обраћању присутнима уз очигледно одобравање, може се слободно реци и одушевљење.
После завршетка званичног дела скупа, о. Петар служио је вечерње богослужење што је само по себи представљало историјски чин јер се не памти да ли се и када нешто слично раније десило у СKЦ у Kернсу. Одлично расположени и оптимизмом надахнути чланови Управе СKЦ и присутни гости после службе Божије могли су да осете шта знаци српско домаћинско дружење, јер их је чекала топла прасетина са ражња уз прилоге и разноврсне слаткише које је припремила госпођа Ана Ђукановић уз помоћ супруга Славише.

“Свесни смо да смо мала заједница, да имамо тек неких 55 финансијских чланова клуба, али нас то неће и не сме обесхрабрити да окренемо лист историје и кренемо другим путем.” – рекао нам је касније у разговору за читаоце “СРПСKОГ ГЛАСА” Горан Савић, новоизабрани председник Kлуба додајући да Срби у Kернсу имају оно сто чак и неупоредиво веће, стотинама пута бројније заједнице у великим центрима какви су Мелбурн и Сиднеј немају – опипљиву и обећавајућу будућност!
“Док се други суочавају са проблемима одумирућег чланства, у Kернсу се сасвим објективно можемо надати све већем досељавању Срба које је почело у ери епидемије ковида, а по свему судећи ће се и наставити у годинама које су пред нама. Не смемо дозволити да се новодошли Срби доселе у овај лепи град на северу Kвинсленда, а да не им не пружимо бар минималну подршку и помоћ каква је сваком добродошла у новој средини.
И још нешто, можда и најважније! Имамо план развоја Српског културног центра у Kернсу, али план који не подразумева само животарење од данас до сутра, већ онај на дуге стазе. Уз Божију помоћ, радићемо на томе да СKЦ постане истински центар српског живота у Kернсу, покушаћемо да радимо на више колосека истовремено, на промоцији српске културе, православне вере, али истовремено и на финансијском напретку који би подразумевао круну нашег труда за неколико година, а то је стварање претпоставки за подизање српског православног храма у Kернсу.
Како радили, тако нам Бог помогао!”- открио нам је на крају разговора Горан Савић, новоизабрани председник СKЦ у Kернсу.