Piše: Saša Janković
Premijer Viktorije Danijel Endrjus ne prestaje da šokira domaću, ali i široku međunarodnu javnost. Umesto da pokuša da se pomiri sa svojim biračima, on ih uporno odbija od sebe svojim despotskim uredbama i novim diksriminatorskim merama. Njegov predlog novog pandemijskog zakona, koji je usvojen prošle nedelje u Donjem domu Parlamenta Viktorije, je već na pola puta da postane stvarnost. Skoro je izvesno da će Endrjus, kao i slučaju produžetka vanrednog stanja, uspeti da pridobije još četiri glasa od minornih stranaka u Senatu, neophodnih da donese pomenuti zakon.
Šta se u stvari krije iza ovog predloga, možemo samo da naslutimo. Ono što je izvesno je da će Viktorija biti jedna apsolutna despotija, sa skoro neograničenom moći njenog premijera, u slučaju da on sam proceni da je zakon potrebno aktivirati. Po novom predlogu zakona, Endrjus će na primer, već u februaru ili bilo kad, ukoliko proceni da nam virus ponovo preti na bilo koji način, moći da neograničeno vlada našim životima. Sve one hitne zdravstvene mere, koje na primer u ovom trenutku morao da predloži Glavni zdravstveni činovnik, a zatim da vlada i potvrdi, nakon izglasavanja pandemijskog zakona moći će da donosi sam premijer, bez ičijeg predloga. To praktično znači, da će Endrjus novim zakonom postati i Glavni zdravstveni činovnik, i da će on to biti sve dok on to i želi. Evo jednog plastičnog primera, šta se konkretno može desiti. Ukoliko se na primer, pojavi neki novi nepoznati ili već poznati virus u Grenlandu ili u Turkmenistanu, on ima pravo da odmah po svojoj proceni aktivira pandemijski zakon, i da onda donosi sve potrebne mere kako bi zaštitio građane Viktorije. U tom slučaju, on može da hermetički odmah zatvori granice Viktorije, ili da stanovništvo stavi u karantin i donese sve one mere, koje smo mi već iskusili na svojoj koži, u proteklih dvadeset meseci. Ipak, ono što smo već prošli u poređenju sa novim pandemijskim zakonom može biti pravi horor. Tako će po novom predlogu zakona, na primer za nenošenje maske ili nenošenje ličnog dokumenta kazna biti od najmanje 21.000 dolara do čak dve godine zatvora. Po tom predlogu, osoba za koju se proceni da na bilo koji način predstavlja opasnost može biti uhapšena i odvedena u karantin na neodređeno vreme. Ta osoba ne mora čak ni da prekrši bilo koju od važećih pandemijskih odredbi, dovoljno je samo da neko od nadležnih, jednostavno donese svoju slobodnu procenu. Ove drakonske kazne dovoljno govore, i potpuno je jasno šta se time u suštini želi postići. Potrebno je uterati strah u kosti, ionako već dovoljno sluđenim i napaćenim građanima Viktorije. Osim što je Melburn ubedljivo pobedio kao grad sa najdužim karantim u svetu, ovaj će zakon samo potvrditi njegovu tužnu sudbinu. Iako je viktorijska opozicija, na čelu sa liberalom Metju Gajem, već najavila da će zakon staviti van snage odmah čim pobedi na izborima, do novembra 2022. godine treba ipak preživeti.
Aktuelni premijer Viktorije verovatno planira da i sledeće godine u novembru, dobije još jedan četvorogodišnji mandat. Iako se veruje da on ne uživa veliku popularnost među biračima, opcija da on ponovo pobedi po mom mišljenju, uopšte nije isključena. Tako je recimo, novi i stari Prvi ministar Kanade Džastin Trudo, uspeo da nedavno ponovo dobije izbore sa skoro sličnim brojem poslaničkih mesta u parlamentu, i pored brojnih nepopularnih korona-mera koje je sam donosio. Zato neće biti nimalo čudno, ukoliko se dogodi da partije koje su bile na vlasti za vreme pandemije, osiguraju još jedan mandat bez velikih poteškoća. Ovo se odnosi i na federalne izbore, gde se realno očekuje da će i Skot Morison, osigurati svoj novi trogodišnji mandat na čelu Australije. Federalna opozicija na čelu sa Entonijem Albanezom, liderom laburista u principu nema mnogo šanse da pobedi u maju sledeće godine, jer po pitanju pandemijskih mera nije mnogo drugačija od aktuelne vlade. Oni su čak i još radikalniji po pitanju restrikcija, što im verovatno umanjuje šanse da ih glasači podrže. Možda će najveći dobitnici sledećih federalnih izbora biti Ujedinjena Australijska partija (United Australia party – UAP), čiji je predsednik bivši liberal Kreg Keli, a osnivač i finansijer biznismen Klajv Palmer. Ova partija je za samo par meseci, od kada je na njeno čelo došao Kreg Keli, postala najbrojnija u Australiji sa više od 70.000 članova. Tako su zahvaljujući Kelijevoj popularnosti, oni postali brojniji čak i od vladajuće liberalne i opozicione laburustičke partije. Ovo zaista može biti dobar znak za sve građane Australije koji drugačije misle od zvanične pandemijske politike. Naime, od prvog dana je poznato da u svetu postoje i drugačiji pristupi zdravstvenoj krizi i borbi protiv širenja koronavirusa. Ima dosta primera, a kao najpozitivnije bih naveo primer Švedske i drugih skandinavskih zemalja.
Nema sumnje, da je demokratija zapala u krizu u čitavom svetu, i da Australija nije jedini negativni primer. Svedoci smo situacije u kojoj se najoštrije gaze osnovna ljudska i demokratska prava, a kao izgovor za suspendovanje istih je navodna zaštita stanovništva od „nevidljivog neprijatelja“. Usvajanje novog pandemijskig zakona u Viktoriji, samo će trajno legalizovati kršenje osnovnih ljudskih i demokratskih prava, za koja su naši preci ginuli i borili se vekovima.
