Пише: Саша Јанковић
Премијер Викторије Данијел Ендрјус не престаје да шокира домаћу, али и широку међународну јавност. Уместо да покуша да се помири са својим бирачима, он их упорно одбија од себе својим деспотским уредбама и новим диксриминаторским мерама. Његов предлог новог пандемијског закона, који је усвојен прошле недеље у Доњем дому Парламента Викторије, је већ на пола пута да постане стварност. Скоро је извесно да ће Ендрјус, као и случају продужетка ванредног стања, успети да придобије још четири гласа од минорних странака у Сенату, неопходних да донесе поменути закон.
Шта се у ствари крије иза овог предлога, можемо само да наслутимо. Оно што је извесно је да ће Викторија бити једна апсолутна деспотија, са скоро неограниченом моћи њеног премијера, у случају да он сам процени да је закон потребно активирати. По новом предлогу закона, Ендрјус ће на пример, већ у фебруару или било кад, уколико процени да нам вирус поново прети на било који начин, моћи да неограничено влада нашим животима. Све оне хитне здравствене мере, које на пример у овом тренутку морао да предложи Главни здравствени чиновник, а затим да влада и потврди, након изгласавања пандемијског закона моћи ће да доноси сам премијер, без ичијег предлога. То практично значи, да ће Ендрјус новим законом постати и Главни здравствени чиновник, и да ће он то бити све док он то и жели. Ево једног пластичног примера, шта се конкретно може десити. Уколико се на пример, појави неки нови непознати или већ познати вирус у Гренланду или у Туркменистану, он има право да одмах по својој процени активира пандемијски закон, и да онда доноси све потребне мере како би заштитио грађане Викторије. У том случају, он може да херметички одмах затвори границе Викторије, или да становништво стави у карантин и донесе све оне мере, које смо ми већ искусили на својој кожи, у протеклих двадесет месеци. Ипак, оно што смо већ прошли у поређењу са новим пандемијским законом може бити прави хорор. Тако ће по новом предлогу закона, на пример за неношење маске или неношење личног документа казна бити од најмање 21.000 долара до чак две године затвора. По том предлогу, особа за коју се процени да на било који начин представља опасност може бити ухапшена и одведена у карантин на неодређено време. Та особа не мора чак ни да прекрши било коју од важећих пандемијских одредби, довољно је само да неко од надлежних, једноставно донесе своју слободну процену. Ове драконске казне довољно говоре, и потпуно је јасно шта се тиме у суштини жели постићи. Потребно је утерати страх у кости, ионако већ довољно слуђеним и напаћеним грађанима Викторије. Осим што је Мелбурн убедљиво победио као град са најдужим карантим у свету, овај ће закон само потврдити његову тужну судбину. Иако је викторијска опозиција, на челу са либералом Метју Гајем, већ најавила да ће закон ставити ван снаге одмах чим победи на изборима, до новембра 2022. године треба ипак преживети.
Актуелни премијер Викторије вероватно планира да и следеће године у новембру, добије још један четворогодишњи мандат. Иако се верује да он не ужива велику популарност међу бирачима, опција да он поново победи по мом мишљењу, уопште није искључена. Тако је рецимо, нови и стари Први министар Канаде Џастин Трудо, успео да недавно поново добије изборе са скоро сличним бројем посланичких места у парламенту, и поред бројних непопуларних корона-мера које је сам доносио. Зато неће бити нимало чудно, уколико се догоди да партије које су биле на власти за време пандемије, осигурају још један мандат без великих потешкоћа. Ово се односи и на федералне изборе, где се реално очекује да ће и Скот Морисон, осигурати свој нови трогодишњи мандат на челу Аустралије. Федерална опозиција на челу са Ентонијем Албанезом, лидером лабуриста у принципу нема много шансе да победи у мају следеће године, јер по питању пандемијских мера није много другачија од актуелне владе. Они су чак и још радикалнији по питању рестрикција, што им вероватно умањује шансе да их гласачи подрже. Можда ће највећи добитници следећих федералних избора бити Уједињена Аустралијска партија (United Australia party – UAP), чији је председник бивши либерал Крег Кели, а оснивач и финансијер бизнисмен Клајв Палмер. Ова партија је за само пар месеци, од када је на њено чело дошао Крег Кели, постала најбројнија у Аустралији са више од 70.000 чланова. Тако су захваљујући Келијевој популарности, они постали бројнији чак и од владајуће либералне и опозиционе лабурустичке партије. Ово заиста може бити добар знак за све грађане Аустралије који другачије мисле од званичне пандемијске политике. Наиме, од првог дана је познато да у свету постоје и другачији приступи здравственој кризи и борби против ширења коронавируса. Има доста примера, а као најпозитивније бих навео пример Шведске и других скандинавских земаља.
Нема сумње, да је демократија запала у кризу у читавом свету, и да Аустралија није једини негативни пример. Сведоци смо ситуације у којој се најоштрије газе основна људска и демократска права, а као изговор за суспендовање истих је наводна заштита становништва од „невидљивог непријатеља“. Усвајање новог пандемијскиг закона у Викторији, само ће трајно легализовати кршење основних људских и демократских права, за која су наши преци гинули и борили се вековима.
