Da li znate pred kim je Australija poklekla, ko je bio „bili boj“ i zašto se jedan bazen zove „Mrtvi Hari“?
Australija je zemlja prelepih plaža, opasnih životinja, jedinstvenih kuća, ali i neobične i zanimljive istorije. Za većinu njenih stanovnika neke istorijske činjenice su velika nepoznanica. A istina je da Australija obiluje događajima iz svoje istorije, koji su veoma zanimljivi. „Srpski glas“ vas vodi kroz neke od njih.
Rat protiv ptice emu
Nakon Prvog svetskog rata veliki broj vojnika naselio je do tada nenaseljene predele Zapadne Australije i najviše su se bavili poljoprivredom. Povećan broj stanovnika zahtevao je i veću potrebom za hranom, zbog čega su se ljudi selili dublje u unutrašnjost zemlje. Ali tada je došlo do problema – sa pticom emu. Australija se uhvatila u koštac sa prirodom i ovim neprijateljem, ali je rat izgubila!
Zbog svoje redovne migracije radi parenja više od 20 hiljada emu ptica je 1932. godine ušlo u posede farmera. Uništavali su sve useve i rušili pomoćne objekte, a kako su ove ptice po prirodi agresivne i po veličini slične nojevima, one su bile pretežak posao farmerima, koji nisu mogli da izađu na kraj sa njima. Zbog toga su farmeri potražili pomoć vlade, a ona je odlučila da ovaj posao obavi vojska Australije. Zadatak je pripao majoru Mereditu, tadašnjem komandantu kraljevske artiljerije. Međutim, i ova jedinica je brzo shvatila da će rat protiv ptice emu biti pretežak. Ove ptice imaju izuzetno izraženo čulo sluha, tako da vojnici nisu mogli da im se prišunjaju na razdaljinu na kojoj bi njihove puške bile efikasne. Pored toga, emu je veoma brza ptica, skoro svako vozilo su mogle da nadtrče, zbog čega vojska nije mogla ni da ih juri.
Posle mesec dana borbe sa emuima i velikih troškova australijske vojske i sa ubijenih samo 350 ptica, australijska vojska je morala da prizna poraz. Ovo je verovatno jedan od najčudnijih ratova, ali i najsramniji poraz u istoriji ratovanja. Ministar odbrane, ser Džordž Pirs je dobio naziv ministra za emu.
Ko je bio „Bili boj“?
Sve do 1960. godine, kada je uvedeno formalno zanatsko školovanje mladih, u Australiji je bilo veoma popularno biti takozvani „Billy boy“. Dečaci već od trinaeste ili četrnaeste godine bi postajali šegrti i pomagali bi odraslim muškarcima, koji su radili na građevini. Bili boj bi pripremao čaj radnicima na pauzi, napolju, na otvorenoj vatri. Oni bi palili vatru i čekali da voda proključa u limenkama. Ovi dečaci bi dobijali džeparac za svoj posao, a od njih se očekivalo da nauče i zanat koji su posmatrali. Zbog toga su često radili i druge poslove u zanatskim radnjama ili prenosili poruke među radnicima.
Sećanje na prve male zanatlije i dan danas postoji, jer se u velikim australijskim supermarketima sada može kupiti čaj koji se zove „Bili čaj“, sa specijalnim mirisom otvorene vatre, baš kako se nekada pravio.
Bing Lee
Sigurno je većina stanovnika Australije bar jednom kupila nešto u ovde veoma poznatom maloprodajnom lancu „Bing Lee”, ali malo njih zna da iza ovog imena stoji čovek sa uspešnom migrantskom pričom, koja bi mogla da inspiriše druge ljude. Kompanija koja prodaje elektroniku, računare i telekomunikacionu robu i koja je danas najveći maloprodajni lanac, osnovana je 1957. godine a njen vlasnik je migrant iz Kine, Bing Li, koji je posao delio sa sinom Kenom.
Kao i svaki drugi migrant, Bing Li je sreću i novi dom potražio u Australiji. Uspeo je i da postane veliki poslovni čovek, u čijem posedu je bila 41 prodavnica u Novom Južnom Velsu, od kojih je sada 13 pod franšizom, sa godišnjim prometom od oko 490 miliona dolara.
Bing Li je prve poslovne korake učio od svog oca, trgovca Voltera Lija, da bi potom i sam studirao trgovinu u Kini. Bio je operater u trgovačkoj mornarici, ali pod invazijom Japana, u potrazi za novim poslovnim mogućnostima, 1937. godine odlazi u Australiju, pri tom ostavljajući suprugu i decu u Kini. Pronašao je posao u predgrađu Sidneja i planirao je da se sa nešto zarađenog novca vrati svojoj porodici u Kinu. Izbijanje Drugog svetskog rata ga je u tome sprečilo i svoju porodicu je tek prvi put video posle 10 godina, koliko su bili odvojeni. U međuvremenu je sam otvorio prodavnicu voća, a potom je pretvorio u električnu radionicu i nikada se nije osvrnuo. Bin Li je sada porodična firma treće generacije, koju vodi unuk Binga Lija i poznato je ime širom Australije.
Zabrana Vedžimajta
Vedžimajt je najpoznatiji australijski proizvod, koga skoro svako domaćinstvo ima u svojoj kući. Da li ste znali da je bio zabranjen u viktorijanskim zatvorima od 1990. godine? Razlog je više nego neobičan. Smatralo se da zatvorenici koriste popularni namaz od kvasca za pravljenje domaćeg alkohola.
Iako se smatralo da je sadržaj kvasca u Vedžimajtu dovoljan da sami napravite alkohol, istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu su ipak dokazali da je za pripremu alkohola potreban i živi kvasac i šećer, pored vedžimajta. Takođe su dokazali da je užasnog ukusa!
Mrtvi Hari
Premijer Harold Holt je 17. decembra 1967. godine nestao dok je plivao na jednoj plaži blizu Melburna. Uprkos opsežnoj potrazi, njegovo telo nikada nije pronađeno.
Iako se slučajno utapanje čini najverovatnijim objašnjenjem, o tom događaju su stvorene mnoge teorije zavere. Jedna od njih čak sugeriše da je Holt bio kineski špijun, koji je otplovio do podmornice koja ga je čekala, i pobegao u Peking. Kasnije, jedan bazen, koji je tada bio u procesu izgradnje u Melburnu je dobio upravo ime po njemu. Renoviran je 1999. godine, a lokalno stanovništvo ovaj bazen naziva „Mrtvi Hari“.
Sanja Mirić – Šakić
