Да ли знате пред ким је Аустралија поклекла, ко је био „били бој“ и зашто се један базен зове „Мртви Хари“?

Аустралија је земља прелепих плажа, опасних животиња, јединствених кућа, али и необичне и занимљиве историје. За већину њених становника неке историјске чињенице су велика непознаница. А истина је да Аустралија обилује догађајима из своје историје, који су веома занимљиви. „Српски глас“ вас води кроз неке од њих.

Рат против птице ему

Након Првог светског рата велики број војника населио је до тада ненасељене пределе Западне Аустралије и највише су се бавили пољопривредом. Повећан број становника захтевао је и већу потребом за храном, због чега су се људи селили дубље у унутрашњост земље. Али тада је дошло до проблема – са птицом ему. Аустралија се ухватила у коштац са природом и овим непријатељем, али је рат изгубила!

Због своје редовне миграције ради парења више од 20 хиљада ему птица је 1932. године ушло у поседе фармера. Уништавали су све усеве и рушили помоћне објекте, а како су ове птице по природи агресивне и по величини сличне нојевима, оне су биле претежак посао фармерима, који нису могли да изађу на крај са њима. Због тога су фармери потражили помоћ владе, а она је одлучила да овај посао обави војска Аустралије. Задатак је припао мајору Мередиту, тадашњем команданту краљевске артиљерије. Међутим, и ова јединица је брзо схватила да ће рат против птице ему бити претежак. Ове птице имају изузетно изражено чуло слуха, тако да војници нису могли да им се пришуњају на раздаљину на којој би њихове пушке биле ефикасне. Поред тога, ему је веома брза птица, скоро свако возило су могле да надтрче, због чега војска није могла ни да их јури.

После месец дана борбе са емуима и великих трошкова аустралијске војске и са убијених само 350 птица, аустралијска војска је морала да призна пораз. Ово је вероватно један од најчуднијих ратова, али и најсрамнији пораз у историји ратовања. Министар одбране, сер Џорџ Пирс је добио назив министра за ему.

Ко је  био „Били бој“?

Све до 1960. године, када је уведено формално занатско школовање младих, у Аустралији је било веома популарно бити такозвани „Billy boy“. Дечаци већ од тринаесте или четрнаесте године би постајали шегрти и помагали би одраслим мушкарцима, који су радили на грађевини. Били бој би припремао чај радницима на паузи, напољу, на отвореној ватри. Они би палили ватру и чекали да вода прокључа у лименкама. Ови дечаци би добијали џепарац за свој посао, а од њих се очекивало да науче и занат који су посматрали. Због тога су често радили и друге послове у занатским радњама или преносили поруке међу радницима.

Сећање на прве мале занатлије и дан данас постоји, јер се у великим аустралијским супермаркетима сада може купити чај који се зове „Били чај“, са специјалним мирисом отворене ватре, баш како се некада правио.

Bing Lee

Сигурно је већина становника Аустралије бар једном купила нешто у овде веома познатом малопродајном ланцу „Bing Lee”, али мало њих зна да иза овог имена стоји човек са успешном мигрантском причом, која би могла да инспирише друге људе. Компанија која продаје електронику, рачунаре и телекомуникациону робу и која је данас највећи малопродајни ланац, основана је 1957. године а њен власник је мигрант из Кине, Бинг Ли, који је посао делио са сином Кеном.

Као и сваки други мигрант, Бинг Ли је срећу и нови дом потражио у Аустралији. Успео је и да постане велики пословни човек, у чијем поседу је била 41 продавница у Новом Јужном Велсу, од којих је сада 13 под франшизом, са годишњим прометом од око 490 милиона долара.

Бинг Ли је прве пословне кораке учио од свог оца, трговца Волтера Лија, да би потом и сам студирао трговину у Кини. Био је оператер у трговачкој морнарици, али под инвазијом Јапана, у потрази за новим пословним могућностима, 1937. године одлази у Аустралију, при том остављајући супругу и децу у Кини. Пронашао је посао у предграђу Сиднеја и планирао је да се са нешто зарађеног новца врати својој породици у Кину. Избијање Другог светског рата га је у томе спречило и своју породицу је тек први пут видео после 10 година, колико су били одвојени. У међувремену је сам отворио продавницу воћа, а потом је претворио у електричну радионицу и никада се није осврнуо. Бин Ли је сада породична фирма треће генерације, коју води унук  Бинга Лија и познато је име широм Аустралије.

Забрана Веџимајта

Веџимајт је најпознатији аустралијски производ, кога скоро свако домаћинство има у својој кући. Да ли сте знали да је био забрањен у викторијанским затворима од 1990. године? Разлог је више него необичан. Сматрало се да затвореници користе популарни намаз од квасца за прављење домаћег алкохола.

Иако се сматрало да је садржај квасца у Веџимајту довољан да сами направите алкохол, истраживачи са Универзитета у Квинсленду су ипак доказали да је за припрему алкохола потребан и живи квасац и шећер, поред веџимајта. Такође су доказали да је ужасног укуса!

Мртви Хари

Премијер Харолд Холт је 17. децембра 1967. године нестао док је пливао на једној плажи близу Мелбурна. Упркос опсежној потрази, његово тело никада није пронађено.

Иако се случајно утапање чини највероватнијим објашњењем, о том догађају су створене многе теорије завере. Једна од њих чак сугерише да је Холт био кинески шпијун, који је отпловио до подморнице која га је чекала, и побегао у Пекинг. Касније, један базен, који је тада био у процесу изградње у Мелбурну је добио управо име по њему. Реновиран је 1999. године, а локално становништво овај базен назива „Мртви Хари“.

Сања Мирић – Шакић