Ono što je zajedničko u svim zemljama sveta zaraženim koronom je neizvesnost sa kojom se ljudi susreću, a koja donosi strah, anksioznost i nelagodu.  U „lokdaunu“ se sve više ljudi bavi onlajn kockanjem, pornografijom, igranjem igrica i kupovinom.

U današnjoj eri korone, koja je čovečanstvu donela potpuno novu stvarnost, nema osobe koja ne brine kako i kada će se završiti pandemija. Izgubljeni posao, zatvorene škole, kafići, restorani, društvena izolovanost… sve to u velikoj meri utiče i na mentalno stanje ljudi. Zarazna bolest koja je odnela milione života, ostavila je ljude u panici, a unela i novu dimenziju u radu stručnjaka iz oblasti psihijatrije. O posledicama pandemije i sa čime se ljudi susreću u vreme korone, ekskluzivno za „Srpski Glas“ govori dr Vladan Starčević, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Sidneju. Pored posla kojim se bavi, profesor često svojim uplašenim pacijentima bude i kovid savetnik, kada im diskretno objašnjava šta sve ova pandemija podrazumeva.

Moderno doba ne pamti ovakvu pošast kao što je Kovid -19 i restrikcije koju nosi sa sobom. Može li se trenutna situacija i izolovanost ljudi uporediti sa bilo kojim krizama u prošlosti?

• Tokom mog životnog veka ovakve situacije nije bilo. Za sve nas situacija sa kovidom je potpuno nova, a najviše se istorijski može porediti sa „Španskom groznicom“ iz 1919. godine, koja je odnela milione života. Međutim, okolnosti su tada i sada drugačije i nemamo takvo obilje podataka o „Španskoj groznici“, kao što imamo o aktuelnoj pandemiji. Znamo da se korona mnogo brže širi sa jednog mesta na drugo u poređenju sa „Španskom groznicom. „Španska groznica“ se pojavila ubrzo nakon Prvog svetskog rata, ljudi su tek preživeli jednu katastrofu i druga se nastavila, pa tako hipotetički, ljudi nisu bili toliko šokirani tom pandemijom kao što su sada sa koronom. Ipak je u dužem periodu većina zemalja sveta bila u periodu prosperiteta i mira. Bili smo uljuljkani i možda verovali da je vreme pandemija iza nas, pa nas je, iz tog razloga, korona više šokirala i donela nam haos i paniku. Kada je reč o mentalnom zdravlju, situaciju sa koronom posmatram kao jedan eksperiment, baš iz razloga što ranije nije postojalo puno radova o takvim posledicama prethodnih pandemija, dok je od početka zaraze koronom objavljeno desetine hiljada stručnih radova o različitim aspektima ove bolesti.

Kakva je situacija na globalnom nivou i koji narod najviše oseti posledice korone kada je reč o njihovom psihičkom stanju?

• Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i istraživanja o različitim posledicama korone. Tako imamo istraživanja iz Finske, Bangladeša, Norveške, Južne Afrike i brojnih drugih zemalja i nastala su u različitim talasima, kad je bila najveća stopa smrtnosti, na primer, ili kada je nastupilo zatišje, tako da nismo baš u stanju da realno sagledamo sva kroskulturološka poređenja. Ono što je sigurno je da se u svakoj zemlji javila neizvesnost, gde niko ne može da planira sutrašnji dan i što sigurno donosi stres, anksioznost i nelagodu kod svih ljudi

Kako neizvesnost utiče na mentalno zdravlje ljudi?

• Od toga kako se ljudi odnose prema neizvesnosti zavisi i kako će se ovo teško podnošljivo stanje prevazići i da li će neizvesnost uticati na život ljudi. Pri tome mislim da se neko može odati alkoholu, drogi, dok će se drugi možda prekomerno posvetiti poslu. Neki ljudi će više vremena provoditi na internetu u nedostatku društvenih dešavanja ili kontakta sa drugim ljudima. Tako će kontakte tražiti onlajn, ići na pornografske sadržaje ili se kockati putem interneta, što je u ovom periodu definitivno u porastu. Ovo poslednje je posebno karakteristično za Australiju, gde ljudi, inače, imaju problema sa kockanjem. Još jedan negativan oblik je previše vremena provedenog na onlajn igricama, gde osoba zanemaruje druge aspekte života i obaveze a kao rezultat mogu se javiti npr. i narušeni partnerski odnosi.

Koja kategorija ljudi je najviše ugrožena u ovom stresnom periodu i da li je povećan broj pacijenata koji traže pomoć od vas?

• Svakodnevno se srećem sa ljudima koji traže pomoć a najviše su to osobe koje već imaju određenih zdravstvenih problema, kao što je, na primer, opsesivno kompulsivni poremećaj. To su ljudi koji teško mogu da odrede standarde realnosti, kao npr. sa higijenom i čistoćom i oni kompulsivno peru ruke tokom dana i na desetine puta. Za njih je ova situacija jako teška, i često se njihovo stanje pogoršava, jer sada kada svi moramo da se ponašamo kao što oni to čine u normalnim uslovima, oni su zbunjeni i pitaju se da li su dovoljne mere koje oni preduzimaju da se zaštite od infekcije, na primer i da li je distanca od metar i po dovoljna. Slobodno mogu da kažem da je sumnjičavost jedna od njihovih ključnih karakteristika, a u ovoj situaciji oni zapravo dobijaju potvrdu svojih sumnji i strahova da nigde i niko nije bezbedan. Za one koji su u prevelikom strahu, ja preporučim da povećaju dozu leka, da im olakša situaciju, a sa drugima pokušavam da nađemo standarde realnosti sa kojima mogu da žive a koji se uklapaju u normalne okvire ponašanja.

Usled korone danas i deca žive u neprirodnim uslovima, školuju se od kuće, ne odlaze na zabavna mesta i ne druže se sa svojim prijateljima. Koliko će ova situacija uticati na njihovu psihu?  

• Ova situacija će se verovatno negativno odraziti na dečju psihu. Ono što deca spontano uče u kontaktu sa drugom decom je jedna ključna osobina – sposobnost saosećanja, a to je empatija. Bojim se da će neka deca u ovim uslovima postati bezosećajna. Na primer, ispoljavanje ljutnje, tuge ili drugih osećanja, kada ih je drugo dete povredilo ne može se naučiti u ovim uslovima. Saosećanje i poverenje se ne mogu naučiti u izolaciji ili preko interneta. Sada su roditelji pod velikim pritiskom da nadomeste koliko – toliko ono što bi deca spontano mogla da nauče u odnosu sa svojim vršnjacima, čak i igrajući ulogu njihovih drugara.

   Sanja Mirić – Šakić

Šta je sajberhondrija?

Svi smo ponekad u životu potražili odgovore na pitanja iz oblasti medicine putem popularnog „dr Gugla“ i u normalnim životnim uslovima. Potraživanje informacija o zdravlju putem interneta, koje dovodi do još većeg straha ili nelagode, naziva se sajberhondrija. U današnjoj situaciji sajberhondrija je češća i sa sobom nosi određene probleme. Dr Starčević trenutno radi na istraživanju sajberhondrije u kontekstu pandemije korone, zajedno sa istraživačkim centrima iz Švajcarske i Italije.

• Na Internetu postoji obilje informacija, teorija zavere, neproverenih podataka, koje mogu još više zbuniti ljude i pojačati strah od nekih bolesti, posebno kod ljudi koji su osetljivi – kaže dr Starčević.

Profesionalna biografija

Dr Vladan Starčević je završio studije medicine, specijalizaciju iz psihijatrije, magistrirao i doktorirao na Univerzitetu u Beogradu. Istraživački rad, posebno iz oblasti stanja straha i drugih neurotskih poremećaja, započeo je u Beogradu, a nastavio u Americi. Od 1994. god. do 2000 god. nalazio se na mestu šefa Odseka za neurotske poremećaje Dnevne bolnice Instituta za mentalno zdravlje, gde je razvio poseban program lečenja straha. Od 2000. godine živi i radi u Australiji, gde radi kao profesor psihijatrije na Univerzitetu u Sidneju, a pre korone i kao gostujući profesor u Beogradu. Šef je Akademskog odeljenja za psihijatriju bolnice Nepean u Sidneju. Autor je više od 300 specijalnih publikacija i dve knjige na srpskom jeziku koje se bave stanjima straha i sedam drugih knjiga na engleskom jeziku o stanjima straha, hipohondriji i efektima digitalnih tehnologija na mentalno zdravlje. Američka izdavačka kuća Oxford University Press je 2005. godine objavila njegovu  knjigu „Stanja straha kod odraslih. Vodič kroz kliničku praksu“. (Drugo izdanje je objavljeno 2010. godine).

Napadi panike

Veliki broj ljudi neretko preživljava napade panike u periodima neizvesnosti u kojima sada živimo. Kako zapravo izgleda napad panike?

• U ovakvim ekstremnim uslovima strah kod ljudi je neizbežan. Napad panike može se javiti bilo kada i bilo gde i to je stanje urgentnosti, gde osoba želi istog momenta da razreši situaciju za koju smatra da je katastrofalna i kobna, da će umreti, doživeti srčani udar ili izgubiti kontrolu nad sobom. Napad panike obično traje nekoliko minuta, ali ljudima koji to dožive deluje kao večnost. Ukoliko se napad desi van kuće, i prvi put se dešava, ljudi najčešće beže tamo gde je najsigurnije, odn. kući. Ukoliko se to dešava već nekoliko puta, onda se razvijaju posebni mehanizmi kako do toga ne bi došlo. Najčešće je to izbegavanje situacije, kao što su šoping centri. Ljude koji doživljavaju napade panike treba uveriti da im se ništa katastrofalno neće desiti i da nemaju razloga da se plaše. Cilj je da oni sami sebe ubede u to, a to je najteži deo u terapiji. Neki ljudi nemaju dovoljno mentalne snage da se izbore sa ovim problemom, pa su za njih lekovi adekvatnije rešenje – objašnjava dr Starčević.