Оно што је заједничко у свим земљама света зараженим короном је неизвесност са којом се људи сусрећу, а која доноси страх, анксиозност и нелагоду.  У „локдауну“ се све више људи бави онлајн коцкањем, порнографијом, играњем игрица и куповином.

У данашњој ери короне, која је човечанству донела потпуно нову стварност, нема особе која не брине како и када ће се завршити пандемија. Изгубљени посао, затворене школе, кафићи, ресторани, друштвена изолованост… све то у великој мери утиче и на ментално стање људи. Заразна болест која је однела милионе живота, оставила је људе у паници, а унела и нову димензију у раду стручњака из области психијатрије. О последицама пандемије и са чиме се људи сусрећу у време короне, ексклузивно за „Српски Глас“ говори др Владан Старчевић, професор психијатрије на Универзитету у Сиднеју. Поред посла којим се бави, професор често својим уплашеним пацијентима буде и ковид саветник, када им дискретно објашњава шта све ова пандемија подразумева.

Модерно доба не памти овакву пошаст као што је Ковид -19 и рестрикције коју носи са собом. Може ли се тренутна ситуација и изолованост људи упоредити са било којим кризама у прошлости?

• Током мог животног века овакве ситуације није било. За све нас ситуација са ковидом је потпуно нова, а највише се историјски може поредити са „Шпанском грозницом“ из 1919. године, која је однела милионе живота. Међутим, околности су тада и сада другачије и немамо такво обиље података о „Шпанској грозници“, као што имамо о актуелној пандемији. Знамо да се корона много брже шири са једног места на друго у поређењу са „Шпанском грозницом. „Шпанска грозница“ се појавила убрзо након Првог светског рата, људи су тек преживели једну катастрофу и друга се наставила, па тако хипотетички, људи нису били толико шокирани том пандемијом као што су сада са короном. Ипак је у дужем периоду већина земаља света била у периоду просперитета и мира. Били смо уљуљкани и можда веровали да је време пандемија иза нас, па нас је, из тог разлога, корона више шокирала и донела нам хаос и панику. Када је реч о менталном здрављу, ситуацију са короном посматрам као један експеримент, баш из разлога што раније није постојало пуно радова о таквим последицама претходних пандемија, док је од почетка заразе короном објављено десетине хиљада стручних радова о различитим аспектима ове болести.

Каква је ситуација на глобалном нивоу и који народ највише осети последице короне када је реч о њиховом психичком стању?

• Свака земља има своје специфичности и истраживања о различитим последицама короне. Тако имамо истраживања из Финске, Бангладеша, Норвешке, Јужне Африке и бројних других земаља и настала су у различитим таласима, кад је била највећа стопа смртности, на пример, или када је наступило затишје, тако да нисмо баш у стању да реално сагледамо сва кроскултуролошка поређења. Оно што је сигурно је да се у свакој земљи јавила неизвесност, где нико не може да планира сутрашњи дан и што сигурно доноси стрес, анксиозност и нелагоду код свих људи

Како неизвесност утиче на ментално здравље људи?

• Од тога како се људи односе према неизвесности зависи и како ће се ово тешко подношљиво стање превазићи и да ли ће неизвесност утицати на живот људи. При томе мислим да се неко може одати алкохолу, дроги, док ће се други можда прекомерно посветити послу. Неки људи ће више времена проводити на интернету у недостатку друштвених дешавања или контакта са другим људима. Тако ће контакте тражити онлајн, ићи на порнографске садржаје или се коцкати путем интернета, што је у овом периоду дефинитивно у порасту. Ово последње је посебно карактеристично за Аустралију, где људи, иначе, имају проблема са коцкањем. Још један негативан облик је превише времена проведеног на онлајн игрицама, где особа занемарује друге аспекте живота и обавезе а као резултат могу се јавити нпр. и нарушени партнерски односи.

Која категорија људи је највише угрожена у овом стресном периоду и да ли је повећан број пацијената који траже помоћ од вас?

• Свакодневно се срећем са људима који траже помоћ а највише су то особе које већ имају одређених здравствених проблема, као што је, на пример, опсесивно компулсивни поремећај. То су људи који тешко могу да одреде стандарде реалности, као нпр. са хигијеном и чистоћом и они компулсивно перу руке током дана и на десетине пута. За њих је ова ситуација јако тешка, и често се њихово стање погоршава, јер сада када сви морамо да се понашамо као што они то чине у нормалним условима, они су збуњени и питају се да ли су довољне мере које они предузимају да се заштите од инфекције, на пример и да ли је дистанца од метар и по довољна. Слободно могу да кажем да је сумњичавост једна од њихових кључних карактеристика, а у овој ситуацији они заправо добијају потврду својих сумњи и страхова да нигде и нико није безбедан. За оне који су у превеликом страху, ја препоручим да повећају дозу лека, да им олакша ситуацију, а са другима покушавам да нађемо стандарде реалности са којима могу да живе а који се уклапају у нормалне оквире понашања.

Услед короне данас и деца живе у неприродним условима, школују се од куће, не одлазе на забавна места и не друже се са својим пријатељима. Колико ће ова ситуација утицати на њихову психу?  

• Ова ситуација ће се вероватно негативно одразити на дечју психу. Оно што деца спонтано уче у контакту са другом децом је једна кључна особина – способност саосећања, а то је емпатија. Бојим се да ће нека деца у овим условима постати безосећајна. На пример, испољавање љутње, туге или других осећања, када их је друго дете повредило не може се научити у овим условима. Саосећање и поверење се не могу научити у изолацији или преко интернета. Сада су родитељи под великим притиском да надоместе колико – толико оно што би деца спонтано могла да науче у односу са својим вршњацима, чак и играјући улогу њихових другара.

   Сања Мирић – Шакић

Шта је сајберхондрија?

Сви смо понекад у животу потражили одговоре на питања из области медицине путем популарног „др Гугла“ и у нормалним животним условима. Потраживање информација о здрављу путем интернета, које доводи до још већег страха или нелагоде, назива се сајберхондрија. У данашњој ситуацији сајберхондрија је чешћа и са собом носи одређене проблеме. Др Старчевић тренутно ради на истраживању сајберхондрије у контексту пандемије короне, заједно са истраживачким центрима из Швајцарске и Италије.

• На Интернету постоји обиље информација, теорија завере, непроверених података, које могу још више збунити људе и појачати страх од неких болести, посебно код људи који су осетљиви – каже др Старчевић.

Професионална биографија

Др Владан Старчевић је завршио студије медицине, специјализацију из психијатрије, магистрирао и докторирао на Универзитету у Београду. Истраживачки рад, посебно из области стања страха и других неуротских поремећаја, започео је у Београду, а наставио у Америци. Од 1994. год. до 2000 год. налазио се на месту шефа Одсека за неуротске поремећаје Дневне болнице Института за ментално здравље, где је развио посебан програм лечења страха. Од 2000. године живи и ради у Аустралији, где ради као професор психијатрије на Универзитету у Сиднеју, а пре короне и као гостујући професор у Београду. Шеф је Академског одељења за психијатрију болнице Непеан у Сиднеју. Аутор је више од 300 специјалних публикација и две књиге на српском језику које се баве стањима страха и седам других књига на енглеском језику о стањима страха, хипохондрији и ефектима дигиталних технологија на ментално здравље. Америчка издавачка кућа Oxford University Press је 2005. године објавила његову  књигу „Стања страха код одраслих. Водич кроз клиничку праксу“. (Друго издање је објављено 2010. године).

Напади панике

Велики број људи неретко преживљава нападе панике у периодима неизвесности у којима сада живимо. Како заправо изгледа напад панике?

• У оваквим екстремним условима страх код људи је неизбежан. Напад панике може се јавити било када и било где и то је стање ургентности, где особа жели истог момента да разреши ситуацију за коју сматра да је катастрофална и кобна, да ће умрети, доживети срчани удар или изгубити контролу над собом. Напад панике обично траје неколико минута, али људима који то доживе делује као вечност. Уколико се напад деси ван куће, и први пут се дешава, људи најчешће беже тамо где је најсигурније, одн. кући. Уколико се то дешава већ неколико пута, онда се развијају посебни механизми како до тога не би дошло. Најчешће је то избегавање ситуације, као што су шопинг центри. Људе који доживљавају нападе панике треба уверити да им се ништа катастрофално неће десити и да немају разлога да се плаше. Циљ је да они сами себе убеде у то, а то је најтежи део у терапији. Неки људи немају довољно менталне снаге да се изборе са овим проблемом, па су за њих лекови адекватније решење – објашњава др Старчевић.