Blaženopočivši patrijarh Pavle je jednom prilikom rekao: “Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i laži mnogo više, ali istina, pravda i ljubav su moćnije”. Za istinu se kaže da je ona nešto najdragocenije u životu ljudi ili bi bar tako trebalo da bude. Strašno je i pomisliti da se istinom može nazvati sve ono što ljudi govore o nama bez dokaza.
Samo istina oslobađa. I pored toga što komandant kraljevske vojske general Dragoljub Draža Mihailović položivši svoj život na braniku otadžbine nije dočekao tu slobodu, njegovi sledbenici i poštovaoci jesu. Na istinu i pravdu koje su nažalost bile isuviše spore ali dostižne, u slučaju generala Dragoljuba Mihailovića čekalo se više od sedam decenija. Kao dug otadžbine Srbije prema slavnoj srpskoj ličnosti generalu Draži Mihailoviću u nedelju osamnaestog jula članovi Slobodne srpske pravoslavne crkve Sveti Nikola pri Svetonikolajevskom manastiru u južnom Brizbejnu podigli su i osveštali spomenik.
Vredno je napomenuti da je general Mihailović 15. maja 1946. godine bio osuđen na smrt streljanjem zbog navoda i optužbi da je bio domaći izdajnik i saradnik okupatora. Odlukom višeg suda u Beogradu i buđenjem svesti naroda, 13. maja 2015. ta presuda je poništena i general Draža Mihailović je rehabilitovan. Presuda je poništena na osnovu dokaza o kršenju njegovih elementarnih prava na samoodbranu i ulaganje žalbe. Suđenje generalu Mihailoviću smatra se montiranim procesom iz političkih i ideoloških razloga. Do dan danas ne postoji ni jedan konkretan dokaz da je učestvovao u veleizdaji i sarađivao sa okupatorom.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je njegovo preosveštenstvo episkop Australijsko-novozelandski i Predstojatelj Slobodne Srpske Pravoslavne crkve g.g. Hristifor sa sveštenstvom. Po završetku svete liturgije predsednik crkvene opštine g-din Ratomir Nešić i potpredsednik g-din Milan Petrović otkrili su spomenik Draže Mihailovića koji je zatim osvećen. Nakon toga usledilo je polaganje venaca od strane članova opštine i na kraju trubač je odsvirao poslednji počasni pozdrav. Zvanice koje nisu bile u mogućnosti da se pridruže svečanosti, počasni član parlamenta g-din Aleks Hok i gradonačelnik Adrijan Šriner, uputili su svoje srdačne čestitke povodom svečanosti otkrivanja i osvećenja spomenika.
Dirljive govore njegovog preosveštenstva vladike Hristifora i g-dina Ratomira Nešića prisutni su pozdravljali burnim aplauzima i ovacijama. Obraćajući se prisutnima g-din Nešić je između ostalog rekao: “Braćo i sestre, moram vam priznati da je ovo kruna mog dugogodišnjeg rada za srpsku crkvu i zajednicu u Australiji i napaćeni srpski narod. Ja sam moje obećanje i želje onih čestitih Srba i Srpkinja koji me zadužiše, sa današnjim osvećenjem ispunio. Na ovaj veliki dan za sve nas, ostavljam mlađim generacijama u amanet da nastave gde smo mi stali i da nikada ne zaborave kako su njihovi preci hrabro živote davali za svoju veru pravoslavnu i tom svojom žrtvom sebe upisali u knjigu večnog života. Ja vas sve pozdravljam današnjim pozdravom “ŽIV JE DRAŽA, MRTAV NIJE, DOK JE SRBA I SRBIJE. RAVNA GORA POBEDITI MORA”.
Sa sigurnošću se može reći bez obzira na sve, Dražino nedužno stradanje je po svemu sudeći učinilo Srbe, pogotovo Kvinslenda, ponosnijim te se danas još više i bez straha i stida okupljaju u slobodi u svojim hramovima ne samo u Australiji već i širom sveta. Iako su ubili “čičino” telo, duh je ostao da živi u narodu. Komandanta kraljevske vojske Dragoljuba Dražu Mihailovića zapadni saveznici su smatrali za jednog od prvih vođa otpora, gerilca koji se borio protiv i bio glavni neprijatelj a ne saradnik nemačkog okupatora.
Na temu izdajnik i saradnik okupatora čuveni srpski akademik Matija Bećković je rekao sledeće: “Mnogi se pitaju zašto se odmetnik i saradnik okupatora odmetao u šumu i šta mu je to trebalo da pušta korotnu bradu, što se nosi kad je zemlja u ropstvu i da na svojoj zastavi ispisuje zavet “SLOBODA ILI SMRT”. Zašto ga je okupator gonio kao zver i davao suvo zlato za glavu izdajnika i saradnika okupatora i zašto je okupator streljao hiljade izdajnika i saradnika okupatora, njegovih pristalica i vojnika. Zašto je izdajnik i saradnik okupatora spasavao pet stotina Američkih pilota. Zašto nije pobegao zajedno sa okupatorom ili ako nije hteo s njim, zašto se nije odazvao onima koji su ga zvali i odlikovali. Pošto je osuđen i streljan kao izdajnik i saradnik okupatora, zašto izdajnik i saradnik okupatora nije ostao u gradu u toplom apartmanu u kućnom ogrtaču i papučama i sarađivao sa okupatorom kao gospodin čovek nego se četiri Božića potucao po pećinama boreći se s ranama, vaškama i buvama ne silazeći ispod hiljadu metara nadmorske visine slobodnih srpskih planina”. Kako zašto, kome to nije jasno: pa da sakrije izdaju i saradnju.
I za kraj, uz geslo: sa verom u Boga i otadžbinu na Dražin dan, ne bi škodilo pridodati i: daj Bože da se Srbi slože. Uz samo malo dobre volje, bilo bi sve daleko lepše i mnogo bolje.
Za Srpski Glas: Jelena Nedeljković
