Блаженопочивши патријарх Павле је једном приликом рекао: “Можда је на овом свету неистине, неправде и лажи много више, али истина, правда и љубав су моћније”. За истину се каже да је она нешто најдрагоценије у животу људи или би бар тако требало да буде. Страшно је и помислити да се истином може назвати све оно што људи говоре о нама без доказа.
Само истина ослобађа. И поред тога што командант краљевске војске генерал Драгољуб Дража Михаиловић положивши свој живот на бранику отаџбине није дочекао ту слободу, његови следбеници и поштоваоци јесу. На истину и правду које су нажалост биле исувише споре али достижне, у случају генерала Драгољуба Михаиловића чекало се више од седам деценија. Као дуг отаџбине Србије према славној српској личности генералу Дражи Михаиловићу у недељу осамнаестог јула чланови Слободне српске православне цркве Свети Никола при Светониколајевском манастиру у јужном Бризбејну подигли су и освештали споменик.
Вредно је напоменути да је генерал Михаиловић 15. маја 1946. године био осуђен на смрт стрељањем због навода и оптужби да је био домаћи издајник и сарадник окупатора. Одлуком вишег суда у Београду и буђењем свести народа, 13. маја 2015. та пресуда је поништена и генерал Дража Михаиловић је рехабилитован. Пресуда је поништена на основу доказа о кршењу његових елементарних права на самоодбрану и улагање жалбе. Суђење генералу Михаиловићу сматра се монтираним процесом из политичких и идеолошких разлога. До дан данас не постоји ни један конкретан доказ да је учествовао у велеиздаји и сарађивао са окупатором.
Свету архијерејску литургију служио је његово преосвештенство епископ Аустралијско-новозеландски и Предстојатељ Слободне Српске Православне цркве г.г. Христифор са свештенством. По завршетку свете литургије председник црквене општине г-дин Ратомир Нешић и потпредседник г-дин Милан Петровић открили су споменик Драже Михаиловића који је затим освећен. Након тога уследило је полагање венаца од стране чланова општине и на крају трубач је одсвирао последњи почасни поздрав. Званице које нису биле у могућности да се придруже свечаности, почасни члан парламента г-дин Алекс Хок и градоначелник Адријан Шринер, упутили су своје срдачне честитке поводом свечаности откривања и освећења споменика.
Дирљиве говоре његовог преосвештенства владике Христифора и г-дина Ратомира Нешића присутни су поздрављали бурним аплаузима и овацијама. Обраћајући се присутнима г-дин Нешић је између осталог рекао: “Браћо и сестре, морам вам признати да је ово круна мог дугогодишњег рада за српску цркву и заједницу у Аустралији и напаћени српски народ. Ја сам моје обећање и жеље оних честитих Срба и Српкиња који ме задужише, са данашњим освећењем испунио. На овај велики дан за све нас, остављам млађим генерацијама у аманет да наставе где смо ми стали и да никада не забораве како су њихови преци храбро животе давали за своју веру православну и том својом жртвом себе уписали у књигу вечног живота. Ја вас све поздрављам данашњим поздравом “ЖИВ ЈЕ ДРАЖА, МРТАВ НИЈЕ, ДОК ЈЕ СРБА И СРБИЈЕ. РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА”.
Са сигурношћу се може рећи без обзира на све, Дражино недужно страдање је по свему судећи учинило Србе, поготово Квинсленда, поноснијим те се данас још више и без страха и стида окупљају у слободи у својим храмовима не само у Аустралији већ и широм света. Иако су убили “чичино” тело, дух је остао да живи у народу. Команданта краљевске војске Драгољуба Дражу Михаиловића западни савезници су сматрали за једног од првих вођа отпора, герилца који се борио против и био главни непријатељ а не сарадник немачког окупатора.
На тему издајник и сарадник окупатора чувени српски академик Матија Бећковић је рекао следеће: “Многи се питају зашто се одметник и сарадник окупатора одметао у шуму и шта му је то требало да пушта коротну браду, што се носи кад је земља у ропству и да на својој застави исписује завет “СЛОБОДА ИЛИ СМРТ”. Зашто га је окупатор гонио као звер и давао суво злато за главу издајника и сарадника окупатора и зашто је окупатор стрељао хиљаде издајника и сарадника окупатора, његових присталица и војника. Зашто је издајник и сарадник окупатора спасавао пет стотина Америчких пилота. Зашто није побегао заједно са окупатором или ако није хтео с њим, зашто се није одазвао онима који су га звали и одликовали. Пошто је осуђен и стрељан као издајник и сарадник окупатора, зашто издајник и сарадник окупатора није остао у граду у топлом апартману у кућном огртачу и папучама и сарађивао са окупатором као господин човек него се четири Божића потуцао по пећинама борећи се с ранама, вашкама и бувама не силазећи испод хиљаду метара надморске висине слободних српских планина”. Како зашто, коме то није јасно: па да сакрије издају и сарадњу.
И за крај, уз гесло: са вером у Бога и отаџбину на Дражин дан, не би шкодило придодати и: дај Боже да се Срби сложе. Уз само мало добре воље, било би све далеко лепше и много боље.
За Српски Глас: Јелена Недељковић
