Piše: Saša Janković
Vrhunac američke demokratije videli smo prošle nedelje kada su nakon nemilih događaja u Vašingtonu društveno-medijski giganti Tviter, Instagram i Fejsbuk trajno ukinuli naloge odlazećem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu. „Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice“. Ovako glasi član 19. Opšte deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (1948) koji više ne važi čak ni za još uvek aktuelnog američkog predsednika. Grubo je prekršen i Prvi amandman američkog Ustava koji garantuje slobodu govora i koji je oduvek bio osnova tzv. čuvene američke slobode. Ipak, dogodilo se nešto što su mnogi predviđali, Tramp je konačno ućutkan jer mu je i poslednji kontakt sa biračima, njegov čuveni tviter prekinut na najsramniji način. Nevidljiva ruka moćnog Tvitera zabranila je Trampu da bilo šta kaže ili napiše i na taj način povredila prava i svih njegovih sledbenika kojih je bilo blizu 80 miliona. Ovaj događaj možda jeste bez presedana ali on je samo još jedan u nizu pokušaja „duboke države“ (deep state) da ljude poput Trampa koji ne misle i ne rade kao oni jednostavno izbrišu zauvek iz našeg sećanja. Nakon reakcije na ovu vest uzbunjivač i bivši američki agent Edvard Snouden koji danas uživa azil u Rusiji podsetio je na latinski izraz „damnatio memoriae” kojim se označava brisanje i zabrana javnog sećanja na neku osobu, kaznu koja je pre dve hiljade godina bila svojstvena Rimskoj republici. Pre samo dva meseca taj isti Tramp nakon neviđene medijske hajke i konstantnog petogodišnjeg blaćenja dobio je poverenje oko 75 miliona Amerikanaca. I kako on to često voli da kaže 75 miliona legalnih glasova uprkos najprljavijoj kampanji koja se vodi protiv njega od prvog momenta kada je zvanično objavio svoju kandidaturu 2016. godine. Sada je izgleda konačno stavljena tačka na problem zvani Tramp jer je on tviter vrlo vešto koristio još u vreme svoje prve kandidature kada je uspeo da postane 45. predsednik SAD-a.
Nekoliko australijskih zvaničnika brzo se oglasilo povodom ukidanja Trampovih naloga direktno ističući vezu između ovog čina i našeg prava na slobodu govora. Zamenik federalnog Prvog ministra (PM) Majkl MekKormak, koji ovih dana u odsustvu Skota Morisona obavlja funkciju predsednika vlade, usprotivio se odluci Tvitera da izbriše Trampa sa spiska svojih korisnika. „Ne podržavam bilo kakav vid cenzure, mislim da ukoliko se nešto ljudima ne sviđa na Tviteru onda ne treba ni da posećuju tu mrežu“ izjavio je MekKormak. On je istakao da Tviter koristi duple standarde jer se nedavno oglušio o zahtevu federalne vlade da ukloni spornu karikaturu australijskog vojnika i avganistanskog deteta. Federalni blagajnik Džoš Frajdenberg bio je nešto oštriji i konkretniji u svojoj izjavi. „Sloboda govora je osnovno pravo našeg društva, pa iako su ove odluke pokrenute od strane privatnih kompanija, lično se osećam vrlo neprijatno zbog njihovih akcija“, rekao je Frajdenberg reporterima. Pretendent na budućeg australijskog predsednika vlade Entoni Albaneze otvoreno je podržao odluku društvenih platformi, rekavši da je vreme da se ljudi koji šire mržnju i laži ućutkaju. Ne čudi reakcija trenutnog lidera opozicije koji redovno kritikuje Trampove stavove ali ipak previše od jednog političara kada se otvoreno zalaže za cenzuru i ukidanje prava na slobodu govora. Ne postoji nijedan argument u prilog teze da je Tramp širio mržnju za vreme demonstracija u Vašingtonu osim što ga za to optužuju američki mejnstrim mediji. To čak i da je on hteo ne bi bilo ni izvodljivo jer Tviter već skoro godinu dana neprestano cenzuriše Trampa. Zato ne bi ni bilo ni moguće da on nešto objavi pre nego što „veliki brat” reaguje. Naprotiv, Tramp je više puta preko tvitera pozivao demonstante da se uzdrže od nasilja ali to naravno nije bilo dovoljno cenzorima.
Šta se zapravo dogodilo u Vašingtonu kada je nakon upada demonstranata u zgradu Kongresa četvoro ljudi izgubilo život znaće se možda jednog dana. Čak su i neki mejnstrim mediji objavili informaciju da je među izgrednicima bilo pripadnika Antife, levičarske organizacije koja se u Americi od 2016. godine koristi za borbu protiv Trampa. Očigledno da je nasilje u ovim demonstracijama odgovaralo samo Trampovim protivnicima da bi ga za to konačno i optužili. Iako mu do isteka mandata ostaje još samo nedelju dana moguće je da će on postati prvi američki predsednik protiv koga će biti pokrenuta čak dva impičmenta. Ukoliko ovaj drugi impičment bude uspešan, što je ipak malo verovatno, biće mu zabranjeno da se ikad više kandiduje na američkim izborima a to je upravo ono što njegovi protivnici oduvek žele.
U svetlu prošlonedeljnih događaja iz glavnog grada našeg najvažnijeg saveznika ličnost nedelje u Australiji bio je Džordž Kristensen, federalni poslanik iz okruga Dauson (Dawson, QLD). On je vrlo hrabro i javno upozorio na ono što verovatno sve nas čeka u bliskoj budućnosti. Kristensen je istakao da je notorna laž da je Tramp pozivao na nasilje pa je samim tim i odluka Tvitera bespredmetna. On je pokrenuo peticiju kao „hitnu akciju“ da se u Australiji donese zakon koji bi Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu i drugim društvenim platformama zabranio da cenzurišu svoje korisnike pod izgovorom tzv. „provere informacija“ (fact-check). Ovaj termin i vid cenzure uveden je upravo u vreme prve Trampove kandidature kada se „duboka država“ osetila ugroženom. No, uprkos svemu nakon 4 godina Tramp je dobio čak 12 miliona glasova više nego 2016. Veruje se da mu je Tviter u tome „nenamerno“ značajno pomogao omogućivši mu da uvek kaže ono što misli i na taj način se direktno obrati svojim biračima. Poslednjih godina dana stvari su se bitno promenile jer svi smo mi danas svedoci da je vreme cenzure postala naša surova realnost i da su društvene platforme nakon što su ušle u masovnu upotrebu postale i naš apsolutni cenzor. Sve što bilo ko od nas želi da kaže jednostavno prvo mora da prođe kroz „njihov filter“. Postavlja se samo pitanje ko su ti ljudi ili programski algoritmi koji u datom trenutku odlučuju o tome šta je istina a šta laž, šta je govor mržnje a šta govor ljubavi? Naravno, oni to znaju vrlo dobro a mi smo tu samo da lajkujemo jer to je izgleda jedina opcija koja nam je ostala.
