Пише: Саша Јанковић
Врхунац америчке демократије видели смо прошле недеље када су након немилих догађаја у Вашингтону друштвено-медијски гиганти Твитер, Инстаграм и Фејсбук трајно укинули налоге одлазећем председнику Сједињених Америчких Држава Доналду Трампу. „Свако има право на слободу мишљења и изражавања; право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе“. Овако гласи члан 19. Опште декларације о људским правима Уједињених нација (1948) који више не важи чак ни за још увек актуелног америчког председника. Грубо је прекршен и Први амандман америчког Устава који гарантује слободу говора и који је одувек био основа тзв. чувене америчке слободе. Ипак, догодило се нешто што су многи предвиђали, Трамп је коначно ућуткан јер му је и последњи контакт са бирачима, његов чувени твитер прекинут на најсрамнији начин. Невидљива рука моћног Твитера забранила је Трампу да било шта каже или напише и на тај начин повредила права и свих његових следбеника којих је било близу 80 милиона. Овај догађај можда јесте без преседана али он је само још један у низу покушаја „дубоке државе“ (deep state) да људе попут Трампа који не мисле и не раде као они једноставно избришу заувек из нашег сећања. Након реакције на ову вест узбуњивач и бивши амерички агент Едвард Сноуден који данас ужива азил у Русији подсетио је на латински израз „damnatio memoriae” којим се означава брисање и забрана јавног сећања на неку особу, казну која је пре две хиљаде година била својствена Римској републици. Пре само два месеца тај исти Трамп након невиђене медијске хајке и константног петогодишњег блаћења добио је поверење око 75 милиона Американаца. И како он то често воли да каже 75 милиона легалних гласова упркос најпрљавијој кампањи која се води против њега од првог момента када је званично објавио своју кандидатуру 2016. године. Сада је изгледа коначно стављена тачка на проблем звани Трамп јер је он твитер врло вешто користио још у време своје прве кандидатуре када је успео да постане 45. председник САД-а.
Неколико аустралијских званичника брзо се огласило поводом укидања Трампових налога директно истичући везу између овог чина и нашег права на слободу говора. Заменик федералног Првог министра (PM) Мајкл МекКормак, који ових дана у одсуству Скота Морисона обавља функцију председника владе, успротивио се одлуци Твитера да избрише Трампа са списка својих корисника. „Не подржавам било какав вид цензуре, мислим да уколико се нешто људима не свиђа на Твитеру онда не треба ни да посећују ту мрежу“ изјавио је МекКормак. Он је истакао да Твитер користи дупле стандарде јер се недавно оглушио о захтеву федералне владе да уклони спорну карикатуру аустралијског војника и авганистанског детета. Федерални благајник Џош Фрајденберг био је нешто оштрији и конкретнији у својој изјави. „Слобода говора је основно право нашег друштва, па иако су ове одлуке покренуте од стране приватних компанија, лично се осећам врло непријатно због њихових акција“, рекао је Фрајденберг репортерима. Претендент на будућег аустралијског председника владе Ентони Албанезе отворено је подржао одлуку друштвених платформи, рекавши да је време да се људи који шире мржњу и лажи ућуткају. Не чуди реакција тренутног лидера опозиције који редовно критикује Трампове ставове али ипак превише од једног политичара када се отворено залаже за цензуру и укидање права на слободу говора. Не постоји ниједан аргумент у прилог тезе да је Трамп ширио мржњу за време демонстрација у Вашингтону осим што га за то оптужују амерички мејнстрим медији. То чак и да је он хтео не би било ни изводљиво јер Твитер већ скоро годину дана непрестано цензурише Трампа. Зато не би ни било ни могуће да он нешто објави пре него што „велики брат” реагује. Напротив, Трамп је више пута преко твитера позивао демонстанте да се уздрже од насиља али то наравно није било довољно цензорима.
Шта се заправо догодило у Вашингтону када је након упада демонстраната у зграду Конгреса четворо људи изгубило живот знаће се можда једног дана. Чак су и неки мејнстрим медији објавили информацију да је међу изгредницима било припадника Антифе, левичарске организације која се у Америци од 2016. године користи за борбу против Трампа. Очигледно да је насиље у овим демонстрацијама одговарало само Трамповим противницима да би га за то коначно и оптужили. Иако му до истека мандата остаје још само недељу дана могуће је да ће он постати први амерички председник против кога ће бити покренута чак два импичмента. Уколико овај други импичмент буде успешан, што је ипак мало вероватно, биће му забрањено да се икад више кандидује на америчким изборима а то је управо оно што његови противници одувек желе.
У светлу прошлонедељних догађаја из главног града нашег најважнијег савезника личност недеље у Аустралији био је Џорџ Кристенсен, федерални посланик из округа Даусон (Dawson, QLD). Он је врло храбро и јавно упозорио на оно што вероватно све нас чека у блиској будућности. Кристенсен је истакао да је ноторна лаж да је Трамп позивао на насиље па је самим тим и одлука Твитера беспредметна. Он је покренуо петицију као „хитну акцију“ да се у Аустралији донесе закон који би Твитеру, Фејсбуку, Јутјубу и другим друштвеним платформама забранио да цензуришу своје кориснике под изговором тзв. „провере информација“ (fact-check). Овај термин и вид цензуре уведен је управо у време прве Трампове кандидатуре када се „дубока држава“ осетила угроженом. Но, упркос свему након 4 година Трамп је добио чак 12 милиона гласова више него 2016. Верује се да му је Твитер у томе „ненамерно“ значајно помогао омогућивши му да увек каже оно што мисли и на тај начин се директно обрати својим бирачима. Последњих година дана ствари су се битно промениле јер сви смо ми данас сведоци да је време цензуре постала наша сурова реалност и да су друштвене платформе након што су ушле у масовну употребу постале и наш апсолутни цензор. Све што било ко од нас жели да каже једноставно прво мора да прође кроз „њихов филтер“. Поставља се само питање ко су ти људи или програмски алгоритми који у датом тренутку одлучују о томе шта је истина а шта лаж, шта је говор мржње а шта говор љубави? Наравно, они то знају врло добро а ми смо ту само да лајкујемо јер то је изгледа једина опција која нам је остала.
