Tajanstvenim čarima Kvinslenda teško je odoleti. U magičnim prizorima, blagodetima nebeskog plavetnila, bistrini morske vode uživaju sva čula suncem okupana i nije nimalo čudno sto iz dana u dan Kvinslend postaje sve veća turistička atrakcija za posetioce širom sveta. Ono čime smo iznad svega dodatno bili opčinjeni, bio je nepresušni izvor optimizma ljudi to jest, parohijana koje smo svojim dolaskom zatekli u hramu Svetog Nikole u naselju Vulungeba, predgrađu Brizbejna. Igrom slučaja, u Brizbejn smo pristigli u nedelju, dan slave članica Kola srpskih sestara. Svečanu liturgiju služio je protojerej-stavrofor otac Dušan Stefanov koga, do tada, nismo poznavali ali s’ obzirom da se dobar glas daleko čuje, o njemu smo došli do prvih saznanja zaslugom igumana manastira Svetog Save iz Ilajna u Viktoriji, oca Teodora Bojovića. Uvek vođen ljubavlju, prijateljstvom i požrtvovanošću za dobro drugih, onih obeshrabrenih i očajnih, otac Teodor Bojović je neprolazni pokazatelj trajnih vrednosti ljudskih dela.
Celivajući časni krst, prota nam se obratio sa: “Vi ste moji gosti” i pozvao nas na slavki ručak, što nam je pričinilo veliko zadovoljstvo i ujedno pružilo mogućnost da saznamo nešto više o ovom čoveku vedrog lica, punog oduševljenja, srdačnosti i sasvim prirodnog ponašanja. Skromnost poput protine može biti samo vrlina velikih ljudi. Nakon zajedničke molitve u crkvenoj sali, prisutni su uživali u obilju i bogatstvu ukusa i mirisa naše tradicionalne kuhinje i gurmanskim specijalitetima koje su pripremile vredne ruke članica Kola srpskih sestara. Bogata slavska trpeza bila je krunisana otkrivanjem vela slatkih tajni srpskih domaćica, to jest, širokim asortimanom kolača po kojima su nadaleko stekle zasluženu slavu. Tom slatkom iskušenju, podlegli su i neki od nas, pa sada provode vreme u teretani. Prota Dušan je zatim biranim rečima uručio srdačnu dobrodošlicu prisutnim gostima među kojima su se nalazili vlasnici, na daleko poznatog i unosnog porodičnog biznisa Bačka, psiholog iz Tasmanije Kata Šljivovac i novinari omiljenog im, Srpskog glasa.
U momentima izliva protine zahvalnosti vrednim članicama Kola srpskih sestara sa urođenim smislom za humor, teško je bilo obuzdati dlanove od aplauza. O protojereju-stavroforu ocu Dušanu Stefanovom, saznali smo da je rodom iz Pločice kod Kovina. Svešteničkim pozivom bavi se pune 34 godine. Nije bilo teško doći do zaključka da je reč o duhovnom vođi koji poseduje sposobnost da iz ljudi izvuče ono najbolje. Protine ideje, razmišljanja i nepresušni izvor njegovog optimizma parohijani su sa lakoćom prepoznavali, uvažavali, diveći se njegovom odlučnom stavu bili inspirisani, te su udruženim snagama zajedno i odlučno krenuli u izgradnju dva crkvena hrama. Prvi hram u opustošenom Lajtning Ridžu, koji se nalazi na Severozapadnom delu Novog Južnog Velsa u blizini južne granice Kvinslenda, poznatom po iskopavanju crnog opala. Crkva je dobila naziv po Velikomučeniku Georgiju. Bogosluženja su održavana redovno zahvaljujući ogromnim naporima prote Dušana koji je prelazio distancu od 900 kilometara da bi sa Zlatne obale stigao do Lajtning Ridža u dotrajaloj ‘olupini’ od automobila koji je bio na izdisaju, jer za bolji nije imao finansijskih sredstava. Prevazišavši sve granice ljudske izdržljivosti i uprkos teretu bremena koji je nosio, nikada se nije žalio na zlu sudbinu i okolnosti u kojima se nalazio, već naprotiv, i pored svega, ostao je optimista. Drugi hram, Uspenje Presvete Bogorodice izgrađen je na Zlatnoj obali gde je, na dan njenog osvećenja 2008. godine, prota Dušan dobio čin protojereja stavrofora. O proti Dušanu, ovom nesuđenom studentu poljoprivrednog fakulteta mogli bi da pišemo u nastavcima što nije isključeno, ali za sada, za njega, i njegove verne i vredne parohijane sa sigurnošću možemo reći da su zaista LJUDI KOJI SEJU OPTIMIZAM!
Za Srpski Glas: Jelena Nedeljković
