Тајанственим чарима Квинсленда тешко је одолети. У магичним призорима, благодетима небеског плаветнила, бистрини морске воде уживају сва чула сунцем окупана и није нимало чудно сто из дана у дан Квинсленд постаје све већа туристичка атракција за посетиоце широм света. Оно чиме смо изнад свега додатно били опчињени, био је непресушни извор оптимизма људи то јест, парохијана које смо својим доласком затекли у храму Светог Николе у насељу Вулунгеба, предграђу Бризбејна. Игром случаја, у Бризбејн смо пристигли у недељу, дан славе чланица Кола српских сестара. Свечану литургију служио је протојереј-ставрофор отац Душан Стефанов кога, до тада, нисмо познавали али с’ обзиром да се добар глас далеко чује, о њему смо дошли до првих сазнања заслугом игумана манастира Светог Саве из Илајна у Викторији, оца Теодора Бојовића. Увек вођен љубављу, пријатељством и пожртвованошћу за добро других, оних обесхрабрених и очајних, отац Теодор Бојовић је непролазни показатељ трајних вредности људских дела.
Целивајући часни крст, прота нам се обратио са: “Ви сте моји гости” и позвао нас на славки ручак, што нам је причинило велико задовољство и уједно пружило могућност да сазнамо нешто више о овом човеку ведрог лица, пуног одушевљења, срдачности и сасвим природног понашања. Скромност попут протине може бити само врлина великих људи. Након заједничке молитве у црквеној сали, присутни су уживали у обиљу и богатству укуса и мириса наше традиционалне кухиње и гурманским специјалитетима које су припремиле вредне руке чланица Кола српских сестара. Богата славска трпеза била је крунисана откривањем вела слатких тајни српских домаћица, то јест, широким асортиманом колача по којима су надалеко стекле заслужену славу. Том слатком искушењу, подлегли су и неки од нас, па сада проводе време у теретани. Прота Душан је затим бираним речима уручио срдачну добродошлицу присутним гостима међу којима су се налазили власници, на далеко познатог и уносног породичног бизниса Бачка, психолог из Тасманије Ката Шљивовац и новинари омиљеног им, Српског гласа.
У моментима излива протине захвалности вредним чланицама Кола српских сестара са урођеним смислом за хумор, тешко је било обуздати дланове од аплауза. О протојереју-ставрофору оцу Душану Стефановом, сазнали смо да је родом из Плочице код Ковина. Свештеничким позивом бави се пуне 34 године. Није било тешко доћи до закључка да је реч о духовном вођи који поседује способност да из људи извуче оно најбоље. Протине идеје, размишљања и непресушни извор његовог оптимизма парохијани су са лакоћом препознавали, уважавали, дивећи се његовом одлучном ставу били инспирисани, те су удруженим снагама заједно и одлучно кренули у изградњу два црквена храма. Први храм у опустошеном Лајтнинг Риџу, који се налази на Северозападном делу Новог Јужног Велса у близини јужне границе Квинсленда, познатом по ископавању црног опала. Црква је добила назив по Великомученику Георгију. Богослужења су одржавана редовно захваљујући огромним напорима проте Душана који је прелазио дистанцу од 900 километара да би са Златне обале стигао до Лајтнинг Риџа у дотрајалој ‘олупини’ од аутомобила који је био на издисају, јер за бољи није имао финансијских средстава. Превазишавши све границе људске издржљивости и упркос терету бремена који је носио, никада се није жалио на злу судбину и околности у којима се налазио, већ напротив, и поред свега, остао је оптимиста. Други храм, Успење Пресвете Богородице изграђен је на Златној обали где је, на дан њеног освећења 2008. године, прота Душан добио чин протојереја ставрофора. О проти Душану, овом несуђеном студенту пољопривредног факултета могли би да пишемо у наставцима што није искључено, али за сада, за њега, и његове верне и вредне парохијане са сигурношћу можемо рећи да су заиста ЉУДИ КОЈИ СЕЈУ ОПТИМИЗАМ!
За Српски Глас: Јелена Недељковић
