Prvu čestitku novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je od austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca. Ima li tu simbolike ili ne, ne znam, ali pod diktaturom Vučićevom, Srbija je, kao država, personifikacija Sebastijanovog prezimena, ali i paradigma današnjih političkih odnosa u polarizovanopj Evropi i svetu, kao nikada pre.
Na izborima u Srbiji desile su se dve stvari koje savremeni svet, teško pamti, pola sposobnih državljana Srbije nije izašlo na birališta, što je daleko najveći broj apstinenata u Evropi i manje od jedne četvrtine birača, oko 1,8 miliona, izabralo je premijera za predsednika. Setih se, povodom toga, onih besmrtnih reči pokojnog dr. Jovana Raškovića. Lično mislim da su gornji pokazatelji bruka i sramota onih koji nisu glasali, ali kako svaka stvar ima dva kraja, nekima će i u ovoj situaciji, kad je Vučić doveo Srbiju na najniže grane , makar od 1804. godine, ovo dobro doći, pa će se i protiv njegove volje ostvariti ono što je Vučić urlikao devedesetih, kad je bio Srbin i patriota, Srbija do Tokija. Upravo čitam da će se srpski studenti po završetku studija moći zaposliti i u Japanu, pa će Tokio, koji nerado prima strance, a znamo da je Japan jedina zemlja na planeti u kojoj nema muslimana, dobiti i srpske stručnjake, koji zauvek odlaze iz Srbije, opet u najvećem broju od prvog srpskog ustanka do danas. Ako ništa drugo, Srbija bi na taj način mogla da postane svetski “šampion“ u broju imigranata širom sveta, jer ovih godina, Somalija i Sirija, bile su ispred nje. Eto prilike novom predsedniku Srbije da ostane u istoriji zapisan kao predsednik jedne države, koja će za njegovog mandata, ostati gotovo prazna i pusta, makar srećom bez rata, a da će Srbi živeti gotovo na celoj planeti, a kad se otvori život na Marsu, Srbi će biti među najbrojnijima i na tom nepoznatom delu galaksije..
Pobeda Vučića znači da je pobedila ideja korupcije, kupovine diploma, rijalitija na TV, a najpopularniji likovi u njegovoj Srbiji su kriminalci, kurve i porno zvezde, a najveće vrednosti njegove vladavine su opšte neznanje, strah od promena, ekonomska beda, dok je najpopularnija javna misao, “ sve što imam u životu sam ukrao, jedino sam diplomu pošteno kupio“.
Pola Srbije koja nije birala ima “srećne i zadovoljne ljude“, njihova apstinencija uz nesložnu opoziciju, omogućila je diktatoru da postane šef države jer on je “najbolji“ zbog smanjenih plata i penzija, povećanja poreza, zbog poSkupljenja struje i naftnih derivata, zbog gubitka RTB Bor od milijardu evra, zbog zaduživanja kod EU deset milijardi evra, zbog plaćanja strancima 10 hiljada evra za svako radno mesto, zbog toga što nijedan pljačkaš neviđene pljačke kod privatizacije nije priveden, zbog toga što nijedan tajkun kriminlac nije u zatvoru, zbog toga što Vučić nije otvorio Srpsku razvojnu banku, nego strane kriminalno lihvarske. Oni koji nisu izašli na birališta vole Vučića i zbog briselskog sporazuma kojim je omogućio šiptarskim teroristima i njihovim američkim gazdama, da Kosovo postane država s posebnim telefonskim pozivnim brojem i s katastarskim knjigama. Onih 25% koji su birali Vučića, imaju zaposlenje kod njega ili su ucenjeni, a neki od njih glasom za najvećeg izdajnika i prevaranta u novijoj istoriji Srbije, privremeno makar, spasili su živote svoje i članova familije.
U Srbiji, u kojoj su patriote i rodoljubi postali retka vrsta, s tendencijom izumiranja, za Vučića su glasali i oni koji se raduju sporazumu sa zločinačkim NATO paktom, čiji predstavnici na bilo kojem delu Srbije mogu uhapsiti, povrediti i ubiti bilo koje Srbina koji im nešto dobaci ili ih na nešto upozori. Za Vučića su, posebno oni u autobusima koji su dobili sendvič i flašu vode, glasali i oni koji se raduju Bilu i Hilari Klinton, posebno zato što je tom bračnom paru ratnih zločinaca, očekujući njihovu pobedu na izborima u Americi, Aleksandar Vučić poklonio dva miliona američkih dolara, istina ne svojih, nego iz kase glavnog uterivača dugova i vođe narko kartela u Srbiji, Andreja Vučića, koji je eto, slučajno rošeni brat novog predsednika Srbije.
Birali su, ali i apstinirali od biranja i oni koji vope što je Aleksandar Vučić izručio Ratka Mladića Hagu, jer kako Vučić malo kasno pali, pred par godina je otkrio da sve ono što je radio devedesetih nije svesno radio, jer je bio mlad i nezreo. U međuvremenu, politički je pokopao svoje političke očeve, prvo Tomislava Nikolića a sada konačno i suludog Vojislava Šešelja. Kada jednog dana, a ne daj Bože dugog čekanja, Aleksandar Vučić bude pred sudom odgovarao za veleizdaju, to su mu po meni, jedine olakšavajuće okolnosti.
Od otežavajućih okolnosti, osim navedenog, bojim se da ako na vreme ne bude uhapšen i sklonjen, Aleksandar Vučić može u svakodnevnom napadu paranoje, da se doseti još jedine funkcije koju nije obavljao u Srbiji, pa da se kandiduje za, ne daj Bože, Patrijarha Srpskog.
Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
