[dropcap font=“0″]Д[/dropcap]рага жено Шефика,

Ево прође двије хефте како си ме послала на овај далеки пут,да ми гузица види свијета, а ја ти нисам имао прије времена писат’ и јавит’ се.Али помињо сам те стално код дајџе Асима и нафалио те не треба ти, како није боља дошла у нашу фамилију и село.Дајџа живи у граду који се зове Лас Вегас а то ти је ко мало већа касаба код нас…ето разлика ко Добој и наша Доња Главица. Кад је авијон требо’да слети ја сам ти се много уплашио јер је нешто почело да пропада.Кочи.Ко да је по макадаму слијето. И ја ти се дигнем и уфатим ти се за неке кофере виш главе а она ми жена у униформи почне нешто говорит’ и махати руком а ја је ништа нисам разумијо и реко сам јој:”шта ти је бона шта машеш и у аутобусу се устаје кад иде преко макадама”.Некако сједох и погледах кроз прозор а оно свијетло до свијетла исто ко оне неонке на нашом гранапу кад се попале.Дочеко’ ме је дајџа и дајџиница која има име Роза и она је мексиканка.Дајџа је пуно старији од ње и реко ми је да ју је упознао док му је чистила пекару и ето мало по мало…она сирота а он опет има довољно… И близина уради своје.Дајџиница не зна ни ријеч нашег већ само зна да лаје безобразно.Није лоша.Брине о мени лијепо и увијек кад дајџа није ту она уђе у собу да ми је провјетри ,сложи ми одјећу и затегне кревет али неће да ме буди.Мало ме чудно гледа.Ваљда што је странкиња.Знаш да оне све гледају и смију се.Упознао сам јој мајку и двије сестре и једино дајџиница нема бркове.
Лас Вегас је лијеп град и прво сам мало шетао јер се не смијеш од куће удаљавати.Све улице исте па да се изгубим и шта ћу ти онда?На улици има доста лијепих жена и сређених ко код нас на теферичу, али не знам што само стоје и кад прођем поред њих оне ми намигују и показују главом нешто доле а ја сам мислио да ми је шлиц откопчан.Фине су све и осјећам да би ми помогле, ма кад би ишта затражио.Дајџа ме је водио да видим коцкарнице и само да ти кажем,лукав је он мало а има пуно пара.Ја га питам :”дајџа да одиграмо мало коцкице”, ко код нас што смо ти и ја бацали код Радована у кафани…а дајџа ми је реко:” сиктер багро мореш само бацати коцкице за јамб са Розом у кући”.
Упозно сам овдје доста наших људова.Сједио сам са нашим хоџом Сулејманом.Из Маглаја је он дошо прије 3 године.Паметан је и начитан.Хоће да прави нову џамију па још није смислио како да од мунаре ови невјерници не помисле да је отворена нова коцкарница.Ишо сам код њега на јаретину и има лијепу младу хоџиницу.Она је начитана јер стално нешто по интернету и компјутеру гледа…Шта год ми причамо она каже:” ево има на гуглу”.
И ја сам помињо тебе да и ти свашта знаш и да ти исто пуно читаш на компјутеру само нисам знао да ли је на оном јуху или кафани…Како но би?….
Их трзно сам ти се једном. Одам ја по Вегасу и свратим до гранапа која се зове Балкан а у њој има да купиш све ко да си код нас, од подравке до жилавке.И таман ја узео да купим онај наш еурокрем да дајџиница направи палачинке кад чујем неки глас ми познат нешто прича са женом…Умро сам.Погледам испод ока кад оно јеботе бивши комшија Момчило и жена му.
Сјећаш се онај Момчило што сам га кад је рат почо уапсио јер је бацо петарде те године на Божић а имао је онај нови мицубуши пајеро што смо га дали твом буразеру да не виде други да смо га ми узели.Сјетим се ја и да сам га мало ударио кад ми није шћео дат кључеве од ђипа да не разваљујемо.
Шта ћу ти јадан?Куд ћу?…Контам да се сакријем код рафова са теглама од паприка јер су велике и таман ти станем кад ти његова жена рече:”па болан Момчило од кад нисмо јели бјелолучану.Види Црвенка тегле”.
И како то она рече он ти право на мене.Ја да избјегнем.Закачим га.Паде она тегла и просу се паприка.Рекох “сори” а он рече:”ма јеб…паприку.јебо је ти”… И мени излети;“ма јебат је”…Сретоше нам се погледи.Зацрвених се.Он ко да је видио мртвог Титу- преблиједи…поче фатат ваздух а ја у земљу пропадо.”Јеси то ти Миралеме комшијо?!” повика он. Жено види Миралем јебо те Тито!!!.Жена рече; “који болан Миралем?”. Момчило се окрену према њој и рашири руке;” па наш Миралем” па се опет окрену према мени, загрли ме и поче трест.Е свашта да доживим.”Па од куд ти болан Миралеме?” ,упита ме он. Ја кажем код дајџе сам дошо на туристичку мало и рекох да журим јер ме дајџиница чека да јој еурокрем донесем .Ма само да се испарим.А онда ће ти Момчило онако важно:” е знаш Миралеме,морамо ти се ми зафалити…да није било ко што је било ми не би сад били овдје.Види нас у Вегасу.Имам двије куће и жена и ја возимо по клугера.Дјеца заимала.Ма комшијо да си нам дошо обавезно на барбикју…гдје ти живи дајџа да дођемо по тебе?” Ја реко;” ма од куд знам”, ко фол нисам се привико још на ове улице а контам само да се испарим и на какву ме барбику зову па и дајџа ми је реко да ће ме водит на барбику али то је нека плавуша из теретане.
Овдје има пуно дроге а то сам видио кад сам одо једне вечери и у парку један чоек завратио рукав и шприца се у руку.Ја мислио да даје себи инсулин ко нана Мејра и би ми жао чоека да не може ни по парку смиром одати…Причам ти ја то дајџи а он ми рече:” то је болан дрога, који се то шећераш боде инсулином ноћу у парку.А јеси будала…”
Ма знаш?Шта да ти кажем?Јес дајџа овако добар али је лукав и покварен и мисли да је најпаметнији.Жао ми дајџинице јер ме само нешто тужно гледа.Ех кад би знао тај проклети мексикански језик.
Покушо сам да видим да ли би могао пјевати у једној нашој кафани па ако буде добро да и ти кроз неку годину дођеш.Па не знам ти још.Нешто сам пјево једну вече али право да ти кажем ко да сам пјево на енглеском.Сви се нешто фолирају и нема бакшиша.А овдје има посла ко оће радити…Могу код кинеза да сјецкам купус за салату за 50 долара дневно па толико у Добоју нема ни директор мензе плату.Може се од тога платит комуналије,отић на музику једном мјесечно, појести бурек.
А за ћевапе,бољи ауто и за сокове без конзерванса мора дупе много да се дере.
Како ти бона?Како су нам дјеца?Тешко ти је знам.А шта ћеш?Стално си ми на памети вјеруј ми…увијек контам како одржаваш шталу.Да ли редовно музеш краве и пусташ овце на испашу….Није ни мени лако.Ево дошо сам јутрос у пола 4.Нисам мого раније доћи кући.Ишо сам мало са јараном хоџом на неки блек џек и мало на коцкице,чисто да мало изађемо.Право да ти кажем, оно мало пара што си ми дала да понесем мислио сам да удуплам да ти могу послати за намирница али нисам ти срећан моја Шефика и одједном сам све потрошио.Било ме је право кренуло и хоџа се чак почо крстити а онда не знам шта је било…Моја лијепа Шефика немам више ни марке а камоли долара.Још ме хоџа хтио мало да орасположи и одвео ме до неке куће а тамо сви се смију и све мирише.Све саме жене.Каже мени хоџа Сулејман:”ево хина па гледај и бирај!Оне лијече све болести и туге”…
Била је једна лијепа ко ти.Ма ко да си јој сестра и уфати ме нека носталгија.Туга…Одведе ме она у собу.Ја бих само да јој се изјадам…Ето било би ми одмах лакше.Али не знам тај проклети језик и би шта би…Ко што хоџа рече;” све је за чојека мој Миралеме”…Па реко кад он то каже, а он то боље зна од мене, јер он прича са Богом директно, ја ти моја лијепа жено урадих што урадих и ставих образ под гузицу.
Ево ме већ два сата нешто сврби доле ко да сам курцем жару косио…Ииии..исто оно кад смо ти и ја фурали па кад си ми рекла да ће ме можда сврбити послије а ја нисам знао шта то значи и навалио ко сивоња.
Видјећу кад дајџиница устане,да ли има неку мазу да ми намаже…
Ево прођоше двије хефте али ја ко да годинама овдје живим.Нешто се у човјеку промјени…Ваљда сав овај стандард.Има се и не фали ништа.Ма некако ми другачије све.И ја сам другачији…
А ти гледај да оно наше стадо оваца добро ухраниш и да одеш на сточну пијацу и продаш за добре паре заједно са оним псом.Краве ти не требају више јер сви пију млијеко дуготрајно из тетрапака.Продај краве.
И ону ливаду испод куће продај.Сакупи то пара што буде и узми себи мало да купиш што треба за хигијену и за дјецу а остало ми пошаљи wестерн поинтом.Ако не знаш- питај учитељицу Фахрету.
Шаљи ми паре па да покушам да се извадим на блек џеку и донесем нешто долара кући.
Добро пази шта радиш!…Немој да ја чујем овдје или кад дођем да си лајала шта и да си ходала по селу.Ово што се мени овдје дешава то су Алахова искушења.Буди паметна Шефика ко што ниси до сада била.Ако ми се посрећи онда бих ја остао а ти би можда дошла за коју годину.Видјећемо.Тешко је за визу.
Мало сам сликао по Вегасу па ти шаљем слике, ето да мало видиш…лијепо је али није баш здрава клима у пустињи.Ма нема нигдје наше Доње Главице и ни сама не знаш колико си срећна што си ту и дишеш чист не загађен ваздух.
Ако се сјетиш шта сам мазао доле онда кад смо ја и ти оно…па ме сврбило…јави преко yахуа…брзом.
Воли те и мисли на тебе
Твој човјек у далеком Лас Вегасу држава Невада
Миралем
п.с.
ови американци све лажу…знаш колико сам пута видио живог Елвиса Прислија…ихххаха…