[dropcap font=“0″]D[/dropcap]raga ženo Šefika,

Evo prođe dvije hefte kako si me poslala na ovaj daleki put,da mi guzica vidi svijeta, a ja ti nisam imao prije vremena pisat’ i javit’ se.Ali pominjo sam te stalno kod dajdže Asima i nafalio te ne treba ti, kako nije bolja došla u našu familiju i selo.Dajdža živi u gradu koji se zove Las Vegas a to ti je ko malo veća kasaba kod nas…eto razlika ko Doboj i naša Donja Glavica. Kad je avijon trebo’da sleti ja sam ti se mnogo uplašio jer je nešto počelo da propada.Koči.Ko da je po makadamu slijeto. I ja ti se dignem i ufatim ti se za neke kofere viš glave a ona mi žena u uniformi počne nešto govorit’ i mahati rukom a ja je ništa nisam razumijo i reko sam joj:”šta ti je bona šta mašeš i u autobusu se ustaje kad ide preko makadama”.Nekako sjedoh i pogledah kroz prozor a ono svijetlo do svijetla isto ko one neonke na našom granapu kad se popale.Dočeko’ me je dajdža i dajdžinica koja ima ime Roza i ona je meksikanka.Dajdža je puno stariji od nje i reko mi je da ju je upoznao dok mu je čistila pekaru i eto malo po malo…ona sirota a on opet ima dovoljno… I blizina uradi svoje.Dajdžinica ne zna ni riječ našeg već samo zna da laje bezobrazno.Nije loša.Brine o meni lijepo i uvijek kad dajdža nije tu ona uđe u sobu da mi je provjetri ,složi mi odjeću i zategne krevet ali neće da me budi.Malo me čudno gleda.Valjda što je strankinja.Znaš da one sve gledaju i smiju se.Upoznao sam joj majku i dvije sestre i jedino dajdžinica nema brkove.
Las Vegas je lijep grad i prvo sam malo šetao jer se ne smiješ od kuće udaljavati.Sve ulice iste pa da se izgubim i šta ću ti onda?Na ulici ima dosta lijepih žena i sređenih ko kod nas na teferiču, ali ne znam što samo stoje i kad prođem pored njih one mi namiguju i pokazuju glavom nešto dole a ja sam mislio da mi je šlic otkopčan.Fine su sve i osjećam da bi mi pomogle, ma kad bi išta zatražio.Dajdža me je vodio da vidim kockarnice i samo da ti kažem,lukav je on malo a ima puno para.Ja ga pitam :”dajdža da odigramo malo kockice”, ko kod nas što smo ti i ja bacali kod Radovana u kafani…a dajdža mi je reko:” sikter bagro moreš samo bacati kockice za jamb sa Rozom u kući”.
Upozno sam ovdje dosta naših ljudova.Sjedio sam sa našim hodžom Sulejmanom.Iz Maglaja je on došo prije 3 godine.Pametan je i načitan.Hoće da pravi novu džamiju pa još nije smislio kako da od munare ovi nevjernici ne pomisle da je otvorena nova kockarnica.Išo sam kod njega na jaretinu i ima lijepu mladu hodžinicu.Ona je načitana jer stalno nešto po internetu i kompjuteru gleda…Šta god mi pričamo ona kaže:” evo ima na guglu”.
I ja sam pominjo tebe da i ti svašta znaš i da ti isto puno čitaš na kompjuteru samo nisam znao da li je na onom juhu ili kafani…Kako no bi?….
Ih trzno sam ti se jednom. Odam ja po Vegasu i svratim do granapa koja se zove Balkan a u njoj ima da kupiš sve ko da si kod nas, od podravke do žilavke.I taman ja uzeo da kupim onaj naš eurokrem da dajdžinica napravi palačinke kad čujem neki glas mi poznat nešto priča sa ženom…Umro sam.Pogledam ispod oka kad ono jebote bivši komšija Momčilo i žena mu.
Sjećaš se onaj Momčilo što sam ga kad je rat počo uapsio jer je baco petarde te godine na Božić a imao je onaj novi micubuši pajero što smo ga dali tvom burazeru da ne vide drugi da smo ga mi uzeli.Sjetim se ja i da sam ga malo udario kad mi nije šćeo dat ključeve od đipa da ne razvaljujemo.
Šta ću ti jadan?Kud ću?…Kontam da se sakrijem kod rafova sa teglama od paprika jer su velike i taman ti stanem kad ti njegova žena reče:”pa bolan Momčilo od kad nismo jeli bjelolučanu.Vidi Crvenka tegle”.
I kako to ona reče on ti pravo na mene.Ja da izbjegnem.Zakačim ga.Pade ona tegla i prosu se paprika.Rekoh “sori” a on reče:”ma jeb…papriku.jebo je ti”… I meni izleti;“ma jebat je”…Sretoše nam se pogledi.Zacrvenih se.On ko da je vidio mrtvog Titu- preblijedi…poče fatat vazduh a ja u zemlju propado.”Jesi to ti Miraleme komšijo?!” povika on. Ženo vidi Miralem jebo te Tito!!!.Žena reče; “koji bolan Miralem?”. Momčilo se okrenu prema njoj i raširi ruke;” pa naš Miralem” pa se opet okrenu prema meni, zagrli me i poče trest.E svašta da doživim.”Pa od kud ti bolan Miraleme?” ,upita me on. Ja kažem kod dajdže sam došo na turističku malo i rekoh da žurim jer me dajdžinica čeka da joj eurokrem donesem .Ma samo da se isparim.A onda će ti Momčilo onako važno:” e znaš Miraleme,moramo ti se mi zafaliti…da nije bilo ko što je bilo mi ne bi sad bili ovdje.Vidi nas u Vegasu.Imam dvije kuće i žena i ja vozimo po klugera.Djeca zaimala.Ma komšijo da si nam došo obavezno na barbikju…gdje ti živi dajdža da dođemo po tebe?” Ja reko;” ma od kud znam”, ko fol nisam se priviko još na ove ulice a kontam samo da se isparim i na kakvu me barbiku zovu pa i dajdža mi je reko da će me vodit na barbiku ali to je neka plavuša iz teretane.
Ovdje ima puno droge a to sam vidio kad sam odo jedne večeri i u parku jedan čoek zavratio rukav i šprica se u ruku.Ja mislio da daje sebi insulin ko nana Mejra i bi mi žao čoeka da ne može ni po parku smirom odati…Pričam ti ja to dajdži a on mi reče:” to je bolan droga, koji se to šećeraš bode insulinom noću u parku.A jesi budala…”
Ma znaš?Šta da ti kažem?Jes dajdža ovako dobar ali je lukav i pokvaren i misli da je najpametniji.Žao mi dajdžinice jer me samo nešto tužno gleda.Eh kad bi znao taj prokleti meksikanski jezik.
Pokušo sam da vidim da li bi mogao pjevati u jednoj našoj kafani pa ako bude dobro da i ti kroz neku godinu dođeš.Pa ne znam ti još.Nešto sam pjevo jednu veče ali pravo da ti kažem ko da sam pjevo na engleskom.Svi se nešto foliraju i nema bakšiša.A ovdje ima posla ko oće raditi…Mogu kod kineza da sjeckam kupus za salatu za 50 dolara dnevno pa toliko u Doboju nema ni direktor menze platu.Može se od toga platit komunalije,otić na muziku jednom mjesečno, pojesti burek.
A za ćevape,bolji auto i za sokove bez konzervansa mora dupe mnogo da se dere.
Kako ti bona?Kako su nam djeca?Teško ti je znam.A šta ćeš?Stalno si mi na pameti vjeruj mi…uvijek kontam kako održavaš štalu.Da li redovno muzeš krave i pustaš ovce na ispašu….Nije ni meni lako.Evo došo sam jutros u pola 4.Nisam mogo ranije doći kući.Išo sam malo sa jaranom hodžom na neki blek džek i malo na kockice,čisto da malo izađemo.Pravo da ti kažem, ono malo para što si mi dala da ponesem mislio sam da uduplam da ti mogu poslati za namirnica ali nisam ti srećan moja Šefika i odjednom sam sve potrošio.Bilo me je pravo krenulo i hodža se čak počo krstiti a onda ne znam šta je bilo…Moja lijepa Šefika nemam više ni marke a kamoli dolara.Još me hodža htio malo da oraspoloži i odveo me do neke kuće a tamo svi se smiju i sve miriše.Sve same žene.Kaže meni hodža Sulejman:”evo hina pa gledaj i biraj!One liječe sve bolesti i tuge”…
Bila je jedna lijepa ko ti.Ma ko da si joj sestra i ufati me neka nostalgija.Tuga…Odvede me ona u sobu.Ja bih samo da joj se izjadam…Eto bilo bi mi odmah lakše.Ali ne znam taj prokleti jezik i bi šta bi…Ko što hodža reče;” sve je za čojeka moj Miraleme”…Pa reko kad on to kaže, a on to bolje zna od mene, jer on priča sa Bogom direktno, ja ti moja lijepa ženo uradih što uradih i stavih obraz pod guzicu.
Evo me već dva sata nešto svrbi dole ko da sam kurcem žaru kosio…Iiii..isto ono kad smo ti i ja furali pa kad si mi rekla da će me možda svrbiti poslije a ja nisam znao šta to znači i navalio ko sivonja.
Vidjeću kad dajdžinica ustane,da li ima neku mazu da mi namaže…
Evo prođoše dvije hefte ali ja ko da godinama ovdje živim.Nešto se u čovjeku promjeni…Valjda sav ovaj standard.Ima se i ne fali ništa.Ma nekako mi drugačije sve.I ja sam drugačiji…
A ti gledaj da ono naše stado ovaca dobro uhraniš i da odeš na stočnu pijacu i prodaš za dobre pare zajedno sa onim psom.Krave ti ne trebaju više jer svi piju mlijeko dugotrajno iz tetrapaka.Prodaj krave.
I onu livadu ispod kuće prodaj.Sakupi to para što bude i uzmi sebi malo da kupiš što treba za higijenu i za djecu a ostalo mi pošalji western pointom.Ako ne znaš- pitaj učiteljicu Fahretu.
Šalji mi pare pa da pokušam da se izvadim na blek džeku i donesem nešto dolara kući.
Dobro pazi šta radiš!…Nemoj da ja čujem ovdje ili kad dođem da si lajala šta i da si hodala po selu.Ovo što se meni ovdje dešava to su Alahova iskušenja.Budi pametna Šefika ko što nisi do sada bila.Ako mi se posreći onda bih ja ostao a ti bi možda došla za koju godinu.Vidjećemo.Teško je za vizu.
Malo sam slikao po Vegasu pa ti šaljem slike, eto da malo vidiš…lijepo je ali nije baš zdrava klima u pustinji.Ma nema nigdje naše Donje Glavice i ni sama ne znaš koliko si srećna što si tu i dišeš čist ne zagađen vazduh.
Ako se sjetiš šta sam mazao dole onda kad smo ja i ti ono…pa me svrbilo…javi preko yahua…brzom.
Voli te i misli na tebe
Tvoj čovjek u dalekom Las Vegasu država Nevada
Miralem
p.s.
ovi amerikanci sve lažu…znaš koliko sam puta vidio živog Elvisa Prislija…ihhhaha…