Колико је, после свега, просечан Србин, наравно и Српкиња, данас посвећен пароли Косово је Србија. Фудбалски навијачи широм Европе транспарентима те садржине, копају живце мафијашима из света фудбала, ту и тамо се огласи какав политичко-војни коментатор, организују се неки састанци, а време неумитно пролази. Као да се чека да биолошки Косово постане дефинитивно још један изгубљени српски простор и да се онда, кад тамо Срба више не буде, јавно озваничи да је Косово независна држава. Онда, кад Вучић, а ја дилему немам, кроз промену Устава, правно призна јужну српску покрајину као суверену и независну државу.
Никада нећу разумети нити ће мој, а какав други, него од разума оперисани мозак, прихватити чињеницу да Србију води умоболни човек, окружен улизицама, које је славни српски писац Меша Селимовић назвао најнижом људском расом. Да Вучић из сата у сат потврђује да му је уништење Србије, на свим нивоима и у свим подручјима, задаћа, коју мора обавити у име оних који су га поставили на то место и који су му омогућили да уместо у Вишеградској, читај менталној болници, столује у Немањиној улици, читај у згради председника.
Посебно је мислим, Вучић, након првог сусрета с најбољим колегом Милом Ђукановићем, који је пољупцем жабу претворио у принца, прихватио ђукановски цинизам, да Западу говори оно што треба, а да кући ради оно што од њега тај исти Запад тражи. Тако је Ђукановић стварни учитељ господара Србије, посебно кад се то тиче медија, који су у Србији у потпуном власништву и под контролом Александра Вучића, у истој мери колико је цела Црна Гора, па наравно и медији, под контролом мафијашког боса Мила Ђукановића. Није узалуд речено, да је Јосиф Висарионович, најпознатији Грузин, кодног имена Стаљин, имао медије као данас два балканска диктатора, не би му требали гулази.
Да није трагично, било би смешно кад Вучић позива на дијалог о Косову? Кога позива и шта би тај дијалог променио истину да је Косово одузето Србији, да су тамо углавном уништени трагови постојања православних гробања, да се само захваљујући бризи италијанских војника чувају цркве и манастири и да би, да се Београд пита, Косово одавно било оно што ће ускоро бити, још једна независна држава албанског народа на Балкану, која ће у скорој будућности, бити саставни део Велике Албаније, с већ припремљеним теренима у Црној Гори, Македонији и северној Грчкој.
Велеиздајник Вучић и његова од Запада формирана Влада, позивају грађане Србије да воде дијалог о Косову. Онај који се никада није одазвао ни на један дијалог, који је потписом бриселског споразума дао Србији жути картон, и који ће, после тобожњег дијалога, а што није ништа друго него лаж и подметање, јер Вучић генијално лаже и подмеће, признати Косово као независну државу, да би Србија испуњењем тог услова ушла у, по мени, злочиначку и великим делом, фашистичку творевину, Европску Унију. Шта ће после да буде с Вучићем не знам, иако мислим да неће избећи судбину многих политичара које је народ казнио, посебно оних у Србији. Јер, без обзира што Србија, као и Црна Гора, не може да се уједини у борби против режима, историја нас учи, како су завршавали издајници свог народа и државе. А, камоли, велеиздајници.
Све док Европска унија подржава нацифашизам појединих чланица, она није ништа друго него скуп политичке елите, богатих властодржаца, које успут буди речено нико није бирао, па нити су легални нити демократски изабрани чланови појединих органа у тој организацији. Хрватска је уз неке остале, типичан пример у којој део друштва живећи на оставштинама пропалих клерофашистичких и националшовинистишких идеја, спада у реликте најстрашније светске прошлости из средине прошлог века. А Европа не реагује.
Пре неколико дана из Метковића, долином Неретве организована је маратонска трка лађа, а под називом За дом спремни. Том рутом у време Другог светског рата, у месту Опузен, код Тополе, Павелићеве усташе уз помоћ неких мештана и католичких севштеника из Опузена и Метковића, побили су преко три стотине Срба, а мало даље узводно према југу, још седамдесет српских стараца и жена који су ту живели. На тим местима, као и на стотине других места, Срба нема већ више од седамдесет и пет година. Овом усташком оргијању присуствовали су министри у Влади Хрватске, Томо Медвед и Ловро Кушчевић. Европа ћути, Вучићева Србија ћути. Већ познато и виђено. Маратонска трка завршена је победом екипе из Метковића, који су прославили победу песмом и гангама:
О Неретво теци низа страну,
носи Србе плавоме Јадрану…
А “пучанство“ је с обале одговарало
У Чапљини клаоница била,
пуно Срба Неретва носила.
Рекао би велики филмски уметник, дисидент, Лордан Зафрановић, који је 1991. као честити Хрват побегао од Туђмановог неонацизма и живи у Прагу, “гледао сам ових дана документарне филмове из Загреба 1941 и 1991. Нема разлике“. А ја додајем, ни 2017.
Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
