Интервју: Мирјана Бобић Мојсиловић
Представа “Свлачење” ће се играти у Аделаиду, Бризбејну, Канбери, Сиднеју, Мелбурну и Перту. Занимљивост ове турнеје је што долазим и ја, и пре почетка сваке представе направићу своје мало књижевно вече, а после представе ћу и потписивати моје књиге
Пише: Славиша Павловић
– Ускоро путујете у Аустралију где ћете имати турнеју у оквиру извођења представе ”Свлачење.” Представа говори о жени која жели да радикално промени изглед. Колико је жеља за променом, уопште, на сваком плану данас присутна?
Читава Западна цивилизација је гурнута у пројекат ”промене”. А заправо ради се о озбиљном деловању глобалног тржишта које нас уз помоћ медија непрестано тера да се кобајаги обнављамо, поново измишљамо, само да бисмо куповали што више- данас се купује све – од пола до карактера, а о изгледу да и не говоримо – и човек је збуњен, таман кад помисли да је сада ”стварно нов” јаве му преко медија да је већ демоде, односно симболички заостао за крдом. Ипак, код мене је тај ”новум” само метафора – моја представа само наизглед говори о томе, а заправо је у питању једна друштвена сатирична комедија.
– Где ће се представа изводити и шта очекујете од турнеје?
Представа ће се играти у Аделаид, Бризбејну, Канбери, Сиднеју, Мелбурну и Перту. Занимљивост ове турнеје је што долазим и ја, и пре почетка сваке представе направићу своје мало књижевно вече, а после представе ћу и потписивати моје књиге. Иначе, по жељи наших организатора, ја сам насликала слику, која је плакат за ову турнеју.
– Колико смо данас сви жртве ”модерне” културе која је наметнула тренд спољашње лепоте, добре и маркиране одеће…?
Већ сам рекла, ми смо жртве. Прво, проводимо у просеку неколико сати испред ТВ, потпуно несвесни да смо изложени најразличитијим сублиминалним порукама – тв нам креира потребе, стил, укус али и идеолошке ставове, а што више гледамо тв, то више ћутимо, а што више ћутимо, тим смо више подложни манипулацији. Мислим да је књига, музика, позориште – кључ спасавања, као и, наравно, што више разговора са другим људима
– Да ли је представа, на неки начин, исмевање површних вредности? Односно, да ли је порука да треба обратити пажњу и на душу?
Представа јесте исмевање свега тога, али је и критика става да сваки богати мушкарац, мора да своју жену замени млађом женом. Видите, после ере феминизма, жена је у друштвеном распореду стављена на место које је далеко лошије него можда икада у историји. На жену се гледа као на потрошну робу. У крајној линији, Велики Брат нам суптилно поручује да људи, дакле и мушкарци и жене, уопште нису важни. Да је важан само новац, моћ и тело. А ТО ЈЕ ЧИСТ САТАНИЗАМ.
– Почетком године гостовали сте и у Канади? Какве утиске носите?
Наша турнеја у Канади је била фантастична, обишле смо шест градова и имале седам представа и све су биле испраћене овацијама. У Торонту смо имале две представе у истом дану и обе су биле пуне. Велико је задовољство наступати пред нашим људима у дијаспори. И ја се надам да ћемо и из Аустралије понети сличне утиске.
– За представу сте рекли да је трагикомедија. Колико је живот у Србији данас трагикомичан?
Трагикомичан је само уколико ми ставимо такве наочаре, иначе је трагичан, за многе људе. Криза, мрзовољност, безнађе. Ипак, управо зато треба ићи у позориште и читати књиге, јер кад у стварности нема ничега, књиге и уметност уопште, помажу нам да у духу пронађемо и лепоту и радост и смисао, а чак и да се сопственим невољама насмејемо.
– Мислите ли да је најбољи начин борбе против неукуса његово исмевање?
Не најбољи начин борбе против дна – јесте понудити публици нешто сасвим супротно – понудити нешто лепо, племенито и узвишено. Верујте ми да, када тако нешто понудите, чак ће се и највећи простаци осврнути и застати. О томе сведочи и један мали детаљ – у јеку политичког и културног расула, у јеку приземних риалитија и агресије која куља одасвуд, ја сам у емисији код Ивана Ивановића одрецитовала једну моју песму- и сутрадан су хиљаде и хиљаде људи скинули ту песму са мог Фејсбука. То ипак говори да сам у праву.
– Познати сте као критичар система и медија. Мислите ли да ће се негативан концепт медија променити у будућности?
Медији су постали само платформе за продају различитих производа и идеологија. Медји су у рукама оних који нам одређују како да живимо и колико да у томе свему будемо срећни. Или, колико ћемо бити у страху. Ко то није схватио, живи у илузији.
– Наметнути стил живота, од стране медија, који су опет тесно повезани са политичарима, у последње две године креирао је вредности које млади прате. Да ли уопште можемо очекивати промену од нових генерација, које су се ”упецале” на намерно задату матрицу?
Могу да се промене само они који се потруде да нешто науче о свету у коме живимо. И једини спас за младе је да – не верују званичној верзији, и да се непрестано труде да пронађу истину.
– На ком нивоу нам је култура данас? Како бисте је оценили и дефинисали?
И култура је политика. И култура, чак и када тога није свесна, служи пројекту поробљавања, поготово ако је то култура коју финансирају моћни центри. Погледајте холивудске филмове који су постали моћно пропагандно оружје. Или погледајте савремену уметност.
– Шта бисте Ви променили? И како?
Једино што човек може да мења је – самог себе. И мењајући себе, постајемо бољи, а онда мењамо и своју околину.
– Недавно сте објавили ауторски текст о азилантима и како сте назвали ”Савременој сеоби народа.” Колико смо жртве сопственог незнања, али и сопствене незаинтересованости за питања која нас се тичу?
Сеоба народа је проблем који је креиран – силе које су уништиле читаве државе и народе, сада перу руке од овог великог проблема – који у исто време представља и хуманитарну катастрофу, али и ново премеравање света. Испоставља се, на жалост, да је Балкан одређен да плати цену катасторафалних потеза америчке и ЕУ спољне политике.
– Да ли смо, као народ, или нација, изгубили свој културни идентитет?
Ми га још увек нисмо изгубили, али не заборавимо да овде, као у осталом и у целом западном свету, се већ последњих тридесетак година озбиљно ради на промоцији идеје да национални или културни идентитет није битан. Томе су послужиле глобалне ТВ мреже, наравно, музика итд. Дакле није битан културни идентитет, све док се повинујете културном диктату центара моћи. Другим речима, све док сте политички коректни и папагајски понављате оно што је ”актуелна тема” на глобалним мрежама, а притом веома водите рачуна о аутоцензури, ваш ”културни идентитет” нико не доводи у питање, док из неких разлога, који никада на први поглед нису транспарентни, и ви не дођете ”на ред”.