Intervju: Mirjana Bobić Mojsilović

Predstava “Svlačenje” će se igrati u Adelaidu, Brizbejnu, Kanberi, Sidneju, Melburnu i Pertu. Zanimljivost ove turneje je što dolazim i ja, i pre početka svake predstave napraviću svoje malo književno veče, a posle predstave ću i potpisivati moje knjige

Piše: Slaviša Pavlović

– Uskoro putujete u Australiju gde ćete imati turneju u okviru izvođenja predstave ”Svlačenje.” Predstava govori o ženi koja želi da radikalno promeni izgled. Koliko je želja za promenom, uopšte, na svakom planu danas prisutna?
Čitava Zapadna civilizacija je gurnuta u projekat ”promene”. A zapravo radi se o ozbiljnom delovanju globalnog tržišta koje nas uz pomoć medija neprestano tera da se kobajagi obnavljamo, ponovo izmišljamo, samo da bismo kupovali što više- danas se kupuje sve – od pola do karaktera, a o izgledu da i ne govorimo – i čovek je zbunjen, taman kad pomisli da je sada ”stvarno nov” jave mu preko medija da je već demode, odnosno simbolički zaostao za krdom. Ipak, kod mene je taj ”novum” samo metafora – moja predstava samo naizgled govori o tome, a zapravo je u pitanju jedna društvena satirična komedija.

– Gde će se predstava izvoditi i šta očekujete od turneje?
Predstava će se igrati u Adelaid, Brizbejnu, Kanberi, Sidneju, Melburnu i Pertu. Zanimljivost ove turneje je što dolazim i ja, i pre početka svake predstave napraviću svoje malo književno veče, a posle predstave ću i potpisivati moje knjige. Inače, po želji naših organizatora, ja sam naslikala sliku, koja je plakat za ovu turneju.

– Koliko smo danas svi žrtve ”moderne” kulture koja je nametnula trend spoljašnje lepote, dobre i markirane odeće…?
Već sam rekla, mi smo žrtve. Prvo, provodimo u proseku nekoliko sati ispred TV, potpuno nesvesni da smo izloženi najrazličitijim subliminalnim porukama – tv nam kreira potrebe, stil, ukus ali i ideološke stavove, a što više gledamo tv, to više ćutimo, a što više ćutimo, tim smo više podložni manipulaciji. Mislim da je knjiga, muzika, pozorište – ključ spasavanja, kao i, naravno, što više razgovora sa drugim ljudima

– Da li je predstava, na neki način, ismevanje površnih vrednosti? Odnosno, da li je poruka da treba obratiti pažnju i na dušu?
Predstava jeste ismevanje svega toga, ali je i kritika stava da svaki bogati muškarac, mora da svoju ženu zameni mlađom ženom. Vidite, posle ere feminizma, žena je u društvenom rasporedu stavljena na mesto koje je daleko lošije nego možda ikada u istoriji. Na ženu se gleda kao na potrošnu robu. U krajnoj liniji, Veliki Brat nam suptilno poručuje da ljudi, dakle i muškarci i žene, uopšte nisu važni. Da je važan samo novac, moć i telo. A TO JE ČIST SATANIZAM.

– Početkom godine gostovali ste i u Kanadi? Kakve utiske nosite?
Naša turneja u Kanadi je bila fantastična, obišle smo šest gradova i imale sedam predstava i sve su bile ispraćene ovacijama. U Torontu smo imale dve predstave u istom danu i obe su bile pune. Veliko je zadovoljstvo nastupati pred našim ljudima u dijaspori. I ja se nadam da ćemo i iz Australije poneti slične utiske.

– Za predstavu ste rekli da je tragikomedija. Koliko je život u Srbiji danas tragikomičan?
Tragikomičan je samo ukoliko mi stavimo takve naočare, inače je tragičan, za mnoge ljude. Kriza, mrzovoljnost, beznađe. Ipak, upravo zato treba ići u pozorište i čitati knjige, jer kad u stvarnosti nema ničega, knjige i umetnost uopšte, pomažu nam da u duhu pronađemo i lepotu i radost i smisao, a čak i da se sopstvenim nevoljama nasmejemo.

– Mislite li da je najbolji način borbe protiv neukusa njegovo ismevanje?
Ne najbolji način borbe protiv dna – jeste ponuditi publici nešto sasvim suprotno – ponuditi nešto lepo, plemenito i uzvišeno. Verujte mi da, kada tako nešto ponudite, čak će se i najveći prostaci osvrnuti i zastati. O tome svedoči i jedan mali detalj – u jeku političkog i kulturnog rasula, u jeku prizemnih rialitija i agresije koja kulja odasvud, ja sam u emisiji kod Ivana Ivanovića odrecitovala jednu moju pesmu- i sutradan su hiljade i hiljade ljudi skinuli tu pesmu sa mog Fejsbuka. To ipak govori da sam u pravu.

–  Poznati ste kao kritičar sistema i medija. Mislite li da će se negativan koncept medija promeniti u budućnosti?
Mediji su postali samo platforme za prodaju različitih proizvoda i ideologija. Medji su u rukama onih koji nam određuju kako da živimo i koliko da u tome svemu budemo srećni. Ili, koliko ćemo biti u strahu. Ko to nije shvatio, živi u iluziji.

–  Nametnuti stil života, od strane medija, koji su opet tesno povezani sa političarima, u poslednje dve godine kreirao je vrednosti koje mladi prate. Da li uopšte možemo očekivati promenu od novih generacija, koje su se ”upecale” na namerno zadatu matricu?
Mogu da se promene samo oni koji se potrude da nešto nauče o svetu u kome živimo. I jedini spas za mlade je da – ne veruju zvaničnoj verziji, i da se neprestano trude da pronađu istinu.

–  Na kom nivou nam je kultura danas? Kako biste je ocenili i definisali?
I kultura je politika. I kultura, čak i kada toga nije svesna, služi projektu porobljavanja, pogotovo ako je to kultura koju finansiraju moćni centri. Pogledajte holivudske filmove koji su postali moćno propagandno oružje. Ili pogledajte savremenu umetnost.

–  Šta biste Vi promenili? I kako?
Jedino što čovek može da menja je – samog sebe. I menjajući sebe, postajemo bolji, a onda menjamo i svoju okolinu.

– Nedavno ste objavili autorski tekst o azilantima i kako ste nazvali ”Savremenoj seobi naroda.” Koliko smo žrtve sopstvenog neznanja, ali i sopstvene nezainteresovanosti za pitanja koja nas se tiču?
Seoba naroda je problem koji je kreiran – sile koje su uništile čitave države i narode, sada peru ruke od ovog velikog problema – koji u isto vreme predstavlja i humanitarnu katastrofu, ali i novo premeravanje sveta. Ispostavlja se, na žalost, da je Balkan određen da plati cenu katastorafalnih poteza američke i EU spoljne politike.

– Da li smo, kao narod, ili nacija, izgubili svoj kulturni identitet?
Mi ga još uvek nismo izgubili, ali ne zaboravimo da ovde, kao u ostalom i u celom zapadnom svetu, se već poslednjih tridesetak godina ozbiljno radi na promociji ideje da nacionalni ili kulturni identitet nije bitan. Tome su poslužile globalne TV mreže, naravno, muzika itd. Dakle nije bitan kulturni identitet, sve dok se povinujete kulturnom diktatu centara moći. Drugim rečima, sve dok ste politički korektni i papagajski ponavljate ono što je ”aktuelna tema” na globalnim mrežama, a pritom veoma vodite računa o autocenzuri, vaš ”kulturni identitet” niko ne dovodi u pitanje, dok iz nekih razloga, koji nikada na prvi pogled nisu transparentni, i vi ne dođete ”na red”.