[dropcap font=“0″]Н[/dropcap]а протеклом сајму медицине и стоматологије највише признање добио је институт Михајло Пупин за метод дијагностикекарцинома. Ово вредно признање примила је др Јелена Васиљевић, која је годинама, са својим тимом, радила на развоју пројекта
– Хоћете ли нам ближе објаснити значај вашег софтвера за откривање жаришта карцинома?
Добио је назив ДЕЦИМ, односно Детецтион оф Цанцер он Имаге Мицросцопиц. Он представља компјутерску дијагностичку помоћну методу једноставну за примену у клиничкој пракси при дијагностици карцинома са дигиталних слика. У случајевима метастаза костију класификује на основу дигиталне микроскопске слике биопсије да ли је неки од следећа три примарна карцинома: примарни карцином плућа, дојке или бубрега.
– По ком принципу функционише софтвер?
Слика се уноси једноставно у програм и само једним кликом дугмета добија се као излаз који је примарни карцином и са којом поузданошћу. Ова метода би била од огромне користи у клиничкој пракси као помоћ лекарима у дијагностици, смањивању субјективне грешке и драстичном скраћивању времена утврђивања примарног карцинома.
– Да ли се софтвер може модификовати за друге врсте карцинома?
Наравно, веома је модуларан, могуће је и даље унапређење, као и дорада за одређене врсте карцинома, друге типове медицинских слика… Истраживање је обављано на Институту Михајло Пупин у сарадњи са Институтом за патологију на Медицинском факултету у Београду.
– Колико дуго сте радили на софтверу?
Било је прекида у раду на софтверу, међутим идеја постоји још од 2004. године када сам почела да радим на њему. Касније је било прекида, због других пројеката или обавеза, па је коначна верзија објављена 2012. године.
– То је уједно била Ваша докторска дисертација?
Да, то је био мој докторат, који је завршен пре две године, међутим од недавно су медији почели да представљају као велико откриће у борби против канцера. Моја идеја је била да софтвер применим на фотографије биопсија пацијената који имају метастазе на костима, јер сам била убеђена да се на основу фотографија мултифракталном анализом, односно посебним компјутерским начином обраде слика, може открити примарни карцином.
– У чему је значај овог открића, када говоримо о пацијентима и лекарима?
За оболеле од рака веома је важан временски период, битно је да се брзо открије примарни тумор како би започели са лечењем. Нажалост, пацијенти чекају на резултате биопсије веома дуго. Уз помоћ овог софтвера може се брзо утврдити на ком органу је настала болест, а у програму постоји могућност да се убаци више слика одједном, што значи да би лекарима посао био много убрзан. Овај метод би био од велике користи као помоћни алат при одлучивању да ли пацијента са одређеним стадијумом канцера дојке упућивати на хемотерапију, с обзиром на велике ризике те терапије.
– Да ли Вас је изненадила подршка медија?
Наравно да јесте, јер су наука, као и научни радови веома битни, а многи људи ми се јављају са питањима везаним за лек против рака. Многима је тешко објаснити да држава у овом случају још увек није заинтересована за сарадњу, јер дуже времена чекам одговор од њих и подршку.
– А понуде из иностранства?
Било их је много, па тренутно ишчекујем најконкретнију. Већ сам покушала да, као предавач одем у Аустралију, била сам четири пута у ужем кругу, али је био потребан већи стаж у послу, па ме нису примили. Наставићу да покушавам.
– Колико држава обраћа пажњу на научне пројекте?
Врло мало. Ја сам ову идеју започела 2004. године и завршила сам је са тимом тек 2012. године. Сигурно је да бисмо раније развили овај софтвер, али сам морала да се бавим другим стварима, па данас предајем студентима друге године Рачунарског факултета у Београду.
– Са којим сте се Ви проблемима сусретали?
Били су нам потребни узорци, које није било лако набавити. Најпре смо сарађивали са многим медицинским установама, Медицинским факултетом, Институтом за патологију, али је било тренутака када нисмо имали узорке, па смо чекали да их добијемо.
– Ако би дошло до примене софтвера, колико би било скупо његово увођење у систем рада?
Не би било скупо, али нажалост ту је потез на држави, односно држава треба да одобри софтвер. Као што сам рекла, постоји интересовање других земаља, јер његова примена није скупа, а потребна је само дозвола надлежних. Посебно се за софтвер интересују из Америке, који предлажу конкретне иницијативе да се ово откриће пласира у њихове биоинжењерске фирме.
Нажалост, иако је наш софтвер, још није почео да се примењује у медицинским установама у Србији, а добили смо образложење да је то једино могуће као увођење новог лека, што је компликовано и скупо.
– Колико смо близу открићу лека против рака?
Неки угледни лекари кажу да већ постоји и да није скуп, међутим по њиховим речима фармацеутске компаније играју велику улогу у томе. У сваком случају, мислим да је човечанство, веома близу да се ослободи ове тешке болести.
Славиша Павловић
