И они који мало знају о праву сигурно су чули за тезу да се злочинац увек враћа на место злочина. Исто тако су много пута чули да се многи криминалци налазе у бегу, да нису доступни органима гоњења, чули су за постојање Интерпола, за међународну правну сарадњу и помоћ и посебно да ратни злочини никада не застаревају. Свака правна и функционлана држава, штити се од криминалаца, а против оних који се налазе на оптужници посебно за најтежа кривична дела, за злочине геноцида, против човечности и ратног права, који спадају у групу ратних злочина, предузима све допуштене правне радње да такве злочинце приведе правди.
Нажалост, има једна држава, или боље речено издајничка власт, која позива ратне злочинце на своје састанке, богато их награђује, а неке од њих јавно хвали и позива их на предизборне кампање. Док се крик бола из највећег броја Срба још није утихнуо због позива и богате награде Тонију Блеру, да буде саветник у Влади велеиздајника Александра Вучића, нови болни јауци одзвањају свим местима у којима Срби живе, један од главних атентатора и крвника српског народа од пре 18 година, Герхард Шредер, дошао је у њему одвратну Србију, да помогне највећем изроду којег је икада родила једна Српкиња , да остане на власти.
Лукави клеронацист Шредер, врло добро зна да ако Вучић добије председничке изборе, он и Немачка остварили су своје циљеве, једино је питање ко је више зла направио Србији и српском народу, Хитлерова, пардон Шредерова Немачка 1941., пардон 1999. године или владавина најбољег ученика Ангеле Меркел, Александра пицоустог Вучића.
У којој би нормалној држави многоструки ратни злочинац Тони Блер могао да саветује владу државе чију је невину децу, жене и старце, тако немилосрдно убијао? Само у Вучићевој Србији. У којој би нормалној држави која поштује свој народ и свој дигнитет, историју, истину и правду, представник државе која је у два рата побила милионе Срба, а онда из освете, педесет година касније, урадила све да се освети Србији за та два пораза у светским ратовима и да немилосрдно 78 дана, убија све што је српско.
Герхард Шредер, ратни злочинац из тих дана, рођен у сумраку Хитлерове пропасти, подржао је у председничкој кампањи Александра Вучића, који не само да га није ухапсио по налогу тужилаштва из 2000. године, него га је позвао, угостио и замолио за помоћ да постане председник Србије, коју је у пет година владавине, као номинални председник Владе, а заправо као диктатор, довео до економског, дрштвеног и политичког слома и највећег суноврата у новијој историји.
У Вучићевој Србији, није необично ако неку изгладнелу старицу која продаје неке ситнице на улици, комунални полицајци предају колегама у затвору, свакодневница је да се хапсе и приводе пензионери који се возе без карте у трамвају или аутобусу, свакодневница је Србије растуће сиромаштво највећег броја људи, одлазак без повратка стотине хиљада најобразованијих младих стручњака, партијско запошљавање, корупција на највишем негативном светском нивоу, лоповлук, лагање, преваре.
Србија је рај на земљи за чланове Српске напредне странке, за њихове фамилије, кумове и рођаке, али и оно најтужније, Србија је можда последњи рај на земљи за ратне криминалце, посебно за ратне злочинце из западних земаља, који су се размножили по Србији купујући фирме, банке, фабрике и кроз улогу Међународног монетарног фонда и пљачкашки систем, који им је омогућио Александар Вучић.
Погледајте списак ратних злочинаца по оптужници тужилаштва Србије из 2000. године који се налази у прилогу овог чланка. Уместо да се помогне фамилији убијене девојчице Милице Ракић и свим другим фамилијама које су зликовци заувек уништили, извршиоцима тих злочина, Србија не само да никада неће судити, него их је Вучић заувек амнестирао и они су данас радо виђени гости.
Не могу никако да прихватим да је Србија, мени једина позната држава, односно због свега наведеног, питање је колико је стварно држава, која кољаче сопственог народа награћује и велича, уместо да, ако има прилику, казни по закону и макар делимично задовољи правду. Кад чујем да је Немачка највећи инвеститор у Србији, не знам да ли бих се смејао или плакао. Па да постоји још хиљаду година и да су инвестиције педесет пута веће, Немачка није највећи, нити је то могуће, инвеститор. Да је само платила ратну одштету за убијање Срба у два рата и рушења које је извршила, била би то ситница у односу на број злочина које је извршила. Шта значе инвестиције родитељима Милице Ракић, шта њима значи да је власник неке фабрике Немац, да су сва обавештења на немачком језику и да запослени морају да носе пелене. И да плате, ако их има, примају с закашњељњем од неколико месеци, па и година. Шта значи немачки инвеститор у Крагујевцу, чија је можда фабрика мало удаљена од места стрељаних гимназијалаца од стране нациста пре седамдесетак година ? Колико вреди једно убијено дете у Вучићевој Србији? У богатој земљи која може да неким пољопривредним артиклима храни пола Европе, у Вучићевој Србији, многи гладују.
Зато, ако буде другог круга на Васкрс, надајмо се Васкрсу Србије. И да се једном заувек почне нормално живети и радити, да сви људи у Србији буду једнаки пред законима и Уставом. Па да видимо кад се на граници појаве Блер, Клинтон, Шредер и ови други с листе ратних злочинаца, ко ће бити довољно луд да их не ухапси и не процесуира. Па да видимо ко је тај мудоња који неће ухапсити и оптужити Александра Вучића, за кривично дело за који је Кривичним Законом Републике Србије, прописана дугогодишња затворска казна. За велеиздају.
Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
