I oni koji malo znaju o pravu sigurno su čuli za tezu da se zločinac uvek vraća na mesto zločina. Isto tako su mnogo puta čuli da se mnogi kriminalci nalaze u begu, da nisu dostupni organima gonjenja, čuli su za postojanje Interpola, za međunarodnu pravnu saradnju i pomoć i posebno da ratni zločini nikada ne zastarevaju. Svaka pravna i funkcionlana država, štiti se od kriminalaca, a protiv onih koji se nalaze na optužnici posebno za najteža krivična dela, za zločine genocida, protiv čovečnosti i ratnog prava, koji spadaju u grupu ratnih zločina, preduzima sve dopuštene pravne radnje da takve zločince privede pravdi.
Nažalost, ima jedna država, ili bolje rečeno izdajnička vlast, koja poziva ratne zločince na svoje sastanke, bogato ih nagrađuje, a neke od njih javno hvali i poziva ih na predizborne kampanje. Dok se krik bola iz najvećeg broja Srba još nije utihnuo zbog poziva i bogate nagrade Toniju Bleru, da bude savetnik u Vladi veleizdajnika Aleksandra Vučića, novi bolni jauci odzvanjaju svim mestima u kojima Srbi žive, jedan od glavnih atentatora i krvnika srpskog naroda od pre 18 godina, Gerhard Šreder, došao je u njemu odvratnu Srbiju, da pomogne najvećem izrodu kojeg je ikada rodila jedna Srpkinja , da ostane na vlasti.
Lukavi kleronacist Šreder, vrlo dobro zna da ako Vučić dobije predsedničke izbore, on i Nemačka ostvarili su svoje ciljeve, jedino je pitanje ko je više zla napravio Srbiji i srpskom narodu, Hitlerova, pardon Šrederova Nemačka 1941., pardon 1999. godine ili vladavina najboljeg učenika Angele Merkel, Aleksandra picoustog Vučića.
U kojoj bi normalnoj državi mnogostruki ratni zločinac Toni Bler mogao da savetuje vladu države čiju je nevinu decu, žene i starce, tako nemilosrdno ubijao? Samo u Vučićevoj Srbiji. U kojoj bi normalnoj državi koja poštuje svoj narod i svoj dignitet, istoriju, istinu i pravdu, predstavnik države koja je u dva rata pobila milione Srba, a onda iz osvete, pedeset godina kasnije, uradila sve da se osveti Srbiji za ta dva poraza u svetskim ratovima i da nemilosrdno 78 dana, ubija sve što je srpsko.
Gerhard Šreder, ratni zločinac iz tih dana, rođen u sumraku Hitlerove propasti, podržao je u predsedničkoj kampanji Aleksandra Vučića, koji ne samo da ga nije uhapsio po nalogu tužilaštva iz 2000. godine, nego ga je pozvao, ugostio i zamolio za pomoć da postane predsednik Srbije, koju je u pet godina vladavine, kao nominalni predsednik Vlade, a zapravo kao diktator, doveo do ekonomskog, drštvenog i političkog sloma i najvećeg sunovrata u novijoj istoriji.
U Vučićevoj Srbiji, nije neobično ako neku izgladnelu staricu koja prodaje neke sitnice na ulici, komunalni policajci predaju kolegama u zatvoru, svakodnevnica je da se hapse i privode penzioneri koji se voze bez karte u tramvaju ili autobusu, svakodnevnica je Srbije rastuće siromaštvo najvećeg broja ljudi, odlazak bez povratka stotine hiljada najobrazovanijih mladih stručnjaka, partijsko zapošljavanje, korupcija na najvišem negativnom svetskom nivou, lopovluk, laganje, prevare.
Srbija je raj na zemlji za članove Srpske napredne stranke, za njihove familije, kumove i rođake, ali i ono najtužnije, Srbija je možda poslednji raj na zemlji za ratne kriminalce, posebno za ratne zločince iz zapadnih zemalja, koji su se razmnožili po Srbiji kupujući firme, banke, fabrike i kroz ulogu Međunarodnog monetarnog fonda i pljačkaški sistem, koji im je omogućio Aleksandar Vučić.
Pogledajte spisak ratnih zločinaca po optužnici tužilaštva Srbije iz 2000. godine koji se nalazi u prilogu ovog članka. Umesto da se pomogne familiji ubijene devojčice Milice Rakić i svim drugim familijama koje su zlikovci zauvek uništili, izvršiocima tih zločina, Srbija ne samo da nikada neće suditi, nego ih je Vučić zauvek amnestirao i oni su danas rado viđeni gosti.
Ne mogu nikako da prihvatim da je Srbija, meni jedina poznata država, odnosno zbog svega navedenog, pitanje je koliko je stvarno država, koja koljače sopstvenog naroda nagraćuje i veliča, umesto da, ako ima priliku, kazni po zakonu i makar delimično zadovolji pravdu. Kad čujem da je Nemačka najveći investitor u Srbiji, ne znam da li bih se smejao ili plakao. Pa da postoji još hiljadu godina i da su investicije pedeset puta veće, Nemačka nije najveći, niti je to moguće, investitor. Da je samo platila ratnu odštetu za ubijanje Srba u dva rata i rušenja koje je izvršila, bila bi to sitnica u odnosu na broj zločina koje je izvršila. Šta znače investicije roditeljima Milice Rakić, šta njima znači da je vlasnik neke fabrike Nemac, da su sva obaveštenja na nemačkom jeziku i da zaposleni moraju da nose pelene. I da plate, ako ih ima, primaju s zakašnjeljnjem od nekoliko meseci, pa i godina. Šta znači nemački investitor u Kragujevcu, čija je možda fabrika malo udaljena od mesta streljanih gimnazijalaca od strane nacista pre sedamdesetak godina ? Koliko vredi jedno ubijeno dete u Vučićevoj Srbiji? U bogatoj zemlji koja može da nekim poljoprivrednim artiklima hrani pola Evrope, u Vučićevoj Srbiji, mnogi gladuju.
Zato, ako bude drugog kruga na Vaskrs, nadajmo se Vaskrsu Srbije. I da se jednom zauvek počne normalno živeti i raditi, da svi ljudi u Srbiji budu jednaki pred zakonima i Ustavom. Pa da vidimo kad se na granici pojave Bler, Klinton, Šreder i ovi drugi s liste ratnih zločinaca, ko će biti dovoljno lud da ih ne uhapsi i ne procesuira. Pa da vidimo ko je taj mudonja koji neće uhapsiti i optužiti Aleksandra Vučića, za krivično delo za koji je Krivičnim Zakonom Republike Srbije, propisana dugogodišnja zatvorska kazna. Za veleizdaju.
Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
