Стручњаци упозоравају да последњих година на Косову јача строги облик ислама, који је на Балкан стигао под саудијским утицајем и потискује ранији либерални ислам. То се и те како тиче и Европе, поготову Немачке.
Косово има око 1,8 милиона становника. Од 2012. до данас Косово је напустило 316 људи (Албанаца) у намери да се прикључе терористичкој организацији Исламска држава (ИС). У Сирији их је 58 у међувремену погинуло, а 117 их се вратило, потврдило је 23. децембра такозвано Министарства унутрашњих послова у Приштини. Приштина званично каже да се сада против 237 особа (Албанаца) води истрага због сумње да су учествововали у организовању и извршењу терористичких дела, регрутирању и у подршци и финансирању тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.
Промена косовског идентитета нема сумње, радикални ислам, је све већи проблем и на Косову, земљи с већинским муслиманским становништвом. Један од разлога за радикализацију је и то што косовске власти, упркос великој међународној подршци, не успевају да завладају ситуацијом. Јер иза тих бројки крију се друштвени феномени већих размера: раширено сиромаштво, 40 % незапослених и недостатак перспективе.
Из свега тога настају фрустрације, а из њих окретање строгом тумачењу ислама каквог раније на Косову није било. Према подацима безбедносних стручњака са Балкана , данас и до 50.000 Албанаца са Косова, следи конзервативни ислам. Већина становника су муслимани: Албанци, Роми, Турци, Бошњаци. Данас се у Приштини, као и у провинцији, све чешће виђају жене и девојке с традиционалном марамом на глави. То је пре 1999.г. година била реткост. А сада има и потпуно покривених жена.
Институт за политичке студије (КИПРЕД) у Приштини је летос, 2016. објавио студију о утицају вере на косовски идентитет. Аутор студије Љуљзим Пеци каже да се 57 посто муслиманских Албанаца на Косову пре свега осећају као Албанци, док се 32 посто првенствено дефинишу као муслимани, а тек онда као Албанци.
Пеци упозорава да, ако се тај процес настави, постоји опасност од нестанка „албанства“ какво познајемо – а то ће значити и крај секуларног и прозападног Косова. Утицај исламских земаља Исламизација Албанаца након рата на Косову почела је полако. Саудијска Арабија, Кувајт и друге исламске државе навелико су инвестирале у обнову и изградњу џамија на Косову, слале су проповеднике и помагале сиромашне. Данас на Косову има 742 џамије, 240 изграђено нових после 1999.г. а ту су још и друге муслиманске установе попут школа Курана.