Stručnjaci upozoravaju da poslednjih godina na Kosovu jača strogi oblik islama, koji je na Balkan stigao pod saudijskim uticajem i potiskuje raniji liberalni islam. To se i te kako tiče i Evrope, pogotovu Nemačke.
Kosovo ima oko 1,8 miliona stanovnika. Od 2012. do danas Kosovo je napustilo 316 ljudi (Albanaca) u nameri da se priključe terorističkoj organizaciji Islamska država (IS). U Siriji ih je 58 u međuvremenu poginulo, a 117 ih se vratilo, potvrdilo je 23. decembra takozvano Ministarstva unutrašnjih poslova u Prištini. Priština zvanično kaže da se sada protiv 237 osoba (Albanaca) vodi istraga zbog sumnje da su učestvovovali u organizovanju i izvršenju terorističkih dela, regrutiranju i u podršci i finansiranju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.
Promena kosovskog identiteta nema sumnje, radikalni islam, je sve veći problem i na Kosovu, zemlji s većinskim muslimanskim stanovništvom. Jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti, uprkos velikoj međunarodnoj podršci, ne uspevaju da zavladaju situacijom. Jer iza tih brojki kriju se društveni fenomeni većih razmera: rašireno siromaštvo, 40 % nezaposlenih i nedostatak perspektive.
Iz svega toga nastaju frustracije, a iz njih okretanje strogom tumačenju islama kakvog ranije na Kosovu nije bilo. Prema podacima bezbednosnih stručnjaka sa Balkana , danas i do 50.000 Albanaca sa Kosova, sledi konzervativni islam. Većina stanovnika su muslimani: Albanci, Romi, Turci, Bošnjaci. Danas se u Prištini, kao i u provinciji, sve češće viđaju žene i devojke s tradicionalnom maramom na glavi. To je pre 1999.g. godina bila retkost. A sada ima i potpuno pokrivenih žena.
Institut za političke studije (KIPRED) u Prištini je letos, 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet. Autor studije Ljuljzim Peci kaže da se 57 posto muslimanskih Albanaca na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok se 32 posto prvenstveno definišu kao muslimani, a tek onda kao Albanci.
Peci upozorava da, ako se taj proces nastavi, postoji opasnost od nestanka „albanstva“ kakvo poznajemo – a to će značiti i kraj sekularnog i prozapadnog Kosova. Uticaj islamskih zemalja Islamizacija Albanaca nakon rata na Kosovu počela je polako. Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države naveliko su investirale u obnovu i izgradnju džamija na Kosovu, slale su propovednike i pomagale siromašne. Danas na Kosovu ima 742 džamije, 240 izgrađeno novih posle 1999.g. a tu su još i druge muslimanske ustanove poput škola Kurana.
