[dropcap font=“0″]Р[/dropcap]епублички завод за статистику не издаје податке колико људи ради, а примају такозвани минималац,…
И то није све, у Србији десетине хиљада људи раде за џабе!
Недавно смо писали о томе колике су цене на пијацама у Београду. А сада ћемо се мало позабавити примањима у Србији. Колико ко зарађује од нормалног света. Јер они који много зарађују, они стварно много зарађују. И сигурно много више од свих нас у Аустралији.
Колико год да рачунам, а морам да признам да нисам неки врстан математичар, чак и кад је једноставно, опет морам да признам да никако не могу да саберем како људи са примањима које имају у Србији могу да преживе. Али изгледа да у Земљи чуда и то може да се догоди. Њихова рачуница је вероватно још гора од моје.
Имајте у виду, у даљем тексту, да се просечне плате и зараде у Србији рачунају и изражавају на месечном нивоу (а не на недељном или годишњем нивоу као у Аустралији).
Сећам се у почетку кад сам дошао у Србију, једна од најважнијих тема била је колико се зарађује у Аустралији. Ја сам им говорио на годишњем нивоу, а они су мислили на месечном. Па је било забуне до миле воље, они ми нису веровали, а ја сам се крстио и клео да говорим истину.
Статистички подаци кажу (да не кажем лажу) да је просечна плата у Србији око 52.000 динара ($666). Ја не знам никог ко прима ни близу толико. У исто време просечна пензија је око 24.170 ($309). Кад је реч о пензионерима, статистички подаци опет кажу да их има 1,7 милиона, од којих више од пола милиона прима само 13.221 динар ($169). Никако сад не могу да израчунам колико ли примају они други, а њих је 1,2 милиона да би подигли ниво просека на скоро дупло. За то је вероватно потребан доктор и у исто време професор наука математике.
Ако мислите да је ово лоше, има још горе, ако наставите да читате даље.
Републички завод за статистику, прецизно је израчунао да 56.207 људи који су у радном односу – НЕ ПРИМАЈУ ПЛАТУ. Једноставно и просто – РАДЕ ЗА ЏАБЕ. Недавно је објављено у дневној штампи да је рекордер један радник који није примио 145 плата. Он ради више од 12 година и не прима плату. Чак и трошкове доласка и одласка са посла плаћа сам. Ако би радио за просек послодавац би му у овом тренутку, без камате дуговао 7.540.000 динара или ти скоро 100.000 долара.
Републички завод за статистику не издаје податке колико људи ради, а примају такозвани минималац, иако им је по уговору плата већа. Они такође не говоре о оним људима који рецимо данас приме пола плате од пре неколико месеци. Минималац је утврђен законом и он износи 13.221 динара ($169,50). Таквих има све више и више.
Па да видимо како ствари стоје на терену. Дневница једног мајстора је око 30 евра ($46) и надница је десет сати. У то време радник на грађевини добија 20 евра ($30). Приватни послови у грађевини се у Србији искључиво везују за курс евра.
Највише у Србији зарађују људи из ИТ сектора: од 115.000 до 250.000 динара ($1474 – 3205). Доктор опште праксе има око 60.000 ($769). Док ауто механичар запослен у градском саобраћајном има 46.000 ($589).
Најгоре пролазе они којих има највише. Продавци, од самопослуге до бутика примају око 20.000 месечно ($256). Плата новинара у пуном радном односу је око 30.000 динара ($384). Ни министри не пролазе баш тако добро, њихов просек је око 120.000 динара ($1538), сума са којом се ипак може изузетно добро живети. Кад им се додају и повластице које имају, онда је милина бити у њиховим ципелицама.
Моја познаница Марина чисти једну општину Београда од три по подне до десет сати увече. Она прима 16.000 динара месечно ($205). Иако ради за општину, они њој плаћају кеш, готовину на руке и није пријављена, да општина не би плаћала порез. Општина која живи од државе, вара државу. Ко зна колико таквих случајева постоји.
Просто је незамисливо да неко у Аустралији ради у општину за кеш, па да је и пет долара у питању. Марина ради тако већ четири године за Београдску државну установу на црно. И моли Бога да је не ухвате, крије се од инспекције да би сачувала посао. Јер зна ако је случајно ухвати инспекција, неће бити Општина кажњена, већ она. Изгубиће посао. О легалном послу и не размишља. Њено објашњење је да општина нема пара да плаћа порез и пензионо осигурање. Само да нешто заради, а што губи стаж за пензију, што нема социјално осигурање, то нема везе. Важно је преживети.
Српски „Центре Линк“, или како га овде зову берза рада, исплаћује само минимални допринос $169, оним људима који изгубе посао, а радили су дуже време и то највише годину дана. Остали који завршавају школе, не добијају никакву надокнаду. [та они (берза рада) раде, то нико не зна, али је једно сигурно: још нисам чуо да су некоме нашли посао. Седе у канцеларијама и воде евиденције, то је све. Било би добро кад би бар те евиденције биле тачне, али чисто сумњам да и они сами знају о каквим се цифрама ради.
Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
carapicv@hotmail.com