[dropcap font=“0″]R[/dropcap]epublički zavod za statistiku ne izdaje podatke koliko ljudi radi, a primaju takozvani minimalac,…
I to nije sve, u Srbiji desetine hiljada ljudi rade za džabe!
Nedavno smo pisali o tome kolike su cene na pijacama u Beogradu. A sada ćemo se malo pozabaviti primanjima u Srbiji. Koliko ko zarađuje od normalnog sveta. Jer oni koji mnogo zarađuju, oni stvarno mnogo zarađuju. I sigurno mnogo više od svih nas u Australiji.
Koliko god da računam, a moram da priznam da nisam neki vrstan matematičar, čak i kad je jednostavno, opet moram da priznam da nikako ne mogu da saberem kako ljudi sa primanjima koje imaju u Srbiji mogu da prežive. Ali izgleda da u Zemlji čuda i to može da se dogodi. Njihova računica je verovatno još gora od moje.
Imajte u vidu, u daljem tekstu, da se prosečne plate i zarade u Srbiji računaju i izražavaju na mesečnom nivou (a ne na nedeljnom ili godišnjem nivou kao u Australiji).
Sećam se u početku kad sam došao u Srbiju, jedna od najvažnijih tema bila je koliko se zarađuje u Australiji. Ja sam im govorio na godišnjem nivou, a oni su mislili na mesečnom. Pa je bilo zabune do mile volje, oni mi nisu verovali, a ja sam se krstio i kleo da govorim istinu.
Statistički podaci kažu (da ne kažem lažu) da je prosečna plata u Srbiji oko 52.000 dinara ($666). Ja ne znam nikog ko prima ni blizu toliko. U isto vreme prosečna penzija je oko 24.170 ($309). Kad je reč o penzionerima, statistički podaci opet kažu da ih ima 1,7 miliona, od kojih više od pola miliona prima samo 13.221 dinar ($169). Nikako sad ne mogu da izračunam koliko li primaju oni drugi, a njih je 1,2 miliona da bi podigli nivo proseka na skoro duplo. Za to je verovatno potreban doktor i u isto vreme profesor nauka matematike.
Ako mislite da je ovo loše, ima još gore, ako nastavite da čitate dalje.
Republički zavod za statistiku, precizno je izračunao da 56.207 ljudi koji su u radnom odnosu – NE PRIMAJU PLATU. Jednostavno i prosto – RADE ZA DŽABE. Nedavno je objavljeno u dnevnoj štampi da je rekorder jedan radnik koji nije primio 145 plata. On radi više od 12 godina i ne prima platu. Čak i troškove dolaska i odlaska sa posla plaća sam. Ako bi radio za prosek poslodavac bi mu u ovom trenutku, bez kamate dugovao 7.540.000 dinara ili ti skoro 100.000 dolara.
Republički zavod za statistiku ne izdaje podatke koliko ljudi radi, a primaju takozvani minimalac, iako im je po ugovoru plata veća. Oni takođe ne govore o onim ljudima koji recimo danas prime pola plate od pre nekoliko meseci. Minimalac je utvrđen zakonom i on iznosi 13.221 dinara ($169,50). Takvih ima sve više i više.
Pa da vidimo kako stvari stoje na terenu. Dnevnica jednog majstora je oko 30 evra ($46) i nadnica je deset sati. U to vreme radnik na građevini dobija 20 evra ($30). Privatni poslovi u građevini se u Srbiji isključivo vezuju za kurs evra.
Najviše u Srbiji zarađuju ljudi iz IT sektora: od 115.000 do 250.000 dinara ($1474 – 3205). Doktor opšte prakse ima oko 60.000 ($769). Dok auto mehaničar zaposlen u gradskom saobraćajnom ima 46.000 ($589).
Najgore prolaze oni kojih ima najviše. Prodavci, od samoposluge do butika primaju oko 20.000 mesečno ($256). Plata novinara u punom radnom odnosu je oko 30.000 dinara ($384). Ni ministri ne prolaze baš tako dobro, njihov prosek je oko 120.000 dinara ($1538), suma sa kojom se ipak može izuzetno dobro živeti. Kad im se dodaju i povlastice koje imaju, onda je milina biti u njihovim cipelicama.
Moja poznanica Marina čisti jednu opštinu Beograda od tri po podne do deset sati uveče. Ona prima 16.000 dinara mesečno ($205). Iako radi za opštinu, oni njoj plaćaju keš, gotovinu na ruke i nije prijavljena, da opština ne bi plaćala porez. Opština koja živi od države, vara državu. Ko zna koliko takvih slučajeva postoji.
Prosto je nezamislivo da neko u Australiji radi u opštinu za keš, pa da je i pet dolara u pitanju. Marina radi tako već četiri godine za Beogradsku državnu ustanovu na crno. I moli Boga da je ne uhvate, krije se od inspekcije da bi sačuvala posao. Jer zna ako je slučajno uhvati inspekcija, neće biti Opština kažnjena, već ona. Izgubiće posao. O legalnom poslu i ne razmišlja. Njeno objašnjenje je da opština nema para da plaća porez i penziono osiguranje. Samo da nešto zaradi, a što gubi staž za penziju, što nema socijalno osiguranje, to nema veze. Važno je preživeti.
Srpski „Centre Link“, ili kako ga ovde zovu berza rada, isplaćuje samo minimalni doprinos $169, onim ljudima koji izgube posao, a radili su duže vreme i to najviše godinu dana. Ostali koji završavaju škole, ne dobijaju nikakvu nadoknadu. [ta oni (berza rada) rade, to niko ne zna, ali je jedno sigurno: još nisam čuo da su nekome našli posao. Sede u kancelarijama i vode evidencije, to je sve. Bilo bi dobro kad bi bar te evidencije bile tačne, ali čisto sumnjam da i oni sami znaju o kakvim se ciframa radi.
Da kontaktirate autora
pošaljite email na:
carapicv@hotmail.com