ПРИЧА КОЈОЈ НЕМА КРАЈА: Споменици и плоче као прворазредно питање

Иако је прије неколико дана плоча са натписом „За дом спремни“ из Јасеновца премјештена на другу локацију у оближњу Новску, страсти и пријепори око овог питања се не смирују. По многима, Влада је са овим чином извукла још један костур из ормара те отворила тему која ће створити још веће подјеле у ионако подјељеној Хрватској. Наиме, на само неколико метара од спомен подручја гдје се данас налазе споменици хрватским бранитељима, некада се налазила костурница палим борцима и жртвама фашистичког терора која је подигнута 1961. године, а данас је порушена и девастирана заједно са припадајућим хотелом и објектима на некадашњем спомен подручју. Аутор споменика је академски кипар Станислав Мишић, а споменик и костурница су 1973. године уписани у регистар заштићених споменика културе.

Овај споменик је био посвећен за 650 палих бораца за коначно ослобођење Славоније у току маја 1945. године, а ради се о погинулим са ширег подручја Славоније. У првој половини деведесетих година споменик је миниран и девастиран.

Са најновијим чином постављања спорне плоче са натписом „За дом спремни“ на овом мјесту, представља једнако велики проблем као што је био и у Јасеновцу. Чини се да је пандорина кутија отворена а да ријешење није тако брзо на видику. У исто вријеме док се у хрватској јавности воде жучне полемике око ове теме, поједини медији су се упустили у потрагу за „непримјереним“ споменицима на православним гробљима. Са свим овим, споменици и плоче из четрдесетих година су постале прворазредно питање у Хрватској док су све друге теме, бар привремено гурнуте у неки други план.

Пише: Мирослав Машић

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.