Банстол је фрушкогорско насеље на тромеђи општина Сремских Карловаца, Инђије и Ирига, а већину његових житеља чине прогнаници (око 3.500 Срба) из Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације и Босне. Он ће скоро постати ‘Светски крајишки центар’, место ходочашћа стотина хиљада људи протераних са њихових вековних огњишта.
Банстол већ има споменик ‘Карајишку Сузу’ посвећен свим страдалим и несталим Крајишницима. Споменик је направљен у мермеру у облику сузе, са крстом на врху, а подигла га је Милена Чанковић, Српкиња из Лике, која већ дуго живи и ради у Швајцарској. Средства за овај овај пројекат Милена је углавном скупила од хонорара за свој првенац “Дивани личких споменика“, као и донација њених пријатеља и других прогнаних Срба из расејања. Споменик је откривен и освештен 3. јуна 2017. године.
У Банстолу се подиже и ‘Црква Благе Марије’, прва црква посвећена свим жртвама злочиначке акције ‘Олуја’. Изниче црква у спомен свих оних који су прогнани, мучени, убијани и страдали на путу истине и слободе. Црква је посвећена ‘Благој Марији’, која се прославља 4. августа, на дан када је 1995. године почео велики егзодус српског народа из Хрватске, односно Републике Српске Крајине, када је убијено више од 2.000 и протерано око 250.000 Срба. Ту цркву многи још називају и ‘Црква оптужница’, јер говори о томе да нико до сада није оптужен за злочине над Србима, или је још зову ‘Путиновом црквом’, јер се гради у руском стилу. У њој ће бити исписана имена свих жртава протеклог рата, али се њоме одаје почаст и руским емигрантима из 1917. године који су протерани из Русије и настанили се у тим крајевима, после Октобарске револуције. Тако ће она уједно бити и спона пријатељства српског и руског народа и страдалника. Ова светиња ће бити њима у знак поштовања, али и за наук и истину о нашој историји и страдању српског народа, за покољења која долазе.
Духовно-меморијални комплекс и више од тога
Идеја организатора је била да се подигне богомоља која ће подсећати на трагедију српског народа и највећи егзодус у цивилизованој Европи ХХ века, да се не би заборавиле жртве, али ни починиоци. Такође, сврха меморијалног комплекса је да након толико година, на светој фрушкогорској земљи, тај напаћени, прогнани народ нађе свој мир и парче земље посвећено њему.
Поред цркве и споменика у Банстолу ће бити изграђен и читав комплекс објеката – конак и завичајни дом, где ће гости моћи да се одмарају, али и да уче и путују светом Фрушком Гором, јер она има 16 православних манастира и више од 70 верских објеката разних цивилизација.
То би требао да буде ‘Светски крајишки центар’, духовно-меморијални комплекс као место ходочашћа свих прогнаника и једино место које ће их све повезивати и бити симбол њиховог помирења.
Ту су у непосредној близини и Сремски Карловци или српски Сион, како га многи називају, град-музеј, попут Андрићграда. Тај по свему судећи свети град, древног изгледа данас је место где се Србија спаја са Европом.
Ту је чувена Саборна црква, где одвајкада столују српске владике и епископи.
Подршка изградње меморијалног центра дошла је и од Његовог преосвештенства епископа сремског Василија, који је освештао земљиште за цркву, које је откупила Епархија сремска, а која ће бити грађена по узору на руски храм Светог Николаја у Софији. Црква је тренутно у фази градње дошла до крова, а прву донацију упутила је породица Драгичевић из Сиднеја, 8.100 евра за куповину звона.
Велики пикник сиднејских Срба 22.4.2018.
Организациони Одбор ‘Банстол 2018’ и завичајна удружења са родољубивим организацијама и верним народом Сиднеја, организују Донаторски сабор ‘Српска сузо’ у недељу 22. априла 2018. године у Српском центру Бонириг, за изградњу цркве Благе Марије и Меморијалног комплекса у Банстолу, на Фрушкој Гори, у Србији. То је до сада највећи одзив српских удружења на једном месту, укупно 10, која имају не само заједнички циљ, већ и заједнички мото ‘Угради се и ти’ у ту светињу и тако остави трага у историји. Зов са свете српске горе је и више од светиње. То је место где ће се одржавати не само парастос страдалим, већ је то и место сећања на 4. август, дан када смо силом отргнути од својих корена и од својих светиња.
М. Гњатовић
