Banstol je fruškogorsko naselje na tromeđi opština Sremskih Karlovaca, Inđije i Iriga, a većinu njegovih žitelja čine prognanici (oko 3.500 Srba) iz Like, Banije, Korduna, Slavonije, Dalmacije i Bosne. On će skoro postati ‘Svetski krajiški centar’, mesto hodočašća stotina hiljada ljudi proteranih sa njihovih vekovnih ognjišta.
Banstol već ima spomenik ‘Karajišku Suzu’ posvećen svim stradalim i nestalim Krajišnicima. Spomenik je napravljen u mermeru u obliku suze, sa krstom na vrhu, a podigla ga je Milena Čanković, Srpkinja iz Like, koja već dugo živi i radi u Švajcarskoj. Sredstva za ovaj ovaj projekat Milena je uglavnom skupila od honorara za svoj prvenac “Divani ličkih spomenika“, kao i donacija njenih prijatelja i drugih prognanih Srba iz rasejanja. Spomenik je otkriven i osvešten 3. juna 2017. godine.
U Banstolu se podiže i ‘Crkva Blage Marije’, prva crkva posvećena svim žrtvama zločinačke akcije ‘Oluja’. Izniče crkva u spomen svih onih koji su prognani, mučeni, ubijani i stradali na putu istine i slobode. Crkva je posvećena ‘Blagoj Mariji’, koja se proslavlja 4. avgusta, na dan kada je 1995. godine počeo veliki egzodus srpskog naroda iz Hrvatske, odnosno Republike Srpske Krajine, kada je ubijeno više od 2.000 i proterano oko 250.000 Srba. Tu crkvu mnogi još nazivaju i ‘Crkva optužnica’, jer govori o tome da niko do sada nije optužen za zločine nad Srbima, ili je još zovu ‘Putinovom crkvom’, jer se gradi u ruskom stilu. U njoj će biti ispisana imena svih žrtava proteklog rata, ali se njome odaje počast i ruskim emigrantima iz 1917. godine koji su proterani iz Rusije i nastanili se u tim krajevima, posle Oktobarske revolucije. Tako će ona ujedno biti i spona prijateljstva srpskog i ruskog naroda i stradalnika. Ova svetinja će biti njima u znak poštovanja, ali i za nauk i istinu o našoj istoriji i stradanju srpskog naroda, za pokoljenja koja dolaze.
Duhovno-memorijalni kompleks i više od toga
Ideja organizatora je bila da se podigne bogomolja koja će podsećati na tragediju srpskog naroda i najveći egzodus u civilizovanoj Evropi HH veka, da se ne bi zaboravile žrtve, ali ni počinioci. Takođe, svrha memorijalnog kompleksa je da nakon toliko godina, na svetoj fruškogorskoj zemlji, taj napaćeni, prognani narod nađe svoj mir i parče zemlje posvećeno njemu.
Pored crkve i spomenika u Banstolu će biti izgrađen i čitav kompleks objekata – konak i zavičajni dom, gde će gosti moći da se odmaraju, ali i da uče i putuju svetom Fruškom Gorom, jer ona ima 16 pravoslavnih manastira i više od 70 verskih objekata raznih civilizacija.
To bi trebao da bude ‘Svetski krajiški centar’, duhovno-memorijalni kompleks kao mesto hodočašća svih prognanika i jedino mesto koje će ih sve povezivati i biti simbol njihovog pomirenja.
Tu su u neposrednoj blizini i Sremski Karlovci ili srpski Sion, kako ga mnogi nazivaju, grad-muzej, poput Andrićgrada. Taj po svemu sudeći sveti grad, drevnog izgleda danas je mesto gde se Srbija spaja sa Evropom.
Tu je čuvena Saborna crkva, gde odvajkada stoluju srpske vladike i episkopi.
Podrška izgradnje memorijalnog centra došla je i od Njegovog preosveštenstva episkopa sremskog Vasilija, koji je osveštao zemljište za crkvu, koje je otkupila Eparhija sremska, a koja će biti građena po uzoru na ruski hram Svetog Nikolaja u Sofiji. Crkva je trenutno u fazi gradnje došla do krova, a prvu donaciju uputila je porodica Dragičević iz Sidneja, 8.100 evra za kupovinu zvona.
Veliki piknik sidnejskih Srba 22.4.2018.
Organizacioni Odbor ‘Banstol 2018’ i zavičajna udruženja sa rodoljubivim organizacijama i vernim narodom Sidneja, organizuju Donatorski sabor ‘Srpska suzo’ u nedelju 22. aprila 2018. godine u Srpskom centru Bonirig, za izgradnju crkve Blage Marije i Memorijalnog kompleksa u Banstolu, na Fruškoj Gori, u Srbiji. To je do sada najveći odziv srpskih udruženja na jednom mestu, ukupno 10, koja imaju ne samo zajednički cilj, već i zajednički moto ‘Ugradi se i ti’ u tu svetinju i tako ostavi traga u istoriji. Zov sa svete srpske gore je i više od svetinje. To je mesto gde će se održavati ne samo parastos stradalim, već je to i mesto sećanja na 4. avgust, dan kada smo silom otrgnuti od svojih korena i od svojih svetinja.
M. Gnjatović
