Пише: Нина Марковић Kазе

Kаријерни дипломата и правник Раде Стефановић, досадашњи заменик генералног секретара Министарства спољних послова је нови (и дугоочекивани) Амбасадор Републике Србије (РС) при Аустралији од 1. априла 2022. године. Управо се његовом таленту и менаџерским способностима приписује део успеха недавно одржаног скупа Самита Несврстаних у Београду (у октобру 2021. год) где је радио у функцији заменика председника Извршног комитета одбора за организацију овог скупа којем је присуствовало преко 110 учесница земаља и посматрача. Управо је за време Хладног рата, давне 1966. године, Kанбера успоставила дипломатске односе са Београдом – пет година након инаугуралног скупа лидера Самита Несврстаних у Београду који је ову организацију поставио као “Трећи Пут” у аналима светске политике, тада дубоко подељене на два супарничка блока.

У временима обновљеног конфликта између великих сила, са главним упориштем у Украјини, новинар Српског Гласа, политиколог Др Нина Марковић Kазе, је била у Kанбери поводом „Дана Европе“ 9. маја и овом приликом је обавила разговор са новим капетаном кормила српске дипломатије на Петом Kонтиненту.

1. Амбасадоре, заједница је скоро 2 године била без српског амбасадора и генералног конзула РС па се од вашег доласка и присуства пуно очекује. Да би очекивања била реална, шта бисте Ви навели као три приоритета вашег мандата овде на Петом Kонтиненту?

Kада говоримо о приоритетима, постоје различити видови приоритета – неки су краткорочни и врло конкретни, док су други дугорочни, општији, и у себи би могли да сажму много мањих циљева. Наш народ каже „зрно по зрно – погача“, мислим да је то „прави рецепт“ и за мој дипломатски рад овде. Свакако да су главни приоритети боље разумевање између две државе и два народа, интензивнији контакти и међусобна сарадња у што ширем спектру питања – од економије, културе, науке, образовања, али и активнија и видљивија српска заједница у Аустралији – која негује свој национални и културни идентитет. Слажем се да никада није добро када једна држава у другој није представљена на највишем дипломатском нивоу, посебно када је реч о државама које желе да граде добре билатералне односе. То затвара одређене канале комуникације, утиче на општу сарадњу и даје један другачији тон. Не треба заборавити ни утицај још актуелне пандемије заразне болести КОВИД – 19, која је пореметила много тога, као и ванредног стања које је постојало и у Србији, а на неки начин и у Аустралији. Ипак, постављањем новог амбасадора, Република Србија је показала жељу и опредељење да се односи са Аустралијом даље развијају, односно да се, након завршетка изборних процеса у обе државе и формирања нових влада, крене у једну динамичнију фазу. Свестан сам и чињенице да Република Србија више од две године нема генералног конзула у Генералном конзулату у Сиднеју, што свакако да осећа и наша заједница, али и економија и култура. Уверен сам да ће једна од првих одлука нове Владе Србије бити и попуњавање овог важног места у нашој дипломатско – конзуларној мрежи. Ипак, поменуто ни у ком случају не значи да моје колеге, и у Амбасади и у Генералном конзулату, нису добро обављали свој посао. Напротив. Радили су у врло изазовним околностима и свој посао су обавили на најбољи могући начин.

2. Kао правник и стручњак за Устав РС као и парламентарне процесе, како бисте окарактерисали стање политичког учешћа дијаспоре у Србији?

Својим законским решењима Република Србија је омогућила да држављани Републике Србије који живе у иностранству могу да учествују у политичком животу матице, путем права да гласају на парламентарним и председничким изборима, као и референдумима који се расписују за читаву територију Републике. Наша заједница у Аустралији треба да настоји да, у оквиру постојећег система, оствари своја права и буде видљивија – што сада, на жалост, није случај. Чињеница је да на недавно одржаним парламентарним и председничким изборима ниједно бирачко место није отворено на аустралијском континенту, као ни на Новом Зеланду, где је такође присутан значајан број наших грађана. За отварање бирачког места потребно је да се региструје најмање 100 бирача. Мислим да је поражавајуће да се, уз толико бројну српску заједницу у Аустралији, на целом континенту региструје и изрази своју жељу да гласа само 81 бирач. Српска заједница у Аустралији треба, и на овај начин, да покаже да јој је стало до државе Србије, као матичне државе и отаџбине, односно да себе, да тако кажем, и на овај начин „постави на мапу“.

3. Kолико сте упознати са аустралијско – српском дијаспором? Kаква је тренутно политика РС према аустралијско – српској заједници као главној спони између два континента и наше две земље?

Ако мислите на општи положај и активности српске дијаспоре у Аустралији, упознат сам са актуелним приликама. Наравно, човек се учи док је жив, па тако и сваки нови сусрет са нашим људима представља прилику да сазнам нешто ново, да чујем неко другачије мишљење или предлог. Република Србија сматра да српска заједница у Аустралији представља важан аспект билатералних односа са Аустралијом. Нашу заједницу овде види као спону између две земље, односно као кохезиони фактор, који позитивно доприноси укупној атмосфери, али и који потенцијално представља катализатор даљег развоја.

4. Што се тиче привредних односа две државе, у којим тачно економским гранама би са становишта РС би сарадња могла да се побољша ? Или – шта су приоритети РС у односима са Аустралијом из угла економске дипломатије? Да ли може да се очекује повећање увоза српских производа на аустралијско тржиште што би заједница поздравила?

У данашњем систему либералне економије и отворених тржишта, повећање привредне сарадње – посебно извоза и увоза – само делимично зависи од две државе. Државе су ту да створе позитиван оквир и олакшају привредну сарадњу, а сам економски интерес морају да имају сами привредници. Свакако да је интензивирање економске сарадње један од наших приоритета. Трговинска размена између Србије и Аустралије из године у годину расте – што је тренд који је потребно очувати, иако је она, када се анализирају апсолутни бројеви, објективно малог обима – и са становишта Републике Србије, а посебно Аустралије. Потенцијал за даље унапређење сарадње несумњиво постоји. Амбасада је, у том смислу, већ дефинисала оквире сарадње и у плану је реализација неколико пројеката са Аустралијско – српском привредном комором – која управо окупља привреднике из две државе и чије пословање две државе управо треба да олакшају. Са наше стране, настојаћемо да Србију представимо као добру дестинацију за аустралијске инвеститоре, да проширимо уговорно – правни оквир сарадње путем закључивања нових међудржавних споразума – који би требало да омогуће додатне олакшице у трговини, али и да проширимо сарадњу две земље на неке друштвене пројекте – попут сарадње у области образовања, размене студената.
Треба рећи и да се, упркос великој кризи током протекле две године, која је резултирала губитком милиона радних места широм света, Србија може похвалити стопом незапослености од 9,8% (што је 2,5 пута ниже у односу на 2012. годину када је са стопом незапослености од 25,9% сваки четврти радно способни грађанин Србије био без посла) и достигнутим нивоом плата које су највише у региону.

Уз одговорну и добро осмишљену економску политику, Србија је 2021. годину, први пут у историји, завршила са БДП од 53,3 милијарде евра и стопом привредног раста од 7,4% уз очекивани раст БДП у овој години између 4,5 и 5%. Уколико се погледа кумулативна стопа раста БДП-а, у 2020. и 2021. години од 6,5%, Србија је најуспешнија у Европи, одмах иза Ирске (која је специфична и неупоредива због чињенице да је седиште бројних највећих мултинационалних компанија). Раст БДП-а води даљем повећању пензија и плата што ће се одразити на побољшање квалитета живота свих наших грађана. Примера ради, према подацима Министарства финансија, просечна плата у Србији почетком ове године износила је око 610 евра.
Захваљујући спроведеној фискалној консолидацији у претходном периоду, Србија је спремно дочекала највећу економску кризу икада, изазвану пандемијом која је ослабила далеко јаче економије од наше. Србија је у потпуности ликвидна, буџетом за ову годину наставља се исти тренд као и у 2021. години – улагања у потрошњу и капиталне инвестиције као један од стубова нашег раста. У току прошле године изграђене су три нове ковид болнице а сада се гради фабрика вакцина. Паралелно, реализују се велики капитални пројекти – гради се укупно десет ауто – путева и брзих саобраћајница а започета је и градња метроа у Београду. Србија се сада налази на корак од инвестиционог рејтинга и то по први пут у историји (очекивања су да ће се то десити до краја ове године или евентуално почетком 2023.године). Инвестициони рејтинг значи да улази у круг најразвијенијих и најстабилнијих земаља света што за ефекат има мање трошкове капитала. Лакше ће бити пословање, постаје атрактивнија и улази у групу развијених земаља. То је за Србију и био стратешки циљ.
Само током 2021. године отворено је 18 нових фабрика које запошљавају 11680 радника уз планирана улагања од 760 милиона евра док је у другој половини прошле године положен камен темељац за 6 нових фабрика које ће запослити нешто више од хиљаду и пет стотина радника уз планирана улагања од 221 милиона евра.
Макроекономска и финансијска стабилност уз структурне реформе створиле су повољан амбијент за инвестиције које су диверсификоване по секторима и земљама порекла, доприносећи извозном потенцијалу земље. Верујем и да је економија управо једна од области где и наша заједница, односно привредници нашег порекла, могу и треба да узму веће учешће.

5. Закључавање Аустралије за време Kовид пандемије (која и даље траје иако акценат државне политике Аустралије тренутно није на томе услед предизборне политике) је био окидач да талас одлива талента из Аустралије достигне и до Србије. Аустралијски Срби који су се вратили у Србији имају велика очекивања од матице. Шта бисте поручили аустралијским Србима који намеравају да се врате у Србију у скорој будућности? На који начин могу да очекују подршку државних органа РС?

Информисан сам да су, као последица пандемије заразне болести КОВИД-19, бројне породице српског порекла одлучиле да се врате у Републику Србију. Осећања поводом тог питања су ми подељена. С једне стране, драго ми је због ових људи, који сматрају да ће свој живот моћи да уреде на бољи и квалитетнији начин у Републици Србији, као и што су препознали потенцијал развоја Србије, односно виде Србију као средину у којој ће моћи, и као појединци и као породице, да напредују у сваком смислу. С друге стране, жао ми је што се одласком младих људи српског порекла из Аустралије слабе и будући потенцијал наше заједнице овде. Споменуо сам да Република Србија српску заједницу овде види као мост у односима између две државе, те је свакако заинтересована да заједница овде остане јака и на тај начин да свој допринос својој отаџбини.

6. Дипломатски односи између Београда и Kанбере су прошли кроз буран период. Постоји доста тачака несугласице (попут различитости око статуса Kосова и третмана српског тенисера Новака Ђоковића) али и кључних тачака сарадње. Да ли бисте могли да наведете главне тачке тренутне сарадње између наше две земље на политичком нивоу које би биле информативне за аустралијске Србе? Уколико Новак Ђоковић опет буде желео да уђе у Аустралију услед трогодишње забране, какву врсту превенције ескалације тензија можемо да очекујемо одавде?

Обе државе се тренутно налазе у постизборном периоду и у наредним недељама се очекује формирање нових влада. У Аустралији је дошло и до промене владајуће странке, док у Србији то није случај и већину посланичких мандата су освојиле странке из досадашње владајуће коалиције. Обе државе имају жељу да унапређују односе и да интензивирају међусобне контакте. Мислим да је то веома важно, јер дијалог и размена мишљења увек треба да постоје – чак и када су мишљења по одређеним питањима различита. Најважније питање о коме две државе имају различит став јесте управо статус Kосова и Метохије који сте споменули. С друге стране, постоји добра сарадња и позитиван тренд у низу других области – попут, примера ради, сарадње у области мултилатералне и међусобне подршке кандидатурама у међународним организацијама и телима.

Епизода са Новаком Ђоковићем обележила је почетак ове године и тај догађај оставио је трага и на билатералним односима. Оно што је можда још важније, поред утицаја на односе између две државе, изазвала је и негативне сентименте у односима између два народа, и код Срба и код Аустралијанаца. Третман Новака Ђоковића очекивано је изазвао велико незадовољство грађана у Србији, те проузроковао и генерално негативне осећаје. Слично је било и овде у Аустралији, где су Срби и Србија били негативно „етикетирани“, укључујући и врло оштре речи „обичних“ грађана Аустралије са којима је била суочена и наша Амбасада. За поменуто, генерално, објективно нема разлога, с обзиром да су међуљудски односи два народа историјски увек били добри и позитивни. Уосталом, наша два народа били су и савезници у оба светска рата и то је баштина коју заједнички треба да негују све будуће генерације. Очекујем и да се правно питање положаја Новака Ђоковића разјасни у контакту и сарадњи надлежних институција две државе.

7. Аустралија и Србија имају добру сарадњу у пољу безбедности, рецимо са седиштем аустралијске федералне полиције у Београду за читав регион. Да ли су безбедност и ближа повезаност у војно – технолошком сектору део Вашег ангажмана у Аустралији?

Моја улога у Аустралији јесте да радим на унапређењу сарадње између две државе у свим областима од обостраног интереса. Сарадња у области безбедности постоји и сада, одвија се на различите начине, али и њен обим зависи од приоритета обе државе у овој области. Република Србија, као што је познато, војно – политички је неутрална држава и као таква је отворена за сарадњу са партнерима из целог света.

8. И за крај, најударнија вест. Ви ћете бити на целу највећег да кажемо инфраструктурно – грађевинског пројекта РС а то је изградња нове Амбасаде. Пошто је ово велики и веома захтеван пројекат, кажите нам прво како је идеја рођена, ко је победио на арх. конкурсу, да ли ће учествовати у изградњи стручњаци из Србије и на који начин дијаспора може да допринесе да се пројекат што боље и успешније реализује.

У праву сте, Републику Србију очекује један велики пројекат у Аустралији – а то је изградња нове амбасаде у Kанбери. У питању је први објекат на свету који Република Србија, од распада бивше СФРЈ, гради на, да тако кажем, „зеленој трави“, односно од самог почетка. С обзиром да се ради о првој изградњи објекта једног дипломатско – конзуларног представништва Републике Србије на овај начин, а у циљу добијања што квалитетнијег решења, одлучено је да се пружи прилика српској стручној јавности, да са највишег нивоа архитектонске струке, путем слободног, ауторског дизајна, одговори на постављене захтеве и тиме да свој уметнички допринос у креирању слике Републике Србије у свету. У том циљу Министарство спољних послова је у сарадњи са Удружењем архитеката Србије организовало и спровело архитектонско – урбанистички, јавни, анонимни, конкурс за избор Идејног решења за изградњу овог комплекса. Стручна јавност је препознала значај овог Kонкурса и одзив је, према броју пристиглих радова, био изузетан. Пристигла су 33 конкурсна рада, а најбољи је изабран од стране жирија, који су чинили еминентни стручњаци у овој области. Прву награду освојио је пројекат бироа „АKВС архитектура“, иза којег стоје млади, али већ афирмисани и награђивани аутори, Анђела Kарабашевић и Владислав Суџум.
Тренутно смо у завршној фази добијања потребних грађевинских дозвола и одобрења. Надам се да ћемо пре краја године бити у прилици да поставимо камен темељац и кренемо у извођење радова. Искрена ми је жеља да овај пројекат буде место окупљања и синергије читаве заједнице у Аустралији, да тај комплекс буде на понос и Републике Србије и српске заједнице у овој земљи. У том смислу, врло бисмо ценили помоћ било које врсте припадника српске заједнице. Сваки савет и сугестија су добродошли.

Завршили смо данашњи разговор са искреном надом да се српска заједница у Аустралији успети да подржи овај важан пројекат изградње новог дипломатског представништва Србије у Аустралији. И друге Амбасаде из бивших југословенских република су већ одавно изграђене захваљујући подршци својих заједница. Желимо свако добро и пуно среће у раду и боравку Амбасадору Стефановићу у Аустралији у наредном периоду, уз жељу да се направи већа синергија између матице и аустралијско – српске дијаспоре која заиста постаје све активнија, како у Аустралији тако и у Србији.