Piše: Nina Marković Kaze
Karijerni diplomata i pravnik Rade Stefanović, dosadašnji zamenik generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova je novi (i dugoočekivani) Ambasador Republike Srbije (RS) pri Australiji od 1. aprila 2022. godine. Upravo se njegovom talentu i menadžerskim sposobnostima pripisuje deo uspeha nedavno održanog skupa Samita Nesvrstanih u Beogradu (u oktobru 2021. god) gde je radio u funkciji zamenika predsednika Izvršnog komiteta odbora za organizaciju ovog skupa kojem je prisustvovalo preko 110 učesnica zemalja i posmatrača. Upravo je za vreme Hladnog rata, davne 1966. godine, Kanbera uspostavila diplomatske odnose sa Beogradom – pet godina nakon inauguralnog skupa lidera Samita Nesvrstanih u Beogradu koji je ovu organizaciju postavio kao “Treći Put” u analima svetske politike, tada duboko podeljene na dva suparnička bloka.
U vremenima obnovljenog konflikta između velikih sila, sa glavnim uporištem u Ukrajini, novinar Srpskog Glasa, politikolog Dr Nina Marković Kaze, je bila u Kanberi povodom „Dana Evrope“ 9. maja i ovom prilikom je obavila razgovor sa novim kapetanom kormila srpske diplomatije na Petom Kontinentu.
- Ambasadore, zajednica je skoro 2 godine bila bez srpskog ambasadora i generalnog konzula RS pa se od vašeg dolaska i prisustva puno očekuje. Da bi očekivanja bila realna, šta biste Vi naveli kao tri prioriteta vašeg mandata ovde na Petom Kontinentu?
Kada govorimo o prioritetima, postoje različiti vidovi prioriteta – neki su kratkoročni i vrlo konkretni, dok su drugi dugoročni, opštiji, i u sebi bi mogli da sažmu mnogo manjih ciljeva. Naš narod kaže „zrno po zrno – pogača“, mislim da je to „pravi recept“ i za moj diplomatski rad ovde. Svakako da su glavni prioriteti bolje razumevanje između dve države i dva naroda, intenzivniji kontakti i međusobna saradnja u što širem spektru pitanja – od ekonomije, kulture, nauke, obrazovanja, ali i aktivnija i vidljivija srpska zajednica u Australiji – koja neguje svoj nacionalni i kulturni identitet. Slažem se da nikada nije dobro kada jedna država u drugoj nije predstavljena na najvišem diplomatskom nivou, posebno kada je reč o državama koje žele da grade dobre bilateralne odnose. To zatvara određene kanale komunikacije, utiče na opštu saradnju i daje jedan drugačiji ton. Ne treba zaboraviti ni uticaj još aktuelne pandemije zarazne bolesti KOVID – 19, koja je poremetila mnogo toga, kao i vanrednog stanja koje je postojalo i u Srbiji, a na neki način i u Australiji. Ipak, postavljanjem novog ambasadora, Republika Srbija je pokazala želju i opredeljenje da se odnosi sa Australijom dalje razvijaju, odnosno da se, nakon završetka izbornih procesa u obe države i formiranja novih vlada, krene u jednu dinamičniju fazu. Svestan sam i činjenice da Republika Srbija više od dve godine nema generalnog konzula u Generalnom konzulatu u Sidneju, što svakako da oseća i naša zajednica, ali i ekonomija i kultura. Uveren sam da će jedna od prvih odluka nove Vlade Srbije biti i popunjavanje ovog važnog mesta u našoj diplomatsko – konzularnoj mreži. Ipak, pomenuto ni u kom slučaju ne znači da moje kolege, i u Ambasadi i u Generalnom konzulatu, nisu dobro obavljali svoj posao. Naprotiv. Radili su u vrlo izazovnim okolnostima i svoj posao su obavili na najbolji mogući način.
- Kao pravnik i stručnjak za Ustav RS kao i parlamentarne procese, kako biste okarakterisali stanje političkog učešća dijaspore u Srbiji?
Svojim zakonskim rešenjima Republika Srbija je omogućila da državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da učestvuju u političkom životu matice, putem prava da glasaju na parlamentarnim i predsedničkim izborima, kao i referendumima koji se raspisuju za čitavu teritoriju Republike. Naša zajednica u Australiji treba da nastoji da, u okviru postojećeg sistema, ostvari svoja prava i bude vidljivija – što sada, na žalost, nije slučaj. Činjenica je da na nedavno održanim parlamentarnim i predsedničkim izborima nijedno biračko mesto nije otvoreno na australijskom kontinentu, kao ni na Novom Zelandu, gde je takođe prisutan značajan broj naših građana. Za otvaranje biračkog mesta potrebno je da se registruje najmanje 100 birača. Mislim da je poražavajuće da se, uz toliko brojnu srpsku zajednicu u Australiji, na celom kontinentu registruje i izrazi svoju želju da glasa samo 81 birač. Srpska zajednica u Australiji treba, i na ovaj način, da pokaže da joj je stalo do države Srbije, kao matične države i otadžbine, odnosno da sebe, da tako kažem, i na ovaj način „postavi na mapu“.
- Koliko ste upoznati sa australijsko – srpskom dijasporom? Kakva je trenutno politika RS prema australijsko – srpskoj zajednici kao glavnoj sponi između dva kontinenta i naše dve zemlje?
Ako mislite na opšti položaj i aktivnosti srpske dijaspore u Australiji, upoznat sam sa aktuelnim prilikama. Naravno, čovek se uči dok je živ, pa tako i svaki novi susret sa našim ljudima predstavlja priliku da saznam nešto novo, da čujem neko drugačije mišljenje ili predlog. Republika Srbija smatra da srpska zajednica u Australiji predstavlja važan aspekt bilateralnih odnosa sa Australijom. Našu zajednicu ovde vidi kao sponu između dve zemlje, odnosno kao kohezioni faktor, koji pozitivno doprinosi ukupnoj atmosferi, ali i koji potencijalno predstavlja katalizator daljeg razvoja.
- Što se tiče privrednih odnosa dve države, u kojim tačno ekonomskim granama bi sa stanovišta RS bi saradnja mogla da se poboljša ? Ili – šta su prioriteti RS u odnosima sa Australijom iz ugla ekonomske diplomatije? Da li može da se očekuje povećanje uvoza srpskih proizvoda na australijsko tržište što bi zajednica pozdravila?
U današnjem sistemu liberalne ekonomije i otvorenih tržišta, povećanje privredne saradnje – posebno izvoza i uvoza – samo delimično zavisi od dve države. Države su tu da stvore pozitivan okvir i olakšaju privrednu saradnju, a sam ekonomski interes moraju da imaju sami privrednici. Svakako da je intenziviranje ekonomske saradnje jedan od naših prioriteta. Trgovinska razmena između Srbije i Australije iz godine u godinu raste – što je trend koji je potrebno očuvati, iako je ona, kada se analiziraju apsolutni brojevi, objektivno malog obima – i sa stanovišta Republike Srbije, a posebno Australije. Potencijal za dalje unapređenje saradnje nesumnjivo postoji. Ambasada je, u tom smislu, već definisala okvire saradnje i u planu je realizacija nekoliko projekata sa Australijsko – srpskom privrednom komorom – koja upravo okuplja privrednike iz dve države i čije poslovanje dve države upravo treba da olakšaju. Sa naše strane, nastojaćemo da Srbiju predstavimo kao dobru destinaciju za australijske investitore, da proširimo ugovorno – pravni okvir saradnje putem zaključivanja novih međudržavnih sporazuma – koji bi trebalo da omoguće dodatne olakšice u trgovini, ali i da proširimo saradnju dve zemlje na neke društvene projekte – poput saradnje u oblasti obrazovanja, razmene studenata.
Treba reći i da se, uprkos velikoj krizi tokom protekle dve godine, koja je rezultirala gubitkom miliona radnih mesta širom sveta, Srbija može pohvaliti stopom nezaposlenosti od 9,8% (što je 2,5 puta niže u odnosu na 2012. godinu kada je sa stopom nezaposlenosti od 25,9% svaki četvrti radno sposobni građanin Srbije bio bez posla) i dostignutim nivoom plata koje su najviše u regionu.
Uz odgovornu i dobro osmišljenu ekonomsku politiku, Srbija je 2021. godinu, prvi put u istoriji, završila sa BDP od 53,3 milijarde evra i stopom privrednog rasta od 7,4% uz očekivani rast BDP u ovoj godini između 4,5 i 5%. Ukoliko se pogleda kumulativna stopa rasta BDP-a, u 2020. i 2021. godini od 6,5%, Srbija je najuspešnija u Evropi, odmah iza Irske (koja je specifična i neuporediva zbog činjenice da je sedište brojnih najvećih multinacionalnih kompanija). Rast BDP-a vodi daljem povećanju penzija i plata što će se odraziti na poboljšanje kvaliteta života svih naših građana. Primera radi, prema podacima Ministarstva finansija, prosečna plata u Srbiji početkom ove godine iznosila je oko 610 evra.
Zahvaljujući sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji u prethodnom periodu, Srbija je spremno dočekala najveću ekonomsku krizu ikada, izazvanu pandemijom koja je oslabila daleko jače ekonomije od naše. Srbija je u potpunosti likvidna, budžetom za ovu godinu nastavlja se isti trend kao i u 2021. godini – ulaganja u potrošnju i kapitalne investicije kao jedan od stubova našeg rasta. U toku prošle godine izgrađene su tri nove kovid bolnice a sada se gradi fabrika vakcina. Paralelno, realizuju se veliki kapitalni projekti – gradi se ukupno deset auto – puteva i brzih saobraćajnica a započeta je i gradnja metroa u Beogradu. Srbija se sada nalazi na korak od investicionog rejtinga i to po prvi put u istoriji (očekivanja su da će se to desiti do kraja ove godine ili eventualno početkom 2023.godine). Investicioni rejting znači da ulazi u krug najrazvijenijih i najstabilnijih zemalja sveta što za efekat ima manje troškove kapitala. Lakše će biti poslovanje, postaje atraktivnija i ulazi u grupu razvijenih zemalja. To je za Srbiju i bio strateški cilj.
Samo tokom 2021. godine otvoreno je 18 novih fabrika koje zapošljavaju 11680 radnika uz planirana ulaganja od 760 miliona evra dok je u drugoj polovini prošle godine položen kamen temeljac za 6 novih fabrika koje će zaposliti nešto više od hiljadu i pet stotina radnika uz planirana ulaganja od 221 miliona evra.
Makroekonomska i finansijska stabilnost uz strukturne reforme stvorile su povoljan ambijent za investicije koje su diversifikovane po sektorima i zemljama porekla, doprinoseći izvoznom potencijalu zemlje. Verujem i da je ekonomija upravo jedna od oblasti gde i naša zajednica, odnosno privrednici našeg porekla, mogu i treba da uzmu veće učešće.
- Zaključavanje Australije za vreme Kovid pandemije (koja i dalje traje iako akcenat državne politike Australije trenutno nije na tome usled predizborne politike) je bio okidač da talas odliva talenta iz Australije dostigne i do Srbije. Australijski Srbi koji su se vratili u Srbiji imaju velika očekivanja od matice. Šta biste poručili australijskim Srbima koji nameravaju da se vrate u Srbiju u skoroj budućnosti? Na koji način mogu da očekuju podršku državnih organa RS?
Informisan sam da su, kao posledica pandemije zarazne bolesti KOVID-19, brojne porodice srpskog porekla odlučile da se vrate u Republiku Srbiju. Osećanja povodom tog pitanja su mi podeljena. S jedne strane, drago mi je zbog ovih ljudi, koji smatraju da će svoj život moći da urede na bolji i kvalitetniji način u Republici Srbiji, kao i što su prepoznali potencijal razvoja Srbije, odnosno vide Srbiju kao sredinu u kojoj će moći, i kao pojedinci i kao porodice, da napreduju u svakom smislu. S druge strane, žao mi je što se odlaskom mladih ljudi srpskog porekla iz Australije slabe i budući potencijal naše zajednice ovde. Spomenuo sam da Republika Srbija srpsku zajednicu ovde vidi kao most u odnosima između dve države, te je svakako zainteresovana da zajednica ovde ostane jaka i na taj način da svoj doprinos svojoj otadžbini.
- Diplomatski odnosi između Beograda i Kanbere su prošli kroz buran period. Postoji dosta tačaka nesuglasice (poput različitosti oko statusa Kosova i tretmana srpskog tenisera Novaka Đokovića) ali i ključnih tačaka saradnje. Da li biste mogli da navedete glavne tačke trenutne saradnje između naše dve zemlje na političkom nivou koje bi bile informativne za australijske Srbe? Ukoliko Novak Đoković opet bude želeo da uđe u Australiju usled trogodišnje zabrane, kakvu vrstu prevencije eskalacije tenzija možemo da očekujemo odavde?
Obe države se trenutno nalaze u postizbornom periodu i u narednim nedeljama se očekuje formiranje novih vlada. U Australiji je došlo i do promene vladajuće stranke, dok u Srbiji to nije slučaj i većinu poslaničkih mandata su osvojile stranke iz dosadašnje vladajuće koalicije. Obe države imaju želju da unapređuju odnose i da intenziviraju međusobne kontakte. Mislim da je to veoma važno, jer dijalog i razmena mišljenja uvek treba da postoje – čak i kada su mišljenja po određenim pitanjima različita. Najvažnije pitanje o kome dve države imaju različit stav jeste upravo status Kosova i Metohije koji ste spomenuli. S druge strane, postoji dobra saradnja i pozitivan trend u nizu drugih oblasti – poput, primera radi, saradnje u oblasti multilateralne i međusobne podrške kandidaturama u međunarodnim organizacijama i telima.
Epizoda sa Novakom Đokovićem obeležila je početak ove godine i taj događaj ostavio je traga i na bilateralnim odnosima. Ono što je možda još važnije, pored uticaja na odnose između dve države, izazvala je i negativne sentimente u odnosima između dva naroda, i kod Srba i kod Australijanaca. Tretman Novaka Đokovića očekivano je izazvao veliko nezadovoljstvo građana u Srbiji, te prouzrokovao i generalno negativne osećaje. Slično je bilo i ovde u Australiji, gde su Srbi i Srbija bili negativno „etiketirani“, uključujući i vrlo oštre reči „običnih“ građana Australije sa kojima je bila suočena i naša Ambasada. Za pomenuto, generalno, objektivno nema razloga, s obzirom da su međuljudski odnosi dva naroda istorijski uvek bili dobri i pozitivni. Uostalom, naša dva naroda bili su i saveznici u oba svetska rata i to je baština koju zajednički treba da neguju sve buduće generacije. Očekujem i da se pravno pitanje položaja Novaka Đokovića razjasni u kontaktu i saradnji nadležnih institucija dve države.
- Australija i Srbija imaju dobru saradnju u polju bezbednosti, recimo sa sedištem australijske federalne policije u Beogradu za čitav region. Da li su bezbednost i bliža povezanost u vojno – tehnološkom sektoru deo Vašeg angažmana u Australiji?
Moja uloga u Australiji jeste da radim na unapređenju saradnje između dve države u svim oblastima od obostranog interesa. Saradnja u oblasti bezbednosti postoji i sada, odvija se na različite načine, ali i njen obim zavisi od prioriteta obe države u ovoj oblasti. Republika Srbija, kao što je poznato, vojno – politički je neutralna država i kao takva je otvorena za saradnju sa partnerima iz celog sveta.
- I za kraj, najudarnija vest. Vi ćete biti na celu najvećeg da kažemo infrastrukturno – građevinskog projekta RS a to je izgradnja nove Ambasade. Pošto je ovo veliki i veoma zahtevan projekat, kažite nam prvo kako je ideja rođena, ko je pobedio na arh. konkursu, da li će učestvovati u izgradnji stručnjaci iz Srbije i na koji način dijaspora može da doprinese da se projekat što bolje i uspešnije realizuje.
U pravu ste, Republiku Srbiju očekuje jedan veliki projekat u Australiji – a to je izgradnja nove ambasade u Kanberi. U pitanju je prvi objekat na svetu koji Republika Srbija, od raspada bivše SFRJ, gradi na, da tako kažem, „zelenoj travi“, odnosno od samog početka. S obzirom da se radi o prvoj izgradnji objekta jednog diplomatsko – konzularnog predstavništva Republike Srbije na ovaj način, a u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja, odlučeno je da se pruži prilika srpskoj stručnoj javnosti, da sa najvišeg nivoa arhitektonske struke, putem slobodnog, autorskog dizajna, odgovori na postavljene zahteve i time da svoj umetnički doprinos u kreiranju slike Republike Srbije u svetu. U tom cilju Ministarstvo spoljnih poslova je u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije organizovalo i sprovelo arhitektonsko – urbanistički, javni, anonimni, konkurs za izbor Idejnog rešenja za izgradnju ovog kompleksa. Stručna javnost je prepoznala značaj ovog Konkursa i odziv je, prema broju pristiglih radova, bio izuzetan. Pristigla su 33 konkursna rada, a najbolji je izabran od strane žirija, koji su činili eminentni stručnjaci u ovoj oblasti. Prvu nagradu osvojio je projekat biroa „AKVS arhitektura“, iza kojeg stoje mladi, ali već afirmisani i nagrađivani autori, Anđela Karabašević i Vladislav Sudžum.
Trenutno smo u završnoj fazi dobijanja potrebnih građevinskih dozvola i odobrenja. Nadam se da ćemo pre kraja godine biti u prilici da postavimo kamen temeljac i krenemo u izvođenje radova. Iskrena mi je želja da ovaj projekat bude mesto okupljanja i sinergije čitave zajednice u Australiji, da taj kompleks bude na ponos i Republike Srbije i srpske zajednice u ovoj zemlji. U tom smislu, vrlo bismo cenili pomoć bilo koje vrste pripadnika srpske zajednice. Svaki savet i sugestija su dobrodošli.
Završili smo današnji razgovor sa iskrenom nadom da se srpska zajednica u Australiji uspeti da podrži ovaj važan projekat izgradnje novog diplomatskog predstavništva Srbije u Australiji. I druge Ambasade iz bivših jugoslovenskih republika su već odavno izgrađene zahvaljujući podršci svojih zajednica. Želimo svako dobro i puno sreće u radu i boravku Ambasadoru Stefanoviću u Australiji u narednom periodu, uz želju da se napravi veća sinergija između matice i australijsko – srpske dijaspore koja zaista postaje sve aktivnija, kako u Australiji tako i u Srbiji.
