Културни живот српске заједнице у Перту обогаћен је одржавањем књижевне вечери 13. јуна ове године, у организацији књижевног клуба „Саборник“ из Перта. Књижевно вече је одржано у просторијама дома црквено-школске општине „Света Тројица“ од 19 до 22 часа.
Тема књижевне вечери била је „Сеоба Срба у књижевности“. Присутне је поздравио и одржао уводну реч, упознавши их са програмом, председник „Саборника“ господин Илија Илић.
Припремљен је богат културно-уметнички програм у ком је учествовао и Српски хор „Црвени божури“, давши својим репертоаром и наступом значајан допринос овој традиционалној културној манифестацији. У склопу програма чланови књижевног клуба „Саборник“ су рецитовали своју поезију.
Специјални гост вечери био је професор опште књижевности Универзитета у Београду, професор доктор Мило Ломпар који предаје на Филолошком факултету као редовни професор.
Професор Ломпар је свакако највећи српски књижевни академски ауторитет који заслужује свако поштовање. Као плод његовог дугогодишњег научног рада сведоче многа његова објављена дела. Истакла бих можда до сада и најважније књиге професора Ломпара а то су „Моралистички фрагменти“ и књига коју топло препоручујем свакој српској кући као обавезну литературу – „Дух самопорицања“.
Путовање српског народа кроз историјске епохе времена, освајачки непријатељски ратови против Срба, поробљавање, походи и збегови, како у отаџбини тако и расејању, оставили су неизбрисив траг и дубоке ожиљке у његовом националном ткиву, самосвести али у доброј мери и губљење исте о себи.
Професор Ломпар је учинио велику част књижевном клубу „Саборник“ својим пристанком да учествује у програму књижевне вечери те присутнима одржи предавање на тему сеоба као историјској, културној и књижевној константи у судбини српског народа. Професор је говорио и о очувању српског културног обрасца током сеоба кроз векове.
У том контексту професор Ломпар је путем аудио-видео презентације истакао како се српски национални и духовни идентитет одржао у формама писмености, затим архитектури, сликарству и књижевности, те како оне као дисциплине присуства егзистенције остављају трајни траг и доприносе да се очува идентитетска аутохтоност једног народа.
После веома поучног предавања публика је имала прилику да професору Ломпару постави питања на која је он одговарао на задовољство присутних.
Заиста, ово је била несвакидашња и јединствена прилика за један изузетан академски час на даљину који је професор Ломпар поклонио своме народу у расејању на овој географској тачки Аустралије а захваљујући доброј вољи и модерној технологији. Овом приликом ми му се још једном најтоплије захваљујемо у нади да ово није и последњи сусрет.
После овог племенитог искуства родила се идеја међу члановима „Саборника“ да нас професор Ломпар посети у Аустралији, од Перта до Бризбејна. Свакако за овај пројекат потребна је колективна воља, жеља и подршка свих црквено-школских општина и заједница где живе наши људи. Стога је неопходно правовремено упознати све заинтересоване субјекте са овом идејом. Само сабрани и заједно можемо квалитетно неговати свој језик, културу, њен изворни идентитет и традицију.
Својим доласком професор Ломпар би нам учинио велику част а ми бисмо заузврат имали прилику да чујемо ерудиту врхунског знања који свакако јесте благо свога народа.
Можда би могли планирати његову посету поводом отварања Првог Српског колеџа у Сиднеју када би професор могао да одржи предавање младим студентима и свима који желе да га чују. Наш драги владика Аустралијско-Новозеландски Силуан вредно ради на завршетку колеџа.
Том приликом млади би могли да науче да наше писмо, језик и књижевност чувају културни генетски код нашег народа као и историју, те негују колективно сећање како се не би одродили и заборавили ко смо.
Ето прилике којој би могли сви заједно унапред да се радујемо.
У даљем току програма књижевне вечери посебна пажња и помен су одати Милошу Црњанском, најзначајнијим српском писцу који је описао тему сеоба у свом великом књижевном делу, роману „Сеобе“. Публика је имала прилику да чује архивски аудио-видео запис „Ламент над Београдом“ који је својевремено одрецитовао сам Црњански.
Предавање је праћено путем аудио-видео везе преко апликације Скајп.
Професионалну техничку подршку и опрему је љубазно обезбедила госпођа Сања Вуксановић којој се овом приликом захваљујемо.
У музичко-забавном делу вечери посетиоцима је отпевала неколико лепих песама наша врсна вокална солисткиња Милена Хубана.
Наташа Млађеновић
