Bili smo prvaci sveta…. Crvena zvezda obeležila je 8. decembra 23 godine od osvajanja titule prvaka sveta. Tada su se crveno-beli fudbaleri šampioni Evrope, u Tokiju pobedom nad ekipom Kolo-kolo iz Čilea popeli na krov planete. A samo dva dana ranije, u srpskoj ligi Beograđani su se zaglavili u kaljugi terena u Lučanima. Samo 1:1 protiv slabašne Mladosti. Slično je bilo i sa Voždovcem, Čukaričkim, Napretkom, Radničkim… I šest bodova manje od vodećeg Partizana… I 52 miliona evra duga.. Živo blato…
Titulu svetskog prvaka proslavio sam kao vojnik, negde u zabitima Bosne, blizu granice sa Hrvatskom. Rat je uveliko trajao, gruvalo je sa svih strana. Gledao sam prenos iz Japana u sitne sate na raspalom televizoru u šatoru i ujedno ložio peć. Sa sve ratnom opremom. Napolju minis 20, ali toplo oko srca. Zvezda je ljudi moji, na vrhu planete! I Srbija bukvalno do Tokija! Toplo oko srca, ali ujedno i zebnja. Šta će biti sa nama, sa ovom zemljom, sa Zvezdom? Kada se sve raspada, kada ovde ljudi ginu i sve je u plamenu? Zar sada kada je napravljena ekipa snova koja hara Evropom i svetom, da propadne, da se sve raspadne…Da li će se ikada ovako nešto ponoviti? Hoćemo li preživeti ovaj haos?
Crne slutnje jednog devetnaestogodišnjaka obistinile su se. Crvena zvezda je u stopu pratila sudbinu jedne zemlje. Od sjaja do bankrota. Od moći i bogatstva do samog dna. Propadala je kao i nesrećna država i nesrećni narod… Danas je Zvezda u živom blatu. I bukvalno. Slamku spasa i veštačko disanje daju joj jedino navijači… I nada.
Sve što se dogodilo Srbiji dogodilo se i Zvezdi. Rasipništvo, čerupanje, bahatost, politika, laži, prevare, muljanje sa transferima. Lažni biznismeni, menadžeri… Sve pod firmom patriotizma, odnosno ljubavi prema klubu. I zato što je bila svačija i ničija. I zato se gotovo potpuno urušila.
Naša je – kada se priča o slavnim danima, trofejima, navijačima, igračima, legendama, stadionu, jednom od stuba srpstva… A ničija kada treba da se svedu računi, plate dugovi, podnesu izveštaji, kada treba neko da odgovara za rezultate i ispune obećanja. I kada treba da se odgovori – čiji je zapravo ovaj klub?
Već godinama slušamo istu priču. Država ne treba ovde da se upliće, tražimo model vlasništva kluba, evo baš sada se radi nacrt novog zakona. Godine prolaze, menjaju se i političke, sportske i menadžerske garniture, a Zvezda i dalje tone. Očerupana, ponižena. Tužan je put od Barija i Tokija, pa sve do Lučana.