Уједињени антисрби
и Клинтонов споменик
Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
Коначна одлука Међународног суда правде у Хагу толико је погодила Хрватску, да је лудило захватило многе владине и невладине организације, које су се ујединиле у ономе што најбоље знају, у мржњи према Србима.
Прво су осуђеном ратном злочинцу Бранимиру Главашу, омогућили наступ у Парламенту. Замислите како би то изгледало да је Шешељ, иако неосуђен, посетио Скупштину Србије, а онда су по хитном поступку повукли оптужнице против два Туђманова ратна злочинца, шефа специјалне полиције Жељка Сачића и припадника антитерористичке полиције Фрање Дрље. Велики италијански кривичар Ломброзо, у својој докторској дисертацији, доказивао је да изглед човека одлично показује да ли се ради о злочинцу или не. Ако погледате фотографије ова два несрећна припадника људског рода, видећете колико је Ломброзо био у праву. И, све до пресуде у Хагу, државни јавни тужилац Хрватске био је сугуран да има довољно доказа да ова два ратна злочинца пошаље у затвор. Онда је стигла наредба из врха политике, да се као и увек кад се ради о суђењима за убијање Срба, због процедуралних грешака обустави предмет, па је оптужница повучена. За утеху и веровање наивнима, против државног тужиоца покренут је поступак за смену. Тако је чланица организације која пропада, Европске Уније, још једном потврдила од раније познати политички и правосудни став, ниједан Хрват из Хрватске никада није одговарао за злочине над Србима. Ни неће.
Ипак, шећер, како би се то рекло, долази на крају. Одлазећи председник Хрватске, Иво Јосиповић, одликовао је муслиманског ратног крвника Ејупа Ганића!!!??? Какве везе има Ганић, рођен и одрастао у Србији, који је крив за ратни злочин, убиства ненаоружаних српских младића у Добровољачкој улици, са Хрватском? Никакве наравно, осим што су у једном делу историје, хрватске и муслиманске заставе биле везане у чвор и што су имале заједничког непријатеља, Србију и Србе. Тај део историје поновио се два пута, пре седамдесетак и пре двадесетак година. Јосиповић је по мени, хтео показати да је исти као и огромна већина Хрвата, који га оптужују да је син комунистичког убице и да је наследник те идеје. Да би сада, кад више није председник и кад га ткз. међународна заједница не контролише, слободно изразио свој политички став. Он врло добро зна да Ганић није ништа урадио за Хрватску, али околност да је служио ратног злочинца Алију Изетбеговића и да је злочином надмашио учитеља, посебно јер је те злочине извршио над Србима, Јосиповићу је био главни аргумент да му додели највеће хрватско признање. Уосталом одавно је позната крилатица српских непријатеља, убијање Срба је наш свети задатак и највећи ратни циљ. Од Старчевића, преко Франка, Павелића, Тита и Туђмана, до данас. Ако је Јосиповићев отац био одан Јосипу Брозу, онда је, нема сумње, његов син, на крају мандата исправио све раније грешке и постао наследник Туђмана и Павелића, који су, што је побијено више Срба, извршиоце злочина одликовали с већим одликовањима. Не знам колико је оваква политика Загреба позитивна за многе у свету, али знам да ће на инаугурацију нове председнице Колинде Грабар Китаровић, доћи више возача и заменика секретарових помоћника, него председника држава.
Коликогод неки мисле да је Србија пресудом у Хагу поражена, ја мислим да није. Нажалост, данашња Србија има такву власт, а опозиција и не постоји, да је најбоље да се не бави било каквим послом од угледа за Србију. Мислим да су власт у Србији, опозиција које нема и све невладине организације, пре свега, антисрпске и да не постоји ни минимум патриотизма какав треба да постоји у свакој уређеној држави. Ових дана гледамо како нова грчка власт штити и брани интересе своје земље и народа, и пуни туге гледамо на импотентну и несрпску власт и остале око власти у Београду. Зато је Грчка, због патриотизма и оданости, иако мало већа од Србије, једна од најзначајнијих држава у свету, од историје до данас. Да су српске судије судиле у Хагу, ја немам дилеме да би Србија била проглашена кривом за геноцид над јадним хрватским народом, да би морали платити ратну штету и извињавати се док постојимо. Уосталом, једини ткз. српски судија, да му име не помињем, гласао је да Хрватска није крива за геноцид над Србима у Крајини. Мене не чуди, јер кад имамо тужиоце за ратне злочине у ликовима Вукчевића и Векарића, који деценијама оптужују и суде само Србе, и којима ниједна власт ништа не може, сваки коментар је сувишан.
Опет је, по мени, највећа протува – не налазим пристојнији опис Александра Вучића – у новијој српској историји, изјавио глупост каква се може чути само од улизица и издајника сопствене земље. Рекао је да је Немачка највише помогла Србији на њеном европском путу. Признајем да грешим, ако је Вучић можда мислио на то да је Немачка и то два пута смањила број Срба, и тако помогла да данас има око пет милиона Срба мање. Јер, иовако тешко живимо, а како би нам тек било да нас има пет милиона више.
Сећам се прославе ткз. независности Косова пре седам година. Велика фотографија светског ратног злочинца без казне, Била Клинтона, после је замењена спомеником. Муслимани с Косова су једини муслимани на свету који тако одано воле Америку и њеног председника. Седам година касније, мало им та љубав помаже, док су возови и аутобуси пуни унесрећених Шиптара, који главом без обзира беже из Клинтоновог раја на земљи, с пуно мање одушевљења него кад су пре седам година славили рођење најмлађе европске државе. Мене занима више од њихове будућности, каква је будућност Билијевог споменика у Приштини? Хоће ли издржати још седам година?
