Nervoza gubitnika i bivših slavljenika

Ujedinjeni antisrbi
i Klintonov spomenik

Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd

Konačna odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu toliko je pogodila Hrvatsku, da je ludilo zahvatilo mnoge vladine i nevladine organizacije, koje su se ujedinile u onome što najbolje znaju, u mržnji prema Srbima.
Prvo su osuđenom ratnom zločincu Branimiru Glavašu, omogućili nastup u Parlamentu. Zamislite kako bi to izgledalo da je Šešelj, iako neosuđen, posetio Skupštinu Srbije, a onda su po hitnom postupku povukli optužnice protiv dva Tuđmanova ratna zločinca, šefa specijalne policije Željka Sačića i pripadnika antiterorističke policije Franje Drlje. Veliki italijanski krivičar Lombrozo, u svojoj doktorskoj disertaciji, dokazivao je da izgled čoveka odlično pokazuje da li se radi o zločincu ili ne. Ako pogledate fotografije ova dva nesrećna pripadnika ljudskog roda, videćete koliko je Lombrozo bio u pravu. I, sve do presude u Hagu, državni javni tužilac Hrvatske bio je suguran da ima dovoljno dokaza da ova dva ratna zločinca pošalje u zatvor. Onda je stigla naredba iz vrha politike, da se kao i uvek kad se radi o suđenjima za ubijanje Srba, zbog proceduralnih grešaka obustavi predmet, pa je optužnica povučena. Za utehu i verovanje naivnima, protiv državnog tužioca pokrenut je postupak za smenu. Tako je članica organizacije koja propada, Evropske Unije, još jednom potvrdila od ranije poznati politički i pravosudni stav, nijedan Hrvat iz Hrvatske nikada nije odgovarao za zločine nad Srbima. Ni neće.
Ipak, šećer, kako bi se to reklo, dolazi na kraju. Odlazeći predsednik Hrvatske, Ivo Josipović, odlikovao je muslimanskog ratnog krvnika Ejupa Ganića!!!??? Kakve veze ima Ganić, rođen i odrastao u Srbiji, koji je kriv za ratni zločin, ubistva nenaoružanih srpskih mladića u Dobrovoljačkoj ulici, sa Hrvatskom? Nikakve naravno, osim što su u jednom delu istorije, hrvatske i muslimanske zastave bile vezane u čvor i što su imale zajedničkog neprijatelja, Srbiju i Srbe. Taj deo istorije ponovio se dva puta, pre sedamdesetak i pre dvadesetak godina. Josipović je po meni, hteo pokazati da je isti kao i ogromna većina Hrvata, koji ga optužuju da je sin komunističkog ubice i da je naslednik te ideje. Da bi sada, kad više nije predsednik i kad ga tkz. međunarodna zajednica ne kontroliše, slobodno izrazio svoj politički stav. On vrlo dobro zna da Ganić nije ništa uradio za Hrvatsku, ali okolnost da je služio ratnog zločinca Aliju Izetbegovića i da je zločinom nadmašio učitelja, posebno jer je te zločine izvršio nad Srbima, Josipoviću je bio glavni argument da mu dodeli najveće hrvatsko priznanje. Uostalom odavno je poznata krilatica srpskih neprijatelja, ubijanje Srba je naš sveti zadatak i najveći ratni cilj. Od Starčevića, preko Franka, Pavelića, Tita i Tuđmana, do danas. Ako je Josipovićev otac bio odan Josipu Brozu, onda je, nema sumnje, njegov sin, na kraju mandata ispravio sve ranije greške i postao naslednik Tuđmana i Pavelića, koji su, što je pobijeno više Srba, izvršioce zločina odlikovali s većim odlikovanjima. Ne znam koliko je ovakva politika Zagreba pozitivna za mnoge u svetu, ali znam da će na inauguraciju nove predsednice Kolinde Grabar Kitarović, doći više vozača i zamenika sekretarovih pomoćnika, nego predsednika država.
Kolikogod neki misle da je Srbija presudom u Hagu poražena, ja mislim da nije. Nažalost, današnja Srbija ima takvu vlast, a opozicija i ne postoji, da je najbolje da se ne bavi bilo kakvim poslom od ugleda za Srbiju. Mislim da su vlast u Srbiji, opozicija koje nema i sve nevladine organizacije, pre svega, antisrpske i da ne postoji ni minimum patriotizma kakav treba da postoji u svakoj uređenoj državi. Ovih dana gledamo kako nova grčka vlast štiti i brani interese svoje zemlje i naroda, i puni tuge gledamo na impotentnu i nesrpsku vlast i ostale oko vlasti u Beogradu. Zato je Grčka, zbog patriotizma i odanosti, iako malo veća od Srbije, jedna od najznačajnijih država u svetu, od istorije do danas. Da su srpske sudije sudile u Hagu, ja nemam dileme da bi Srbija bila proglašena krivom za genocid nad jadnim hrvatskim narodom, da bi morali platiti ratnu štetu i izvinjavati se dok postojimo. Uostalom, jedini tkz. srpski sudija, da mu ime ne pominjem, glasao je da Hrvatska nije kriva za genocid nad Srbima u Krajini. Mene ne čudi, jer kad imamo tužioce za ratne zločine u likovima Vukčevića i Vekarića, koji decenijama optužuju i sude samo Srbe, i kojima nijedna vlast ništa ne može, svaki komentar je suvišan.
Opet je, po meni, najveća protuva – ne nalazim pristojniji opis Aleksandra Vučića – u novijoj srpskoj istoriji, izjavio glupost kakva se može čuti samo od ulizica i izdajnika sopstvene zemlje. Rekao je da je Nemačka najviše pomogla Srbiji na njenom evropskom putu. Priznajem da grešim, ako je Vučić možda mislio na to da je Nemačka i to dva puta smanjila broj Srba, i tako pomogla da danas ima oko pet miliona Srba manje. Jer, iovako teško živimo, a kako bi nam tek bilo da nas ima pet miliona više.
Sećam se proslave tkz. nezavisnosti Kosova pre sedam godina. Velika fotografija svetskog ratnog zločinca bez kazne, Bila Klintona, posle je zamenjena spomenikom. Muslimani s Kosova su jedini muslimani na svetu koji tako odano vole Ameriku i njenog predsednika. Sedam godina kasnije, malo im ta ljubav pomaže, dok su vozovi i autobusi puni unesrećenih Šiptara, koji glavom bez obzira beže iz Klintonovog raja na zemlji, s puno manje oduševljenja nego kad su pre sedam godina slavili rođenje najmlađe evropske države. Mene zanima više od njihove budućnosti, kakva je budućnost Bilijevog spomenika u Prištini? Hoće li izdržati još sedam godina?

KOMENTARI
Svi komentari i poruke objavljeni na veb portalu su privatno mišljenje autora i komentatora i ne predstavljaju stavove vlasnika veb portala, njegove administracije i redakcije Srpski Glas.